Да се председнички избори у Србији могу упоредити са фудбалском утакмицом у којој се гине до последњег судијског звиждука, показао је „случај комедијант“ који је наместио да се у петак, 17. марта, одрже два жребања.
Прво, у Ниону, којим су одређени парови четвртфинала Лиге шампиона и Лиге Европе и друго, у Београду на којем је „бубањ“ одредио редослед председничких кандидата на гласачком листићу. Паралелу између најважније споредне ствари на свету и најважније главне потцртава и број кандидата на гласачком листићу у Србији — 11 кандидата као једанаесторица фудбалера који истрчавају на терен.
Пошто су у Србији политика и спорт испреплетени толико да се не зна где почиње једно а завршава друго, покушали смо да дамо карактеристике играча са гласачког листића фудбалским речником, као и да сваком од њих нађемо идеално место у тиму.
Стручни консултант у овом фудбалско-политичком игроказу је Михаило Меденица, колумниста „Недељника“ који се у својој анализи није држао бројева на дресовима као пијан плота.
1. Саша Јанковић — голман: У први тим Барселоне дошао из Барселоне 2. У нижем рангу такмичења доказао да је добар голман — пола доброг тима. Преласком у виши ранг, показао да је склон киксевима, срећом не погубним по његов тим. Млад голман, перспективан, има шансу да уђе у сам врх, уколико се не ода пороцима и сплавовима.
Меденица: Напад. Роналдо Саша Јанковић, вечити заштитник фер игре и лопте коју не да ником док се не докаже да ли је било злоупотреба у њеном извођењу и да ли је испоштована процедура малих набавки и тендера! Претендује на место шпица али је конкуренција јака!
2. Вук Јеремић — десни бек: У Лиги шампиона се показао као непролазан у одбрани, опасан у нападачким излетима. Мана му је склоност ка солирању, због чега је најурен из бившег тима, упркос чињеници да је био један од најбољих играча. Повратком у репрезентацију истакао амбицију да постане капитен. Пред њим је тешка утакмица 2. априла. Уверен је да ће одиграти реванш на Васкрс.
Меденица: Вук Роналдињо Јеремић — нападач који игра своју игру која пречесто не личи ни на шта виђено на спортским теренима, што га не спречава да граби напред без лопте убеђујући противничког играча да треба преговарати и сучељавати ставове по принципу: важно је учествовати…
3. Мирослав Паровић — леви бек: Природна позиција му је на десној страни, иако игра уз леву аут линију захваљујући педигреу. Зато се не сналази се најбоље на тој позицији. Две десне ноге на позицији за левака. Навијачи се питају који моћан менаџер стоји иза њега будући да је слабија карика одбране.
Меденица: Играч одбране задужен да не дозволи продор по десној страни на којој стоји постојано кано клисурина, с повременим излетом на све стране без обзира да ли је противнички играч у продору или чисто јури за својим политичким идентитетом.
4. Саша Радуловић — центархалф: Груб играч, склон инцидентима због чега му је судија Маја Гојковић често изрицала и жуте и црвене картоне. Гине на терену, љути се на саиграче уз паролу „доста је било“ јавашлука у игри. Кратко време играо са саиграчем из централног дела одбране, али због неслагања у концепцији и сукоба сујета, овај некад непролазан тандем данас делује раштимовано.
Меденица: Организатор раштимоване игре — Радуловић, познатији у фудбалски круговима под надимком Доста је било Пикси, баш тако и игра — кад, колико му се и како прохте док у неком тренутку не узме лопту и крене да трчи ка свлачионици узвикујући то чувено: „Ма, Доста је било, идем ја кући, нисте фер, само мени уклизавате“, не схватајући да се углавном саплиће о своје ноге.
5. Љубиша Прелетачевић Бели — задњи везни: Младић бразилског шарма преко ноћи је постао миљеник публике. Једини хипстер у тиму. Као и сви млади Бразилци, понекад претерује са дриблањем, па често, уместо да квари игру противника, поквари игу сопственог тима. Игра за рају занемарује тактику…
Меденица: Напад. Бели Перица Огњеновић Прелетачевић, потенцијал поникао из нижеразредне лиге од којег нико није очекивао ништа али претендује да ништа претвори у одличан трансфер који ће га коштати „дувања“ клупе у клубу звучног имена и тврде клупе, но момак због којег се публика у сваком случају враћа на трибине.
6. Александар Вучић (капитен) — центархалф: Миљеник публике, непролазан, прави наследник Немање Видића. Љубимац и Делија и навијача Манчестер Јунајтеда. Иде главом тамо где се многи не усуђују да поставе ногу. Критичари му, као и Видићу, замерају да у репрезентацији не игра ни упола добро као за свој тим.
Меденица: Шпиц. Наравно и без двоумљења Александар (за)Меси Вучић. Момак који најпре положи темељац за стадион, свечано га отвори, па 90 минута држи лопту испод дреса правећи се да није код њега! Пречесто у офсајду што ниједан судија не сме да му свира, мајстор политичког дриблања и хазардер који доноси чар игри мало-мало је претварајући у нешто друго. Оно што почне као фудбал може да се заврши као одбојка уколико сугерише да је у том тренутку то најбоље за Србију, или њега, што му дође исто ваљда?
7. Бошко Обрадовић — десно крило: Иако многи сматрају да је млади Чачанин погрешио спорт јер су његови земљаци Кића и Жоц кошаркаши, сви му признају да игра на природној позицији. Не краси га префињена техника али је продоран и упућује доста оштрих и употребљивих центаршутева. Склон конфликтима са саиграчима од којих је најпознатији онај лексички кад се са капитеном репрезентације посвађао око тога ко бежи од грубих дуела.
Меденица: Одбрана. Бошко Обрадовић, Илија Најдоски политичке сцене, наступа по принципу „лопта може да прође — играч не, баш као и западне вредности“. Стамени чувар традиционалних фудбалских и породичних постулата у раскораку са саиграчем из одбране, Паровићем.
8. Војислав Шешељ — задњи везни: Груб као Гатузо, прљав као Ван Бомел. Део Гробара га обожава као што су некад Бајра Жупића: „Свима вама Бајро ноге ломио“ и „Бог прашта — Бајро не“. Због прљаве игре својевремено попио вишегодишњу суспензију. Био надомак капитенске траке 1997. али је изгубио због превирања у црвено-црном тиму.
Меденица: На голу Војислав Шешељ налик Ђанлуиђију Буфону, с тим што по устаљеној пракси нема намеру да брани и да се брани. Примио више аутоголова него што их је добио од супарничких играча. Кад дође у посед лопте нема намеру да је изведе и пошаље саиграчима, већ сумануто јурца с њом завршавајући по правилу у ауту, не обазирући се на судијску пиштаљку, већ граби ка супарничком голу пред којим пословично не зна шта ће.
9. Александар Поповић — центарфор: Мада му многи признају брзину (јер је и атлетичар) и добру игру главом, центарфору Поповићу замерају да је све само не тимски играч јер воли да солира. Да ствар буде гора по репрезентацију, више не игра у истом тиму са Стаматовићем и Обрадовићем. Срећом, нико ништа од њега много ни не очекује. Ако заблиста, тим боље по тим.
Меденица: Везни ред. По левој страни Поповић, мада убеђен да се налази на десној, игру схвата филозофски и са монашким миром и без икакве амбиције да дође у контакт с лоптом чека да судија одсвира 90. минут! Уколико пак лопта и дође до њега гледа што пре да је се отараси под геслом: „Муко моја пређи на другога“!
10. Милан Стаматовић — плејмејкер: Природно место у тиму — задњи везни. Услед недостатка креативнијих играча заиграо на позицији плејмејкера. „Зидан са Златибора“ и данас је бољи у одбрамбеним задацима, али га је за место плејмејкера препоручило то што је центарфора Поповића у бившем тиму доста добро „хранио лоптама“.
Меденица: Везни ред: Адут из сенке којем ретко додају лопту али без обзира на то дрибла и на суво.
11. Ненад Чанак лево крило: Ветеран из Војводине некад је био познат по разорном шуту и прљавој игри — вређању противника и пљувању као и Синиша Михајловић. Данас, многи се питају који га је менаџер прогурао у први тим будући да му и некадашњи обожаваоци замерају да има две леве ноге. Лева, војвођанска страна, очигледно је залутала у први тим.
Меденица: Трећи, али ништа мање важан играч одбране Ненад Чанак, војвођански Клод Макелеле, листом незаинтересован за дешавања на терену уколико исти не добије аутономију, инсистира на игри са својом лоптом без обзира што је гумена и издувана.
