Француско повлачење признања Косова био би тектонски догађај, тврди за Спутњик политиколог Александар Павић осврћући се на изјаву Марин ле Пен, лидерке Националног фронта, да ће уколико победи на тамошњим председничким изборима исправити, како је навела, неправду нанету Србима и поништити признање од стране њене државе.
Неминовно преиспитивање
Кад би Француска повукла признање, догодила би се прекретница, додаје Павић, јер би то утицало на неке од мањих европских држава које су под притиском признале Косово.
„Имам на уму рецимо Чешку, да поново преиспита ту своју одлуку. Такође би спао притисак на земље као што је Аустрија, које кубуре са све већим бројем исламистичких терористичких ћелија, да не говоримо о албанској мафији“, прецизира Павић.
Још важније је, истиче Павић, што би Француска јавно образложила зашто је поништила признање. Пошто такав француски став не би могао да буде игнорисан, а њихово образложење би у медијима отворило питање како је уопште дошло до признања Косова, због чега је до тога дошло и зашто Француска повлачи то признање.
Неко као Марин ле Пен, претпоставља Павић, образложио би то на прави начин.
„Зато што су против награђивања тероризма, зато што су против успостављања простора где могу да се развијају радикалне идеологије, криминал, трговина дрогом и људима на европском тлу. И, уопште, да је то последица глобалистичке политике која је обележила свет у првих четврт века после пада Берлинског зида, где су награђивани и подстицани управо радикални исламистички и терористички покрети широм света. То је, иначе, политика коју је нови амерички председник сам довео у питање“, сугерише Павић.
Отворила би се, додаје овај политиколог, нова страница у преиспитивању целе политике и шта у ствари јесте Косово.
Неуспешна квазидржава и индикације
С друге стране, Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе каже за Спутњик да добра воља Марин ле Пен доста значи, али је питање да ли је то и формално правно довољно, односно каква је у свему томе улога француске владе.
Што се косовске независности тиче, тај процес је према Пророковићевом мишљењу у проблему гледајући са аспекта западних друштава и држава.
Такозвана република Косово је неуспео пројекат, и тај неуспех ће, сугерише Пророковић, отворити дубоке расправе у разним државама и на крају можда и довести до повлачења одређених признања.
„С једне стране, све што је урађено на Косову у протеклих 10 година није баш сјајно, нити кад се говори о албанским властима, нити кад се говори о ангажману ЕУ. С друге стране, вероватно јачање утицаја ДАЕШ-а и поприлична дестабилизација на албанском етно простору нису баш најбоља препорука за останак и опстанак такозване републике Косово у статусу у ком је данас“, истиче Проковић.
Сједињене Државе и кључне чланице ЕУ, подсећа Проковић, нису могле да отчепе процес признавања Косова док у игру нису ушле исламске државе предвођене Саудијском Арабијом.
„Читав процес показао је неуспех Запада чија се географска зона утицаја значајно смањила. Број држава који је следио САД средином деведесетих је чак прелазио 100, док се данас то свело на 40 до 50 чланица Савета безбедности“, прецизира Проковић.
На самом Косову, додатно појашњава своје становиште Пророковић, стање је катастрофално.
Објашњавали су, подвлачи, да ће такозвана независност донети економски просперитет, уређен систем, изградњу институција… Међутим, наглашава Пророковић, Косово је и даље територија којом газдују криминални кланови и ниједна институција није изграђена.
Није ЕУ донела изградњу институција, тврди, него су изгледа европски званичници који су на Косово ишли почели да раде према методологији косовских Албанаца, те су и сами постали и те како корумпирани.
„Није дошло ни до стабилизације у региону. Данас видимо да је то била само етапа у процесу албанског националног заокруживања. Дакле, Косово није тачка него зарез у стварању ’Велике Албаније‘“, подвлачи Пророковић.
А за деценију, две…
Требало је пет-шест година да се покаже је такозвана република Косово неуспех западних дипломатија, каже Душан Пророковић и сведочи да је, кад је то ономад говорио, то наилазило на осуде и отварало полемике у јавности.
„Данас се види да је просто било тако. Претпостављам да ће се и ови неуспеси показати у релативно кратком року. Посматрано са историјског аспекта, 10 до 20 година за историју није ништа“, посебно наглашава Пророковић.
И политиколог Александар Павић верује да је реално да ће кад-тад доћи до преокрета према питању признања Косова, али наглашава да српски народ и држава морају бити проактивни у томе јер се ствари саме од себе неће десити.
„Нико не даје никакве гаранције, али је сигурно једно — то захтева много напора који до сад није био ни приближно адекватан. Морамо да подвучемо да то јесте наше, да је неправедно отето од најгорих елемената који угрожавају не само нашу него и безбедност европског континента и читавог света. То ће погурати неке друге процесе које сад можда и не видимо“, закључује Павић.
