Ферал трибјун по други пут!
Тако саговорници Спутњика Денис Куљиш и Зоран Пановић виде писање и деловање самосталног недељника „Новости“ који у Хрватској издаје Српско национално веће и против чијих аутора Бориса Дежуловића, Виктора Иванчића и Милорада Крстуловића су представници неколико бранитељских удружења поднели кривичну пријаву Државном тужилаштву.
Нема никаквог упоришта у закону да некоме забраните да износи било каква мишљења, каже хрватски новинар Денис Куљиш и додаје да не види на који би законски параграф могли да се позову бранитељи, јер не можете некога да оптужите за неки апстрактни прекршај.
Политички притисак на Пленковића
Редакција „Новости“ одбацила је оптужбе да Дежуловић, Иванчић и Крстуловић у текстовима „шире мржњу и нетрпељивост према хрватском народу и државности“ и навела да је реч о наставку оркестриране кампање против тог листа с националистичких позиција и нападу на слободу говора.
„Потпуна је бесмислица да некога тужите због онога што он пише или намерава да напише или пише дуже времена. То је јако тешко доказати на било којем суду. То је као ширење говора мржње“, напомиње Куљиш за Спутњик.
Председник жупанијске подружнице Хрватског друштва логораша српских концентрационих логора Иван Турудић, поред захтева за кривични поступак против тројице коментатора „Новости“, затражио је од Владе Хрватске да ускрати том недељнику финансијска средства која додељује Савет за националне мањине.
„Што се тиче финансирања, то је политичка ствар. То је заправо притисак на Владу, која рачуна на ту бранитељску популацију као своју изборну базу, да ускрати новац Новостима“, истиче Денис Куљиш.
Писање у „Новостима“, додаје Куљиш, излази далеко ван оквира мањинске политике, због чега се и финансирају.
„Сa друге стране, не можете забранити ако је неко рецимо Чех, па пише у Чешком листу, да пише о било чему. Не можете забранити ни да неко ко није Чех пише у чешком мањинском листу о било чему“, резонује Куљиш.
То је доста бесмислено, сматра он, али је политички притисак на Владу, на Пленковића, да каже зашто финансира „Новости“.
Критика Владе коју финансира Влада
„Ма гледајте, била би ситуација пуно лакша да ’Новости‘ у суштини нису замениле Ферал трибјун, па је то постао опозициони лист који се бави свим овим питањима која муче леву опозицију. Реч је о људима и позицијама које су југоносталгичарске. Мени то не смета, али бранитељима иде на живце што се то финансира из фонда који је за мањинску политику“, тврди Денис Куљиш.
Међутим, закључује он, то се не може раздвојити, јер ако желе мањинске новине које заступају неке опште опозиционе ставове, то се не може спречити.
Српске „Новости“, како их назива новинар Зоран Пановић, на неки начин су постале врста најнеобичнијих новина у Хрватској, а самим тим и у региону.
Разлог за то је, тумачи Пановић за Спутњик, што тај недељник не узима конвенционалну стратегију мањинских медија, а то је да се баве фолклором и традицијом, већ су активни судионици у политичком животу Хрватске. На тај начин, додаје Пановић, они утичу на тај живот и својим ставовима иритирају.
„Наравно да те теме којима се баве Борис Дежуловић и Виктор Иванчић изазивају такве реакције и то је на неки начин Ферал трибјун по други “, тврди Пановић за Спутњик.
Текстови и ставови у „Новостима“, према његовом мишљењу, одударају од званичног наратива у Хрватској који је у доброј мери таблоидизиран.
„То значи да о домовинском рату нема дискусије, домовински рат је у Хрватској неупитан, а свака прича која се на неки начин односи критички према Хрватској у рату и која се односи према типовима власти у тој земљи и према неким појавама које се у тој земљи дешавају и које нису наивне, које су врло злослутне, то мора да изазове такве реакције, јер би људи волели официјелни наратив“, подвлачи Пановић.
Волели би, указује Пановић, да постоји мањински лист који се бави фолклором и који не запиткује и не пропиткује много.
„То је старо питање односа према мањинским политикама. Желимо ли гетоизиране мањинске заједнице или да су оне у широкој интеракцији са осталим деловима друштва и имају апсолутно право да се критички односе према друштву у којем живе и којем припадају. Срби у Хрватској апсолутно у овом тренутку припадају Хрватској и немају амбиција другог типа“, закључује Пановић.
