Није тајна да је Албанија здушно помагала Ослободилачку војску Косова и рат који је та терористичка организација водила против легалне војске и полиције државе Србије. Али бивши председник Албаније у том периоду Сали Берише сада је јавно признао да је „дао огромну помоћ за бившу ОВК, као и да је помогао у њеном наоружавању“.
Бериша је био председник Албаније 1997. године, у периоду када је ОВК још била на списку терористичких организација у Стејт департменту.
Управо због те чињенице поставља се питање да ли би Бериша могао правно да одговара?
Адвокат Боривоје Боровић за Спутњик каже да је таква опција могућа.
„На основу те изјаве Сали Бериша би могао да одговара као подстрекач и помагач у кривичном делу тероризма и против њега би пред међународним судом на Косову могла да буде покренута допунска истрага у већ постојећим предметима против припадника те терористичке организације“, објашњава Боровић.
Он напомиње да то није једина опција и да би тужбу против Берише, у име Срба са Косова, могли пред судом у Америци да подигну рецимо и Срби из Чикага.
„Они могу у име оштећених Срба са Косова да траже да суд у Америци, по међународном праву, повеже Беришу са ОВК, која је у том тренутку и у Америци била сматрана за терористичку групу“, додаје Боровић.
Бериша је био председник Албаније у периоду кад је наводно 1997. године обијена оружарница у Албанији и када је „нестало“, према њиховим подацима, 600.000 аутоматских пушака „калашњиков“, 200.000 полуаутоматских пушака „симонов“ (СКС), између 20.000 и 30.000 кинеских пушака типа „10. јули“, на хиљаде аутомата и митраљеза совјетских система разних калибара, око 10,5 милиона метака, око милион нагазних мина, хиљаде минобацача и десетине хиљада мина за њих, стотине тона експлозива…
Међутим, сам Бериша је сада признао да није било никакве „пљачке“ већ да је он као председник одлучио да отвори врата војних депоа са оружјем, како би се наоружали Албанци са Косова.
„Ја сам отворио војне депое да се наоружа ОВК“, изјавио је пред телевизијским камерама бивши председник Албаније.
Подсећања ради, управо у то време био је и први озбиљан напад терориста ОВК на регуларну војску и полицију државе Србије на територији Косова и Метохије, односно — Србије. Процена је да се број припадника ОВК у 1997. кретао од 1.000 до 2.000. Додатни прилив у људству је дошао већ наредне године када су пристигли регрути из иностранства. Тај број је по неким проценама нарастао од 15.000 до 20.000 припадника ОВК.
Кампови за обуку терориста налазили су се углавном на територији Албаније, а о томе сведочи и пензионисани официр Војске Србије Стеван Ђуровић, који је у том периоду НАТО агресије руководио обавештајним радом на Косову и Метохији са основном улогом и циљем да открива страну агентуру на Косову, другим речима, војни контраобавештајац.
Официр Ђуровић каже да је Бериша директно утицао на припрему, финансирање и организацију центара за обуку ОВК у касарнама и војним објектима у Албанији.
„Од 1990. па све до 1998. године, на простору Албаније је било седам почетних центара за обуку терориста да би тај број касније нарастао на више од 15 кампова. Бериша је утицао и на организовање, припрему, обуку и пребацивање илегалних обучених терориста на простор Косова и Метохије“, тврди наш саговорник.
Он напомиње да су својевремено у Авганистану због тога што су постојали кампови за обуку терориста, силе моћи, пре свега са Запада, извеле отворену агресију како би то сузбили, а ми у срцу Европе дуже од 25 година имамо територију на којој се обучавају и припремају терористи.
„Да ли Бериша може да одговара? Може свакако. Ко може да поднесе пријаву? Србија. Али и друге државе. Терористи који су се тамо (у Албанији) обучавали, прелили су се на остале земље“, наводи наш саговорник напомињући да од међународне заједнице не треба очекивати да она то уради, јер је и она стајала иза тих дешавања.
„У тим центрима су били инструктори и из Француске, Немачке, Америке, Швајцарске… Спрега је тако јака да су појединци касније ишли на усавршавање на Блиски исток, од Турске, Пакистана, па до Саудијске Арабије“, каже пуковник Ђуровић.
Наш саговорник додаје да су такви центри постојали и у Швајцарској, Немачкој и Аустрији.
„За то све постоје подаци, моји саговорници и ја смо скоро објавили књигу која садржи искључиво стране документе, страних служби, Кфора, Унмика, Еулекса која ће бити објављена на више језика и у којој се говори управо о томе како се вршила припрема за терористичке акције и дејства, а касније и за оружану побуну која је изведена 1998. године на простору Косова и Метохије“, открива Ђуровић.
О финансирању ОВК постоји веома мало поузданих података који су делимично контрадикторни. Највећи део финансијских средстава је стизао од Албанаца из иностранства (САД, Швајцарска, Њемачка и Аустрија), од чега већина потиче из криминалних извора и илегалних активности (трговина дрогом, уцене, прање новца).
Беришино име се у трговини оружјем спомиње у сведочењу четворице Албанаца са Космета које је саставни део документације српског Тужилаштва за ратне злочине у истрази о трговини људским органима. У предмету названом 33-08 Тужилаштва за ратне злочине, наводи се да се центар за куповину наоружања налазио у кући Салија Берише у селу Прифч код Тропоје, на северу Албаније, близу линије разграничења са Косметом.
Према неким изворима сматра се да је до почетка 1999. године ОВК располагала средствима висине између 500 и 900 милиона марака. Оружје је долазило највећим делом из Албаније, а један део наоружања је набављан и од НАТО-а. Тако је, на пример, немачка новинска агенција ДПА 12. априла 1999. године јавила да је италијанска полиција открила велики магацин оружја намењеног ОВК.
У магацину је пронађено око 30 тона ратног материјала и опреме. Између осталог, пронађени су и противавионске и противтенковске ракете, бацачи ракета и муниција. Све је требало да буде транспортовано у камионима са босанско-херцеговачким регистрацијама декларисаним као помоћ хуманитарне организације „Каритас“ избеглицама на Косову.
Од почетка 1995. до краја 1998. године албанске терористичке групе извршиле су укупно 1.845 оружаних напада на припаднике полиције, као и на грађане свих националности и њихову имовину. Од укупног броја напада, 1.075 напада је усмерено ка припадницима и објектима полиције, 745 напада ка цивилима и њиховој имовини, а 25 напада је било усмерено на насеља и објекте у којима су живеле избеглице из бивших југословенских република.
У тим терористичким нападима зверски је убијено 364 људи. Међу њима је било 122 полицајца и 242 цивила са Косова и Метохије (међу цивилима 97 Албанаца означених као колаборатори). Истовремено је теже и лакше повређено 605 лица, од којих 426 припадника полиције и 179 грађана свих националности.
ОВК је скинута са листе терористичких организација у Америци 1998. године. Свет је тада обишао видео-снимак америчке подршке ОВК из села Јуник, у којем је тадашњи специјални изасланик америчког председника за Косово Ричард Холбрук седео изувен на поду поред наоружаних и маскираних припадника ОВК.
