Све почиње од Мишка. Тако сви који га знају и који га не знају ословљавају менаџера Миодрага Ражнатовића, који је наговестио да кошаркашки клуб Денвер из НБА лиге, у којем је Никола Јокић у другој сезони трогодишњег уговора експлодирао у најбуквалнијем смислу, можда неће пустити српског центра да игра на Евробаскету, јер жели да током летње паузе ради на његовој физичкој снази.
Резултат или зарада
Била је, као, идеја да Јокић игра за репрезентацију, али се после ове одличне сезоне повећала његова одговорност и Денвер би да он лето проведе на другачији начин.
Преведено на српски ово значи да Јокић има још једну годину уговора, који у односу на његове садашње игре и није Бог зна шта велики, па би требало да све учињено ове и наредне сезоне капитализује новим уговором са много више нула. Све то је под знаком питања ако се на припремама репрезентације Србије или у такмичарском делу Европског првенства Јокић повреди.
Наравно да ће сваки клуб, поготову онај из НБА, рећи да би волео да играч тренира и „ради на себи“, а не да се излаже ризику и врати ван форме или пола сезоне лечи повреде. То није спорно.
Није спорно и да случај Николе Јокића, ако захтев Денвера постане званичан, није први и није новост.
Међутим, исто тако има примера у којима су се играчи оглушили о захтеве клуба и рекли: „Ми играмо!“
Тако је поступало неколико репрезентативаца Аргентине. Тако поступају репрезентативци Шпаније већ годинама. Сигурно је да клубови нису са трубачима испраћали Дирка Новицког да игра за репрезентацију, али он је играо.
Леђа или кичма
Свакако, овим не желимо да сав терет стављамо на леђа Николе Јокића. Нипошто. Само наглашавамо да је млађани Сомборац читаве ове сезоне показивао да има кичму, па не би ваљало да на њеном крају не учини исто.
Кошаркашка чаршија има неколико верзија шта је по среди у овом случају.
Према једнима је можда тачно да ће Денвер рећи „не“. Али то исто може да каже и Јокић. Према другима, у питању су некошаркашки намерни фаулови. И у том случају Јокић може да настави да игра за репрезентацију, и под фаулом. Трећи пак кажу да као што све почиње од Мишка, све са Мишком може да буде и завршено.
Остале стручно-чаршијске приче и подсећање на случај Бобана Марјановића, који већ два такмичарска циклуса не игра за репрезентацију, или пак спекулације о односу менаџера и селектора нећемо намерно помињати.
Међутим, оно што морамо да напоменемо јесте да врхунски спорт, а поготово НБА кошарка, није само спорт већ велики бизнис у којем зарађују сви у кошаркашком ланцу исхране.
Дакле, и у овом случају је главно питање, питање новца и капитала који иште још.
Репрезентација није ферија
Сви би волели да гледају Николу Јокића на терену, неспорна је и жеља центра српске репрезентације да игра, али је исто тако неспорно да му неће навијачи пунити банковни рачун.
И сад је то оно питање, које до пре неколико деценија није уопште било питање: ризиковати или гледати лични интерес.
Међутим, лични интерес има и Милош Теодосић. Теу је свака сезона напорна, вуче повреде, али никад није ставио себе испред репрезентације.
Зато би забринута, не само кошаркашка јавност, требало да промени однос према онима који се позивима селектора одазивају зависно од расположења и савета из партера.
Иста та јавност не би требало да одмахује руком на вести да је неки репрезентативац решио да овог лета одмори.
