Према речима политиколога Александра Павића, САД су политизовале привредне односе и то не само са Русијом, а поставља се питање да ли привредна сарадња може да надвлада политизацију.
„Бити део естаблишмента носи лепе привилегије, али кад дође повуци-потегни ситуација, онда се компаније увек уклопе у то што је политика. Тензије су постојале у време Хладног рата и док је постојала идеолошка подела на Исток и Запад, тако да то није ништа ново. Али кад код је нека америчка компанија покушала да заобиђе закон увек би била врло оштро кажњена“, наводи Павић.
Он објашњава да би америчке компаније хтеле да сарађују упркос санкцијама, али ако не добију одобрење, кад би радиле испод жита то би био скандал. Павић сматра да би компаније зарад профита урадиле све што могу, али да је у овим околностима веома тешко лобирати.
„У јавности је створена таква клима да је Русија постала ђаво“, каже Павић.
Ипак, додаје наш саговорник, тај профитни моменат биће суочен са политичким моментом и шта год да се деси неко ће у Вашингтону морати да одговори на незгодна питања попут оног зашто се америчким компанијама ускраћује да остварују профит и кад уместо њих неко други може да добије посао.
Америчко-руска размена није никада престала, али она није ни приближно онолика колико би могла да буде да нема санкција. Павић је сигуран да би многе корпорације сарађивале са Русијом да нема забране из Вашингтона, али је такође сигуран да су контакти међу пословним партнерима непрестани.
„Американци су себи створили парадоксалну ситуацију која ће им се вратити као бумеранг, али, нажалост, неће се вратити само њима“, каже Павић и додаје да је европска привреда много угроженија.
Иначе, компанија „Ексон мобајл“, на чијем је челу донедавно био садашњи амерички државни секретар Рекс Тилерсон, тражи од Вашингтона одобрење за сарадњу са Росњефтом, објашњавајући да мора да се врати на бушотине у Црном мору или ће Руси склопити уговор са неким другим.
Компанија је поднела захтев да буде изузета из санкција које су САД увеле Москви, забрањујући америчким корпорацијама да послују са руским државним фирмама попут енергетске корпорације „Росњефт“, са којом је „Ексон мобајл“ раније потписао уговор.
Да је највећа америчка нафтна компанија захтевала да се за њу направи изузетак сазнало се пре неки дан после писања „Волстрит џурнала“, иако је захтев упућен још за време Обамине администрације, која се о њему никада није изјаснила. Одлука је сада на властима у којој седи човек који је захтев и написао — Рекс Тилерсон, преноси „Политика“.
Експерт Агенције за енергетске информације Александар Хуршудов каже за Спутњик да писањима и наводима „Волстрита џурнала“ не би увек требало веровати, а да „Ексон“ још има велики интерес за Русију.
„Приходи ’Ексон мобајла‘ су се драстично смањили у последње две године, а у Русији још има простора за испитивања. Конкретно, од налазишта нафте на Сахалину, острву на руском Далеком истоку, ’Ексон мобајл‘ има велику зараду, вади много нафте и то се све спроводи на основу уговора који су одавно закључени. ’Ексон‘ је 2014. године замрзнуо девет од десет пројеката у Русији, али верујем да не би имао ништа против да закључи нове уговоре за испитивања и вађење нафте из других руских налазишта“, каже Хуршудов.
Са друге стране, он сматра да би сада и руска страна тражила другачије услове. Америка регуларно из Русије извози управо сахалинску нафту и санкције очигледно не могу у потпуности да обуставе све радове који су започети пре много година.
„Друго је питање то што је ’Ексон‘ компанија која користи високе технологије и управо уз помоћ тих најновијих достигнућа били су нађени извори на Сахалину и до њих се дошло бушењем чак до 12 километара у дубину земље. Данас говоримо о испитивањима које ’Ексон‘ спроводи у околини места Туапсе у Црном мору заједно са ’Росњефтом‘. Претпоставља се да налазишта леже на дубини 40 до 2.100 метара под морем и та се истраживања сматрају прилично захтевним“, каже Хуршудов.
Он не верује да ће експлоатација из тих подводних налазишта почети у наредних десет година, али би испитивања требало започети већ сад, а исте интересе очигледно има и „Ексон“, који бележи пад производње нафте и зато би даља сарадња била од узајамног интереса
Као први човек „Ексона“ Тилерсон је тврдио да се противи економским казнама, јер их не сматра успешним, што је схваћено као притисак на власти да одустану од мера које штете његовим интересима у Русији.
