Изјава немачког министра спољних послова Зигмара Габријела да је Доналд Трамп ослабио Запад и да његова политика штети интересима ЕУ, према мишљењу аналитичара Саше Адамовића, још једном показује да европска либерална левица није у стању да разуме новог америчког председника и шта он то данас представља у светској политици.
Све оно што је Трамп мислио и говорио о НАТО-у или ЕУ током предизборне кампање, сугерише Адамовић, до дан-данас није променио.
Доминантна Америка, партнер је небитан
„С друге стране, изјава Ангеле Меркел — која је, додуше, за разлику од Зигмара Габријела имала искуство блиског сусрета са председником САД — да Европљани треба да узму своју судбину у своје руке и да не треба више само да се ослањају на Сједињене Државе и Велику Британију, показује да је немачка канцеларка коначно разумела шта то Трамп хоће и од чега у спољној политици неће одустати“, напомиње Адамовић за Спутњик.
Трамп не покушава да ослаби Запад и не делује против ЕУ становиште је директора Института примењених политичких студија из Москве Григорија Добромелова већ он најпре ради све како би ојачао америчке позиције у међународним односима и да обезбеди корист за САД.
ЕУ већ прилично дуго, у првом реду на војно-политичком плану, постоји на рачун САД, тврди Добромелов, те Трамп сад подвлачи да би требало прекинути ту традицију да САД практично субвенционишу европске државе и да би чланице из Европе морале самостално да плаћају своје учешће у НАТО-у и за сопствену безбедност уопште.
Зато се, додаје овај политиколог, то што ради Трамп најпре односи на то што су Европљани навикли да иза њих стоји јаки брат, старији партнер који ће увек изаћи у сусрет кад је помоћ неопходна. Трампа не занима да ли је то Саудијска Арабија или ЕУ или Израел, наглашава Добромелов, њему је на првом месту важан интерес САД.
„Наравно да све оптужбе на рачун Трампа имају потконтекст да Путин преко Трампа хоће да ослаби Запад. Русија нема никаквог интереса да ослаби Запад. Сва политика Путина је аналогно усмерена ка томе да ради у интересу Русије и да је ојача“, истиче Добромелов.
У оваквим, новим односима између Америке и ЕУ, важно питање је шта ће бити са Групом седам, односно да ли ће на једној страни бити Трамп, а на другој сви остали.
Крај Групе 7?
Да бисмо схватили шта ће да буде са Г7, али и шта ће се у будућности дешавати са Трампом и његовом спољном политиком, према мишљењу Саше Адамовића, морамо се подсетити шта су Трампови спољнополитички приоритети.
„Говорио је да је НАТО као организација застарео и видели смо недавно да он то мишљење у суштини и није променио. Однос Трамп—НАТО не треба сводити само на то да тражи да свака чланица НАТО-а одваја одређени проценат у заједничку касу, већ је много важније што га не види као оружје уперено против Русије“, сматра Адамовић.
Амерички председник стално истиче да би НАТО у будућности имао значај само као савезник против ДАЕШ-а и глобалног тероризма, каже Адамовић и наглашава да је врло значајно то што је Трамп први амерички председник који је одбио да се „закуне“ у Члан 5 повеље НАТО-а.
„У том контексту поменуо бих веома важну изјаву генерала Матиса, шефа Пентагона, кога можемо сматрати и главним идеологом Трампове спољне политике, кад је данском премијеру врло експлицитно ставио до знања да ће Сједињене Државе проблеме са Русијом решавати на дипломатски начин. И посебно је подвукао, ни на један други начин“, јасан је Адамовић.
Сви они који су спремни да следе такву Трампову спољнополитичку агенду, били они чланови Групе 7 или не, према Адамовићевом тумачењу су добродошли, и они ће буквално на билатералан начин са Трампом остваривати добре односе.
Трамп је већ, појашњава Адамовић, својом политиком показао да не придаје значаја тим транснационалним удружењима или организацијама, већ много више воли билатералне споразуме.
Што се тиче перспективе и будућности Г7, Григориј Добромелов каже да се не може рећи да чланице имају неку велику корист од ове организације, посебно имајући у виду да на економском плану већ одавно ово није клуб најјачих држава јер Г7 пролази кроз кризу већ последњих 15, можда и 20 година.
Зато је уместо овог формата какав данас постоји, саветује Добромелов, боље осмислити неки други, на пример двострани или тространи формат уз постојање спољног медијатора, јер је познато да дипломате као службеници не могу да реше читав низ питања која се налазе у зони међународних организација, глобалне економије, а иза оквира традиционалне дипломатије.
