„Коме припада историја и право да прича историју о рату? Срби немају право да причају своју историју, своју причу у Холивуду. Југословенски ратови, рат Срба, Хрвата, Босанаца, историја рата, све су то купили Американци. Имате Анђелину Џоли и друге… То ме је згадило“, казао је Хандке на скупу на коме су учествовали и Милован Данојлић, Ју Хуа, Фредерик Бегбеде, Захар Прилепин, са домаћинима Емиром Кустурицом и министром Владаном Вукосављевићем.
Редитељ Кустурица се надовезао да је Анђелина Џоли са филмом „У земљи крви и меда“ добила идеолошки задатак да дода још мало црне боје на српски народ и навео бомбардовање кинеске амбасаде као „највећу добит“ од НАТО бомбардовања Југославије 1999. године, јер ће им „Кина кад-тад вратити, а ми ћемо све заборавити“.
Он је приметио да Срби могу снимити најбољи филм, али су његови домети ограничени и нагласио да држава мора да помогне да „наша култура, наш јунак и антијунак имају своје место“.
Данојлић види да у свему лежи однос снага и наводи да двоструки поглед Србије, према јачем и према слабијем, даје извесну зрелост која није доступна свакоме.
„Мала земља, мали језик, мала култура, много смо видели и много смо страдали. Та искуства нас чине посебним, зрелим и отвореним да гледамо у више праваца, а не само према себи и према јачем, увиђавнији смо према слабима, отворенији према онима који страдају више од нас. То је улога културе у нашој земљи“, приметио је Данојлић.
Хандке је реаговао на његово мишљење: „Миловане, престани Србију да називаш малом земљом“
„Нема малих земаља. Свака земља је велика. Престаните да говорите о Србији као малој земљи. Ви сте велика земља, можда досадна, али велика земља“, поручио је славни писац.
Други дан скупа „Београдски контрапункт“ отворио је Кустурица питањем „Да ли је човек промашена инвестиција природе?“, на шта га је подстакла јучерашња прва посета Тржном центру „Ушће“.
„Где је антички човек, где је човек распет на крсту, где се изгубио ренесансни човек, где је нестао идеалиста и револуционар који је веровао да својим идејама и делима може да мења свет“, упитао је Кустурица, констатујући да „катаклизмична фаза планете иде са убијањем религије и уништавањем културе“ и да је рат произвео технологију са којом је ишло декомпоновање концепта културе и религије.
Данојлић проблем види у наглом јачању антихришћанске идеологије, у чињеници да је Европа „дехристијанизована“, примећује да се смисао културе већ деценијама своди на уметност забаве, лакоћу усвајања, што је супротно озбиљном ангажовању духа, да живимо у времену тоталног одсуства интересовања, времену спектакла када се у медијима смењују сцене страдања и голих жена.
Бегбеде, који није учествовао првог дана на скупу, своје обраћање је почео изјавом да је тужан што је Новак Ђоковић изгубио у Паризу и да се боји да ће, ако се не сложи са осталим учесницима, добити торту у лице као недавно француски филозоф Бернар Анри Леви.
Он је о себи рекао да је врло противуречна личност, да воли да буде оно што осуђује, да се већ 30 година руга и себи и свету који га окружује и којим је истовремено фасциниран, али је због њега револтиран.
„Све моје књиге су опис безнађа, али не нуде решење. Добро је бити изнервиран као Кустурица. Ја боље пишем када сам изнервиран. Уметност мора бити различита од бизниса. Ми радимо нешто што не служи ничему и још већи сам песимиста од Кустурице о томе да је човек промашена инвестиција природе“, биле су реакције Бегбедеа на покренута питања.
Он је рекао да је његова генерација — генерација антихероја, размажених људи који само кукају, али додаје да због тога не би ишао у рат и да сматра да оно што не могу да промене треба да опишу.
Министар Вукосављевић се осврнуо на тему глобализације, приметивши да је детињасто веровање да глобализација уједињује народе и државе, уместо тога она се своди на наметање културног и привредног модела јачег слабијима.
„Треба тежити оној врсти глобализације у којој би свака национална култура била очувана наглашена, негована, која би чувала аутентичне особености и била део великог глобалног мозаика“, приметио је Вукосављевић.
Бегбеде се надовезао мишљењем да је униформизација света последица адвертајзинга и да култура може да сачува извесне разлике, а решење види у томе да све државе штите своју културу и помажу уметност јер је то последњи отпор адвертајзингу.
Хуа је поручио да у свему што се данас дешава морамо да водимо рачуна о томе шта је човек. „Када читам Хандкеове романе, осећам шта је човек и зато их волим. Када гледам Кустуричине филмове, осећам шта је човек и зато их волим. Питање шта је човек морамо увек имати на уму“, нагласио је он.
Министар Вукосваљевић, по чијој идеји је организован дводневни скуп „Београдски контрапункт“, закључио је састанак поруком да „култура није без шанси да помогне да човек постане човек“.
