„Ово је истински књижевни празник и почаствовани смо што је са нама велики српски приповедач Драгослав Михаиловић“, рекао је, поздрављајући чувеног књижевника, Желидраг Никчевић, који је подсетио госте сајма на награде Михаиловића, на времена у којима је настао роман „Кад су цветале тикве“.
„Кад имате много година и напишете много књига као ја, може вам се десити да вам штампају сабрана дела. ’Лагуна‘ и ’Службени гласник‘ ће штампати моја сабрана дела, и то у 18 књига. За месец дана излази моја пета књига за ’Лагуну‘ и она се зове ’Злотвори‘. У питању је књига о људима који су другима наносили зло. Неки од људи који се појављују у књизи су Тито, Кардељ и многи њихови сарадници“, речи су Михаиловића који је поздравио госте Сајма у Андрићграду.
Књижевник Милисав Савић подсетио је да је пре двадесетак година написао текст назван „Осам одговора плус шест накнадних“, а који се тиче рада и живота Драгослава Михаиловића. У првом одговору говорио је о писцима и књижевности. Други одговор тицао се питања шта значи бити писац са биографијом. Што се тиче трећег одговора, Савић је говорио о дуготрајности и актуелности писца. Четврти одговор се тицао природног дара писца.
Пети одговор одговара на питање какав је Михаиловићев стваралачки поступак и одговорио је на питања која се тичу приповедачке снаге. У шестом одговору, Савић се бавио се порукама. У седмом одговору, говорило се о језику који користи Драгослав Михаиловић, са посебним освртом на дијалекат. Осми одговор се тиче тога шта публика осећа према писцима. Савић је напоменуо да је ове одговоре писао пре двадесет година, а шест је додао.
Први је говорио о томе колико дуго Михаиловић пише говорећи на примерима прве књиге „Фреде, лаку ноћ“. Други додатни одговор тицао се поређења целокупне Михаиловићеве прозе са класичним делима. Трећи одговор се тицао љубави аутора коју он осећа према својим ликовима. Четврти одговор пружио је увид у једноставност која прераста у велика дела.
У петом одговору се говори о томе како Михаиловић ствара своје приче без копирања. Шести одговор био је посвећен осећањима која буди Михаиловићева проза.
На крају свог излагања, Милисав Савић оценио је да је Драгослав Михаиловић највећи живи српски прозаиста.
На великом броју примера професор Мило Ломпар је илустровао своју тврдњу о Михаиловићевој више него разноврсној књижевној тематици.
„Драгослав Михаиловић је допринео обнови модернистичког приповедања. Он је писац који се суверено креће у свим правцима спајајући заиста удаљене светове. Он покушава да пренесе доживљај људске судбине и у томе успева. Драгослав Михаиловић читаоцу увек оставља извесну сугестију, што се може илустровати бројним примерима из његовог романа ’Гори Морава‘. Константа Михаиловићеве приповедачке имагинације може бити бежање од патетике. Не може се побећи од главне теме Михаиловићевог писања, а то је Голи оток. Овде се догађа нешто слично као са Солжењицином. Михаиловић у своје писање додаје одређену дозу ангажованости која иде изван оквира логорске или голооточке теме. Његов ангажман у језичким оквирима, може се свести на писање у дијалекту и љубав према том дијалекту који је он, често, популаризовао својим књигама. Тој популаризацији је допринело то што су његове књиге веома читане.
Драгослав Михаиловић није велики писац зато што је локални писац. Његови јунаци и драме су универзални, али је он репрезентант моравског краја, што се појавило са кнезом Лазаром и што ће, касније, појаснити косовско предање. Он је, дакле, велики песник моравске Србије.
Његова матична ћелија јесте поверење у поједине људе, тј. ликове. Осећајност је реч која је основа Михаиловићевог стваралаштва.
Драгослав Михаиловић се стваралачки додирује са Драгишом Васићем у више тачака. Код Михаиловића можемо срести и доста тога публицистичког.
„Када ми данас поздравимо стваралаштво Драгослава Михаиловића, ми настављамо онај низ великих српских писаца“, рекао је професор Ломпар.
