Самит у Трсту окупио је земље Западног Балкана, као и лидере Немачке, Француске и Италије, а на њему је учествовао и хрватски премијер Андреј Пленковић.
У чланку се истиче да ЕУ сада није у стању да прими нове чланице, те да због тога желе да створе царинску унију.
„Планирану балканску царинску унију требало би да сачињавају Босна и Херцеговина, Србија, Косово, Црна Гора и Македонија, дакле све земље настале распадом Југославије, те по могућности и Албанија, а из ЕУ поручује како би стварање заједничког привредног простора ове земље учинило спремнијим за приступање Европској унији, када и ако она буде спремна да их прими у своје друштво“, пише "Велт".
Истовремено, ЕУ жели задржати свој утицај у региону у којем се већ „сукобљавају ривалске велике силе“. На радост Словеније и Хрватске, „оне су већ чланице ЕУ“.
„Циљ царинске уније је деактивирати балканско буре барута, али тако да се те земље не приме у ЕУ, с тим да је Западни Балкан за ЕУ тривијалан, али је, политички гледано, нарочито ако се зна европска историја, од централног значења. Југославија је држала стабилном ту експлозивну мешавину народа, а сада је то задатак Европске уније“, пише у тексту у немачком листу, у коме се упозорава да напетост у региону све више расте.
Зато ЕУ жели да „оживи бившу Југославију, овај пут као царинску и транспортну унију, само без Хрватске и Словеније које су већ у ЕУ“. У таквој констелацији „Србија би била главна и све остале државе би гравитирале према њој“, те не чуди зашто службени Београд најснажније подржава ову „европску, то јест немачку идеју“.
„Као што је Београд доминирао у Југославији, тако би оставио највећи траг и у новој унији“, констатује се у „Велту“, те додаје да се онда ни Македонија „не би више стално морала да се плаши за свој опстанак, јер би била део већег савеза, уместо сама и без одбране, окружена суседима који су непријатељски настројени: Грчком, Албанијом, Бугарском и Србијом, које све донекле сматрају да Македонија није права држава, те да неки њени делови њима припадају, а и да су Македонци измишљен народ“.
Напомиње се и да су анкете показале да се жали због распада Југославије у земљама Западног Балкана, с изузетком Косова, а констатује се и да је нестанак Југославије створио вакуум моћи у Европи који ни данас није испуњен на одговарајући начин.
„Баш као што је распад Хабзбуршке монархије учинио Европу слабијом и Хитлеру касније изручио новонастале патуљасте државе, тако је и крај Југославије створио перманентну зону конфликта у срцу Европе“, у којој „игре геополитичке доминације играју Русија, Турска, САД, Немачка и друге велике силе.
Југославија се распала због „ривалитета Срба и Хрвата“, но и нова западнобалканска унија би била биполарна: с једне стране осам милиона Срба у Србији и БиХ, а с друге пет милиона Албанаца у Албанији, Косову и Македонији доминирали би остатком савеза.
„Ако би све те земље створиле заједнички економски простор, то би логично олакшало њихово приступање ЕУ“, пише „Велт“ и подсећа да је сама ЕУ започела мање-више као царинска унија. С друге стране, нарочито је проблематичан однос Србије и Косова, која га сматра својим делом, а не независном државом, те би се у том случају могао поновити кипарски сценарио", пише у тексту.
„Најмање користи би од западнобалканске царинске уније имала Црна Гора, која је највише одмакла у својим преговорима за приступање ЕУ, те би за њу останак у новоствореној царинској унији значио највећи губитак. За Косово би та идеја, упркос доминацији Београда, могла донети највише користи, јер реч је о држави која је од свих најдаље од чланства у ЕУ, те би ово био за њих дословно први корак у том правцу“, закључује се у тексту.
Б92
