Изјава Бакира Изетбеговића да председник Републике Српске треба кривично да одговара због изјаве коју је дао у Братунцу — да су познати пројекти исламских фондација које су усмеравале новац како би се муслимани вратили уз Дрину и како би је поново окупирали — говори о систему у БиХ у коме Изетбеговић има утицаја на тужилаштво и остале институције.
Такође, Бакиров потез говори и о потреби да се политички функционери РС држе у стању сталног правног прогона, каже Милорад Додик за Спутњик.
„Пре само неколико дана одустало се од прогона у вези са организацијом референдума. Када су из тужилаштва саопштили да за то нису имали елемената, онда су у Сарајеву сели и преко викенда нашли причу о изјави која је дата пре десетак дана“, објашњава нам Додик.
Нико Бошњацима није оспорио живот, нико није рекао да не смеју да долазе у Подриње, наставља Додик:
„Речено је да су неке од њихових фондација, које су организоване у исламском свету, имале планове те врсте. Шта ту није тачно? И данас сам спреман да потврдим такву изјаву“.
Ради се о медијској кампањи упереној против људи из РС — свако ко долази из српског дела БиХ је лопов, криминалац, злочинац, каже Додик.
„То је њихов менталитет, и ништа друго. Показаће се да је тужба без икаквог основа, али, нажалост, морате поново да пролазите кроз позивање тужиоца, морате опет да дајете изјаве“, каже Додик.
Додик је 7. јула у Братунцу оптужио исламске фондације за, како је рекао, искључиво финансирање повратка муслимана уз реку Дрину, што је, према његовом мишљењу, оживљавање старих стратешких циљева. Реч коју је Додик употребио је „окупација“.
„Окупација је употребљена као реч која треба да манифестује намеру тих фондација. То није био однос према Бошњацима, него према политикама које нико не може да побије да су постојале“, каже Додик и додаје да је Подриње било подручје од великог интереса муслиманских политичких структура још у време комунизма.
Тамо где су била српска села у време комунизма нису се градили путеви, нити се доводила струја или вода, каже он.
„Али, тамо где су постојала бошњачка, муслиманска села, као што су села изнад Сребренице, грађени су путеви магистралне ширине. Уз Дрину, од Братунца до Скелана, где је до 1965. живело око 50 000 Срба, пут није изграђен све до 2007, 2008, када смо га ми изградили“, каже Додик.
Све је то била организована активност тадашњих власти, тврди Додик.
„Како објаснити што је комунистички режим, који је славио битке на Неретви и Дрвар, оставио та места запуштеним и неразвијеним? Зато што су у њима живели Срби. Али зато је Бугојно, које је било синоним за усташтво, пред крај Југославије било једна од пет најразвијенијих општина. Зашто Дрвар није био једна од најразвијенијих општина. То није далеко од Бугојна. То говори о политикама које су тада вођене. Тога смо свесни и о томе говоримо и нећемо престајати да говоримо“, закључује Додик.
Повратницима Бошњацима у Подриње враћено је 99 одсто имовине, рекао је раније Додик, многи пројекти су урађени, а знатан број њих живи у том региону РС.
Председник РС наглашава да је проблем у исламским фондацијама које у БиХ оперишу од краја рата. Многе од њих налазе се на списку УН као организације које финансијски и логистички подржавају тероризам.
Неке од њих су, да би наставиле деловање у БиХ, промениле имена и несметано наставиле са радом.
