Он сматра да је оснивање Министарства за заштиту животне средине изузетно важна политичка одлука, јер је држава коначно схватила да улагање у животну средину није трошак, већ инвестиција.
„Постоје фирме за која лично знам да нису пристале да дођу и улажу овде, јер Србија није решила кључна еколошка питања“, каже министар и додаје да је први задатак његовог тима да уведе у ред фирме које загађују Србију.
„Снажно ћу се потрудити да инспекција која постоји на свим нивоима власти, а нарочито Инспекција за заштиту животне средине при Министарству, буде много агилнија, бројнија, боље опремљена. Да се људи науче методама и поступцима. Морамо пуно да уложимо у инспекцију, да би њен рад дао ефекат. Мој тим и ја ћемо инсистирати на ономе што сам успео у Београду, није ствар у томе да само некога казните за нешто што је урадио, стандарди су познати, закон их је прописао, морамо да кренемо од добронамерних савета људима који нису ни свесни шта раде“, каже министар Триван.
Он подсећа да је у Београду 2009. године као секретар за заштиту животне средине увео правило да први и други долазак инспекције није кажњавајући, како би људи знали шта да чине. Та пракса је дала резултате и сада ће се примењивати у целој Србији.
Поред инспекције, дуго кључно питање за ново Министарство су пројекти. Да нам у овом тренутку неко поклони 500 милиона евра за фабрику за пречишћавање воде не би могли да их прихватимо, јер немамо пројекат, објашњава Триван. Трећи сегмент деловања, односно улагања у будућност, јесте приватно–јавно партнерство. Најбољи пример је случај депоније у Винчи, објашњава Горан Триван.
„Ресурс остаје у власништву Београда, ’Градска чистоћа‘ наставља да постоји, имате приватног партнера кога сте изабрали под одређеним условима на одређени број година, он мора да уложи 300 до 400 милиона евра у 20 или 30 година. Треба дати људима да имају свој интерес у том послу, али треба и високо поставити лествицу еколошких стандарда, а ми смо је у Београду поставили највише могуће.“
Стручњаци кажу да би Србија, с обзиром на ресурсе које има, паметним улагањем могла да постане лидер у заштити животне средине у овом делу света. На ту тему министар је недавно разговарао са представницима Руске Федерације и договорио је сарадњу, посебно на нивоу Београда и Москве.
„Био сам у Москви, обишао њихов секретаријат, департман како они кажу, за животну средину. Наша јавност нема представу о томе колико они раде на тим питањима, наши приступи се разликују због различите количине ресурсе којима располажемо. Познато да је Русија земља са највећим ресурсима на свету“, подсећа саговорник „Енергије Спутњика“.
Он додаје да је са Руском Федерацијом неопходно наставити и сарадњу у области науке, те да је она у потпуном складу са нашом потребом да имамо мир у региону. Екологија је најбоље средство за тако нешто, јер у њој нема предрасуда, каже Триван.
Он је у емисији „Енергија Спутњика“ говорио и о иницијативи Владе Србије да се младим брачним паровима додели земљиште како би се бавили пољопривредном производњом. Екологија је полуга развоја, одлазе нови млади људи који то веома добро разумеју.
„Србија спада у једно од 40 најбогатијих подручја на планети, најбогатијих биодиверзитетом. Ако то не умемо да сачувамо онда је све пропало. Али нећемо дозволити да то пропадне. У потпуности сам оптимиста да ми то можемо да урадимо“, категоричан је министар.
Прочитајте још:
Спрема се рат за воду — Србија на путу капитулације