Штрајк у „Фијату“ завршен је споразумом пословодства и радника, а Ђорђевића питамо да ли сматра да су радници задовољни, с обзиром на то да су добили трећину оног што су тражили.
„Мислим да је договор више него коректан. Оно што је договорено и о чему се причало испоштовано је потписивањем анекса уговора. Време пред нама ће показати да је Влада која је била присутна приликом постизања договора урадила праву ствар. Компромис је у интересу не само ’Фијата‘ и радника ’Заставе‘ него и целе Србије, јер било какво пролонгирање тог штрајка довело би у проблем низ других малих компанија које су везане за ’Фијат‘. Мислим да су урадили праву ствар што су имали стрпљења једни за друге и на крају нашли договор. Држава има Агенцију за мирно решавање спорова, она се налази управо у Министарству рада, и она ће убудуће увек бити тај посредник која ће све инструменте који су њој у ингеренцији да користи приликом решавања таквих спорова. Тренутно је инволвирана у решавање спора у фабрици ’Гоша‘, и мислим да уколико радници буду имали разумевања, он може да се реши позитивно…“
Да ли то што је споразум о окончању штрајка у „Фијату“ орочен на три године значи да ће „Фијат“ продужити уговор са Србијом који истиче 2019. године?
— Нисмо причали на ту тему. Није било разговора нити је било дилеме ни знак питања да ли „Фијат“ остаје или не. Засад радимо и најбоље сарађујемо са „Фијатом“ Мислим да је и „Фијату“ интерес у Србији. Србија чини све да инвеститори дођу и да имају најбоље могуће услове. „Фијат“ је један од њих.
- НЕКОЛИКО РЕШЕЊА ЗА ГОШУ
Ви сте оптимиста да ће се и штрајк у „Гоши“ некако решити?
— Овде говоримо о приватној компанији где Влада нема буквално никакву ингеренцију према радницима ни према фабрици. Влада Србије је одговорна и жели да помогне свим радницима, нашим грађанима који имају проблем да не би остали без посла. У овом случају има своју aгенцију и покушава то мирно да реши и спаси радна места.
Због чега држава није реаговала толико година када нови власник није плаћао дажбине? Да неко други не плаћа порезе толико година, сигурно би дошли да му плене имовину. То се није десило, него тек кад је један радник прекратио себи живот, држава се пробудила.
— Морамо да се вратимо пре 2012. године и свих приватизација које су се тада одвијале, како и под којим околностима. Какве су договоре имали они који су приватизовали наше фабрике, шта су и како радили, то је питање за неко раније време. Ми не бежимо од тога да сад пробамо да исправимо те ствари. Нажалост, биће веома тешко, али порука је радницима да неће остати сами. Влада Републике Србије жели да помогне онолико колико су њене законске могућности да све то буде решено. Отерати фабрику у стечај, исплатити зараде и затворити је, неће решити масу других проблема јер у том случају радници остају на улици. Више бисмо волели да се то реши на повољнији начин за те раднике. Зато се пажљиво улази у решење сваког проблема.
Да ли се бар наслућује решење за „Гошу“?
— Има неколико различитих, а најгоре је по те раднике исплатити их и да онда остану без посла. Најбоља је вин-вин ситуација, да се купи неко време да у некој будућности буду исплаћени, а да фабрика остане да ради.
И пре штрајкова имали смо бројне афере, сетимо се оне у „Јури“. Да ли можда треба преиспитати политику према страним инвеститорима? Када бисмо паре које дајемо за отварање нових радних места уложили у унапређење неке фабрике, зар не би резултат био исти? Или кад већ добијају субвенције за отварање радних места, могу ли бар да поштују права радника?
— Фабрике више нису државне, па да би држава у било шта инвестирала. Кад је реч о субвенцијама, ми се угледамо на примере добре праксе неких других земаља у привлачењу страних инвеститора. Желимо да искористимо њихово искуство. С друге стране, Министарство рада у оквиру своје надлежности има инспекцију рада и инспекцију за заштиту и безбедност на раду које раде свој посао. Ми ћемо одмах после лета кренути у акцију провере, не само сузбијања рада на црно, већ провере безбедности и заштите на раду. Она неће трајати популистички месец дана, већ ће да буде нешто што ће се континуирано спроводити, и то не само у великим градовима, и то не само дању, већ ће цела Србија бити обухваћена, па ћемо пробати да идемо у контролу и ноћу. Да видимо ко како ради и да ли је њихова заштита на раду како треба. Желимо да подигнемо свест код грађана да они као запослени имају нека права. Та права, међутим, постоје једино ако имају Уговор о раду. Инспекција није неко ко ради против грађана. Она ради за грађане и ми ћемо се трудити да едукацијом и медијском кампањом упознамо грађане са улогом инспекције рада, а с друге стране да покажемо да можемо да се као држава изборимо са тиме и смањимо рад на црно. То је започео још наш председник док је био премијер јер је схватио да рад на црно прави велики проблем не само финансијама већ и економији у глобалу. Што се тиче тог сегмента, Министарство рада ће од септембра кренути интензивно.
- РЕПРЕСИЈОМ СЕ НИШТА НЕ РЕШАВА
Још један проблем који Вас је сачекао јесу службе за социјални рад. Догодила су се два убиства, након тога су извршене провере рада. Држава је усвајањем новог Закона против насиља у породици, који је ступио на снагу 1. јуна, кренула у оштрију казнену политику с насилницима. Али не можемо само казненим мерама да решимо тај проблем…
— То што се десило су трагични догађаји и не могу да се врате те две жене и то дете који су изгубили живот, али наше је да пробамо хитним мерама да смањимо тај број, да пробамо да осујетимо неке нове. Дугорочно би као Влада и као друштво требало да кренемо у једну озбиљнију кампању против тога.
По Закону о локалној самоуправи, ингеренција над Центрима за социјални рад је у локалној самоуправи. Ми вршимо стручни надзор и наше је да им скренемо пажњу на то шта не ваља. Од сада ћемо се тиме ригорозније бавити и пробати да имамо ригорозније контроле.
Мора да се ради и са насилницима, јер као што рече председник Вучић, не може по један полицајац за сваког насилника.
— Не може, али и није посао полицајца да буде у сваком Центру за социјални рад. Полиција је спремна и да буде тамо где процени социјални радник да је баш потребно, али је довољно да једна локална самоуправа има одговорност према Центру за социјални рад, да им обезбеди добар простор. Имамо пример Јагодине, где је уведен и видео-надзор који је повезан са локалном полицијском станицом. Имамо и софтвер који је одавно кренуо у развој, коме мало треба да буде завршен, који у свом функционисању има и модул паник-тастера, који може да се намести тако да узбуни било кога. Касније можемо да изменимо закон како бисмо омогућили присуство физичко-техничког обезбеђења или полиције у неким случајевима. Али право решење јесте да се то сагледа глобално, не само насиље већ и дискриминација, које је лоша појава у нашем друштву. Морамо да склопимо уговор на све те теме између Министарства рада, Министарства образовања и Министарства културе са једним планом како и на који начин та три министарства треба да сарађују да тога у неким новим генерацијама има што мање. Репресијом се то не решава. Репресивним стварима можемо само да нешто тренутно спречимо, али основни проблем јесте у образовању и култури.
Почетком ове године потписали смо споразум са Русијом о обостраном признавању стажа. Какве могућности то отвара?
— Ми смо у једном периоду имали проблема са људима који су тамо радили на црно, али нису имали коме да се обрате. Управо овим споразумом желимо да то анулирамо, да кад људи иду у Русију на рад знају да могу да се информишу у Министарству рада шта их очекује. Ми желимо да добре односе које имамо са Руском Федерацијом из домена одбране преселимо и у све друге области. Жеља нам је да круна тих добрих односа буде то што ће руске компаније да овде долазе, да ће руски грађани можда да раде у Србији, али и наши да иду у Руску Федерацију, а да притом знају каква права и обавезе имају послодавци и да буду сигурни да је све у складу са законом. Други сегмент су борачка права. Руска Федерација је одличан пример како и на који начин се једна држава опходи према ветеранима и борцима. Гледаћемо да убудуће и ми више пажње посвећујемо њима копирајући Руску Федерацију.
- КОСОВСКИ ГОРДИЈЕВ ЧВОР
Као члан Владе пратите бурне дискусије о унутрашњем дијалогу о Космету који је предложио председник Вучић. Чују се разни предлози, рецимо предлог министра Дачића о подели. Шта је план, како је председник планирао да се то одвија?
— Одајем признање председнику што је са великом храброшћу отворио ту проблематику. Тешко је сада предвидети у ком правцу ће то ићи, али сам уверен да ће он као мудар човек који има велико искуство урадити најбољу могућу ствар за Србију.
Да ли Ви лично имате неку идеју како би то могло да се решава?
— Не бих да причам о томе. Идеја је много. Једино што је сигурно у овом тренутку то је да Косово и Метохија представљају јужну српску покрајину и то је нешто одакле треба кренути. То је нешто што пише и у нашем Уставу. За дијалог су потребне две стране. У овом случају имамо само једну. То је Србија и Александар Вучић. Видећемо да ли је друга страна довољно зрела да уђемо у дијалог или ће увек бити иза баријера, кријући се иза великих моћника који желе да направе другачији светски поредак.
Да ли верујете да је код такве супротстављености ставова које чујемо уопште могуће постићи национални консензус?
— Они који размишљају сигурно ће подржати идеју нашег председника. Колико год идеја била добра, увек имате оне које ће ићи контра само зато што је с друге стране Александар Вучић, али ја не бих причао о тим људима, јер народ је тај који зна и који бира ко ће да га репрезентује. Изабрао је великом већином Александра Вучића, и то даје ветар у леђа Србији, али и подршку њему који је свестан ко га подржава.
Косовски председник Тачи је рекао да очекује историјски споразум са Србијом, ма како то било непопуларно за њега и за председника Вучића.
— Што се тиче Приштине, они треба да гледају себе, да знају своју позицију каква јесте и да знају где се налазе. Прво треба стати са обе ноге на земљу, схватити где се налазиш, шта представља Косово и Метохија, а онда ући у преговоре, јер са друге стране имају озбиљног преговарача који жели да реши тај Гордијев чвор.
Очекујете ли да ће међународна заједница коначно одустати од политике двоструких аршина, да Београду не прашта ништа, а Приштини све?
— Мислим да и они временом постају све више свесни. Александар Вучић је неко у ког имају поверења, и то поверење расте из дана у дан. Он је и овим својим потезом доказао да све оно што је причао није било предизборно нити било какво додворавање, већ да је он човек који је одлучан да решава проблеме, и то цене свугде ван Србије. Ко год је озбиљан политичар и државник, он зна у кога може да има поверења. Није превртљив. Он је увек што је рекао спроводио и никад није своју политику прилагођавао земљи, већ је увек репрезентовао Србију и српске интересе, а како год то некоме деловало лаички, то се с друге стране цени.
Да ли се шта променило у раду Владе откад је на њено чело дошла Ана Брнабић?
— Персонално да, али што се тиче политике Владе — не. Она се већ на почетку суочила са низом проблема који би били велики изазов и за искусније политичаре. Рекао бих за њу да је храбра, да је ушла укоштац са свима и својом храброшћу успела да их реши. И да завршим: И авион полеће уз ветар, тако да ће ова влада сигурно имати успеха.
