Народна банка Чешке је ових дана повећала референтну каматну стопу, први пут од 2008. године и почетка светске економске кризе, и тако постала прва централна банка у државама ЕУ која је започела нови циклус пооштравања монетарне политике.
Да ли ће и када чешки пример следити и чланице еврозоне биће јасније на јесен, на заседању Европске централне банке (ЕЦБ), која је најавила да ће тада размотрити ту проблематику. Промене у монетарној политици би се, према очекивањима, могле догодити тек наредне године.
Шта то конкретно значи за грађане Србије задужене у еврима?
Нема разлога за страх
Према оценама стручњака, они који имају кредите у еврима ипак немају разлога за страх да би у неком скоријем року могло да дође до подизања камата, јер до наглог раста еурибора који на њих утиче неће доћи.
„Ако говоримо о некој блиској будућности, еурибор ће постепено да се повећава, али свакако неки озбиљнији ниво, од два-три одсто, не може достићи у наредних неколико година“, каже за Спутњик аналитичар „Вајс брокера“ Ненад Гујаничић.
Према оцени стручњака, за осетнији раст камата еурибор би управо требало да се врати на ниво од 2 до 2,5 одсто, на којем је био пре неколико година.
Никад ниже камате
Дакле, најаве да ће доћи до раста еурибора, дневне референтне каматне стопе по којој банке еврозоне једна другој позајмљују новац на међубанкарском тржишту, не треба да пале „црвену лампицу“ код оних који су задужени у еврима.
Ипак, грађани који имају дугорочне позајмице, на већи број година, рецимо стамбене кредите, свакако ће у једном тренутку морати да рачунају на осетније повећање камата, које су тренутно на најнижем нивоу икада.
Према подацима Народне банке Србије, просечна каматна стопа за стамбени кредит индексиран у еврима у јуну ове године била је 3,6 одсто, док је на пример у истом месецу 2010. године износила 5,38 одсто.
„Свако ко се задужује на неки дужи временски период мора да рачуна са неком просечном вредношћу еурибора, која ће вероватно у будућности бити негде између два и три одсто. Примера ради, неко ко је узео кредит 2005. године, ових десетак година имао је период када је еурибор био прилично висок — пет одсто, али је имао и екстремно повољне услове који су важили годину-две дана уназад“, објашњава Гујаничић шта чека оне који буду узели кредит у еврима на дужи рок.
Историјски минимум за референтну стопу
Еурибор, који чини збирну каматну стопу заједно са банкарском маржом, која је фиксна, већ више месеци је на историјском минимуму.
Вредност шестомесечног еурибора тренутно је негативна — испод нуле, а највећу вредност је имао 2008. године, када је износио чак 5,48 одсто.
На лагани раст те вредности указују и недавне пројекције Европске централне банке (ЕЦБ) према којима ће се он из минуса попети на нулу, али тек крајем идуће, или почетком 2019. године.
Ненад Гујаничић, ипак, напомиње да раст референтне каматне стопе ЕЦБ, па и еурибора, зависи од доста фактора, а првенствено од опоравка економије еврозоне. Што се она буде брже опорављала, то ће еурибор брже да расте.
Саговорник Спутњика подсећа да је и економски раст еврозоне, после дужег периода стагнације, прилично висок — прескочио је „праг“ од два одсто и прогнозе су да ће на годишњем нивоу он бити 2,5 одсто.
„То је највише од избијања светске економске кризе и уједно један од главних фактора због којих је је ЕЦБ најавила да ће од наредне године почети да подиже камате, али и да ће, што је веома важно, почети да ублажава монетарне стимулансе које је спроводила на тржишту“, напомиње Гујаничић.
Заокрет у европској монетарној политици
Он подсећа да је ЕЦБ, слично као и Управа федералних резерви САД, у претходном периоду откупљивала велике количине државних и корпоративних обвезница, и тако „упумпавала“ новац на тржиште.
Томе, међутим, полако долази крај и, како сматра Гујаничић, вероватно ће већ од идуће године ти месечни откупи државних и месечних обвезница, које је изнудила економска криза, бити смањивани, да би у неком разумном временском периоду потпуно нестали.
„Све ће бити много јасније на јесењим заседањима ЕЦБ. Тада ће бити искристалисане коначне одлуке, али како сада ствари стоје, с обзиром на то да су економски и политички ризици веома ниски, можемо очекивати заокрет у монетарној политици“, мишљења је Гујаничић.
„Швајцарац“ изгубио стари сјај — и вредност
Реаговања је изазвала већ и сама најава тог заокрета — актуелна померања светских валута су у последње време била прилично интензивна. Тако је пре недељу дана долар био близу двоипогодишњег минимума, а швајцарски франак на једноипогодишњем минимуму.
То је, сматра Гујаничић, последица управо последњег заседања Европске централне банке, на којем су најавили да ће од јесени размислити о промени монетарне политике, односно да ће већ наредне године уследити постепено подизање каматних стопа.
Услед таквих очекивања, у еврозону се слила велика количина капитала, па је јачање евра довело до пада вредности других валута.
Швајцарски франак, који је био сигурно уточиште за време кризе, са тим најавама изгубио је значај „сигурне луке“, што је довело до његовог пада, објашњава аналитичар „Вајс брокера“ на крају разговора за Спутњик.
