Иницијатива за реформу Уједињених нација коју је изнео амерички председник Доналд Трамп, према тумачењу дипломате Владислава Јовановића, уклапа се у општу слику америчког погледа на ту организацију, тим пре што код Америке сад, као и после Хладног рата, постоји жеља за што слободнијим рукама. Те руке су, додаје тај дипломата, почеле да бивају мање слободне кад су се појавили нови центри моћи — Русија, Кина, БРИКС.
Организација која је спречила Трећи светски рат
Док је трајао Хладни рат, подсећа Јовановић, све стране су имале потребу за УН, али његовим завршетком Американцима није био потребан арбитар у светским пословима, већ су УН више доживљавали као неку врсту терета на ногама и препуштали су се самосталним акцијама, не обазирући се на УН. Тим пре што су одувек сматрали ту гломазну светску организацију превише трошаџијском и стално су је подсећали на потребу веће штедње, па су једно време и закидали на свом делу буџетирања, неколико година нису уопште било шта плаћали и тако даље.
„Најава председника Трампа значи традиционално критиковање УН, али остаје нејасно како нови председник замишља да би Америка могла да настави ту политику водеће нације, а да се истовремено Уједињеним нацијама не служи и као средством у тренуцима тешкоћа“, напомиње Јовановић.
Са друге стране, Дмитриј Журављов, директор московског Института за регионалне проблем, каже за Спутњик да га је највише заинтересовала форма, односно то у каквом је облику Трамп изнео предлог реформи УН.
„То је декларација уз бројне декларативне предлоге. А друго, интересантан је облик позива: ’Ако се слажете са мном, онда дођите‘. То није уобичајен манир комуникације унутар УН, јер да је све до сада тако функционисало, та би се организација одавно распала. Конкретно, мислим на период после рата, крајем четрдесетих година кад су разлике између САД и СССР биле толико изражене да су управо механизми УН спречили избијање Трећег светског рата“, подвлачи Журављов за Спутњик.
Реформа УН је са једне стране потребна и са тим се и Русија слаже, додаје он, али као и Јовановић констатује да је питање како то учинити.
„УН је механизам баланса између супер-држава, то је механизам који смо наследили из времена двополарног света. САД су саме себе убедиле да је свет сад једнополаран и постављају се као да су УН неки реликт из прошлости и да је то механизам у оквиру којег су они не само главни, већ и једини. То није почело од Трампа, јер он је заправо човек ком политика није блиска и он све своје изјаве даје у отворенијем облику. Али идеја о реформама унутар УН постоји одавно и њу су разматрали и Трампови претходници“, подсећа Журављов.
Ако узмемо у обзир да је порастао утицај одређених земаља можда би, сугерише он, требало размислити о реформи броја сталних чланица СБ, на пример, о статусу Немачке која је својевремено као земља која је изгубила и која иницијално и није била чланица УН.
„Ако сад почнемо да размишљамо о измени састава, сутра ће се појавити нека друга држава и рећи: ’А по чему сам ја то лошија, па не могу ја да будем у клубу изабраних?‘. На пример, ако би Индија постала стална чланица СБ, одмах би се побунио Пакистан и тражио исто и тако даље“, резонује Журављов.
Та лавина, кад би била покренута, не би имала краја, јер Журављов сматра да би се појавила нека држава која би са неком трећом земљом била у лошим односима. Са друге стране, истиче он, постојећи стабилни систем УН има много својих недостатака, и бирократских и многих других.
„Главна предност је опет та иста стабилност која не дозвољава да се доводе у питање основни постулати УН. А ако би дошло до разматрања и тих основних принципа и оснивачких аката, онда ће вероватно доћи и до гашења организације“, упозорава директор московског Института за регионалне проблеме.
Не верујем, тврди он, да ће до реформе доћи. Једине одлуке које имају обавезујућу снагу јесу одлуке СБ, а Русија у оквиру тог тела има право вета.
Нема реформе ни нове организације
„Друга је ствар то што САД могу у знак револта да формирају неку нову организацију без нас. Али Русија ни до сада није била у УН зато што нас безгранично воле, већ зато што без нас многи проблеми једноставно не могу да буду решени. Зато би та нека нова организација само била дупликат нечега што већ постоји, али тај дупликат би био нешто попут празне форме без садржаја“, закључује Журављов.
„Ми, уједињени народи, одлучни смо да сачувамо будућа поколења од ужаса рата, који је два пута у току нашег живота донео човечанству неописиве патње, и да потврдимо веру у основна права човека, у достојанство и вредност људске личности, у равноправност мушкарца и жене, великих и малих народа. Одлучни смо да створимо услове под којима би се одржали права и поштовање обавеза које настају из уговора и других извора међународног права, те да радимо на постизању друштвеног напретка и бољих животних услова у све већој слободи.“
Претходни цитат стоји у уводном делу текста Повеље УН, усвојене на конференцији представника педесет земаља у Сан Франциску 1945. године. После 70 година, за говорницом те организације руски председник Владимир Путин септембра 2015. рече како су покушаји да се уздрма ауторитет и легитимност УН крајње опасни.
„То може да доведе до рушења читаве архитектуре међународних односа. Тада нам заиста неће преостати никаква правила, осим права јачег“, констатовао је тада председник Русије.
Жеље двојице председника, према резону Владислава Јовановића, могу се некако сусрести и може се наћи неки најмањи заједнички садржалац, али то није извесно.
Заједнички садржалац Трампа и Путина
Говор председника Путина односио се, подсећа Јовановић, пре свега на однос Америке према УН после Хладног рата кад је она постала једини господар светске ситуације, кад се није обазирала ни на кога и кад је девалвирала је улогу УН.
И са правом је, наглашава Јовановић, тада предочено да су са поправљањем опште слике света, у смислу његове веће полицентричности, УН незамењиве и да их треба реформисати и ојачати како би се избегле крајности у вођењу политика појединих земаља.
„А да ли ће Трамп то узети као неку врсту другог имена за потребу јачања односа између Америке и Русије, што не жели да каже тако директно, или ће и овога пута да се задржи на досадашњим фразама Америке у односу на УН, то остаје да се види. Али чини се да и он има потребу да учини неки искорак у правцу другачије слике света која се већ афирмисала, а да не дâ повода другима у својој земљи да га за то унапред оптужују. Хоће ли наћи ту осетљиву формулацију да задовољи и вука и овцу то ћемо видети“, скептичан је Јовановић.
