Са Иванцовом смо разговарали након откривања споменика цару Николају Другом у месту Ритешић код Добоја. И тај догађај је, примећује амбасадор, испољавање утицаја Русије, али то је благотворан утицај — симболизује наше пријатељство, културне, духовне и друге везе с братским српским народом.
Светски медији у последње време доста говоре о јачању утицаја Русије у БиХ, а неки чак кажу да је нова мета председника Владимира Путина — БиХ. Како ви гледате на те „страхове“?
— Утицај није тако лоша ствар. Све зависи од тога каквим циљевима тежи. Да, наравно, као и свака држава ми желимо да будемо присутни у БиХ и да наше присуство одговара интересима које има наша држава. Нема ничег лошег у тим интересима, они нису уперени против БиХ нити против неког од њених народа. Наши интереси су у развоју обострано корисних веза у различитим областима. Као што је познато, ми политички подржавамо БиХ. Ми смо један од гаранта Дејтонског споразума и наш утицај у тим питањима је усмерен пре свега на поштовање Дејтона, чији је циљ стабилна, самостална БиХ, која је део регионалне сарадње која опет одговара интересима свих народа на Балкану.
Ипак, да ли сматрате да је у току конфронтација Русије и САД у БиХ?
— Нисам склон да наше односе са Американцима овде посматрам кроз призму конфронтације. Ми имамо заједничке интересе, макар у томе што и ми и они желимо стабилност. Не желимо нови сукоб ни у БиХ, ни на Балкану у целини. Свакако, наше оцене и приступ многим питањима развоја БиХ се разилазе, али ми разговарамо и бар досад смо се трудили да проналазимо разумне компромисе. Истина, одмах ћу се оградити: последњих четири-пет месеци политика и реторика Американаца према Русији постала су оштрије.
Ми полазимо од тога да улога међународне заједнице и њених појединих актера у БиХ треба да има позитиван карактер. Неумесно је постављати питање „или ми (тј. Запад), или Русија“.
А теза да преко председника Српске Милорада Додика Русија гура своје интересе?
— Може се причати шта било. Додик је председник Републике Српске. Природно да када развијамо односе са РС, одржавамо с њим тесне односе. Тим пре што у нашем приступу и међународној политици, и поштовању Дејтонског споразума има много тога заједничког. Уз то, имамо веома широке везе с Републиком Српском — економске, културне, хуманитарне.
Како гледате на чињеницу да одређене снаге желе да увуку БиХ у НАТО?
— Покушаји да се БиХ увуче у НАТО су присутни и постају све енергичнији. Мислим да је наш став добро познат и нема потребе да га објашњавам. Ми не сматрамо да чланство у НАТО доприноси јачању реалне безбедности неке државе. Противимо се даљем ширењу НАТО-а на Балкану. Али то је свакако суверени избор народа држава. И у датом случају видимо да у БиХ нема јединства у корист чланства у НАТО-у. Бар један део државе је против тога.
Има ли наговештаја да би се БиХ могла прикључити антируским санкцијама?
— Мислим да нема. БиХ је досад доследно поштовала неутралност у том питању. БиХ не само да се није прикључила санкцијама, напротив. Санкције су на свој начин одиграле позитивну улогу у развоју наших трговинско-економских односа. Значајно је повећан извоз у РФ, посебно пољопривредних производа. Немамо разлога за претпоставку да ће се таква ситуација променити на горе.
Председник Чешке Милош Земан недавно је рекао да у БиХ може бити формирана база терориста после њиховог пораза у Ираку и Сирији. Колико је, по вашој оцени, велика претња од сличног сценарија?
— БиХ је у значајној мери муслиманска земља. Ислам је религија скоро половине становништва државе. Али то не значи да је БиХ расадник тероризма. Да, овде има радикалних организација. Да, око 300 грађана БиХ је учествовало у оружаним сукобима у Сирији и Ираку. Мислим да их је око 60 погинуло, а око 70 се вратило у земљи. Ми сарађујемо с властима како државе у целини, тако и са властима РС у циљу супротстављања терористичкој претњи. Размењујемо информације, разговарамо о тим темама. Што се тиче РФ, ми смо заинтересовани да се врши контрола кретања лица која се враћају из Сирије и Ирака како они не би дошли у нашу земљу.
Претњи има, али претње постоје у читавој Европи. Ни БиХ у датом случају није неки изузетак. Постоји потенцијална претња и њој се треба супротстављати. А ми сарађујемо по тим питањима.
Шта се дешава са дугом БиХ Русији за испоруку гаса, преосталим из деведесетих година? Намерава ли Русија да врши притисак на БиХ с тим у вези?
— Дужничке обавезе између Русије и БиХ изгледале су овако: ми смо БиХ били дужни 125 милиона долара. То је део дуга који је отпадао на бившу југословенску републику у вези са трговинским операцијама између бившег СССР-а и бивше Југославије. Истовремено, постојао је дуг од 104 милиона долара за испоруку гаса у периоду сукоба 1992-1995.
Дуго смо водили преговоре о решавању тих дужничких обавеза. На крају смо се договорили да ће Русија исплатити клириншки дуг од 125 милиона долара у новцу, што је и учињено. Новац је пребачен почетком августа и то питање је затворено.
Што се тиче гасног дуга Русији од 104 милиона долара, у овом тренутку он је смањен на 97 милиона. То се десило зато што је разрађена схема између Гаспрома и БХ-гаса и Енергоинвеста — босанских организација које одговарају за тај дуг. Седам милиона долара исплаћено је на следећи начин: за сваких 1.000 кубика плаћа се по пет долара. Схема функционише, али она наравно није брза.
То питање нема међудржавни карактер. Поставља се на плану комерцијалних односа између Гасрпома и босанских организација које се баве испоруком гаса у земљу. Нема разлога да се мисли да ћемо снажно притискати БиХ или тим пре примењивати санкције по тим питањима. Ми не користимо санкције као оружје и утолико пре нисмо и нећемо то радити против БиХ.
На последњој седници међувладине комисије за трговинско-економску сарадњу маја ове године с наше стране изражена је жеља да Босанци размисле о томе како убрзати исплату гасног дуга. Тим пре што и они схватају да проблем постоји. У оквиру међувладине комисије формира се специјална група за енергетику и мислим да ће гасни дуг бити једно од питања које ће тамо разматрати.
Када се може очекивати отварање руског културног центра у Бањалуци?
— Да све зависи само од амбасаде, он би био давно отворен. Али тим питањима се бави Росотрудничество (Федерална агенција за питања ЗНД и дијаспоре). Они имају своје приоритете и распоред. Нажалост, нас засад нема у тим плановима. С друге стране, у Бањалуци успешно функционише одељење фонда Руски мир. Постоји библиотека. На бази тог одељења основан је хор „Александар Невски“. Тако да се везе и сарадња развијају по тој линији.
Желели бисмо да отворимо културни центар и у Бањалуци, и у Сарајеву. Узгред, у Сарајеву на Филозофском факултету постоји катедра за руски језик на којој се школује 20-30 људи.
Да ли се размишља на званичном нивоу о могућности увођења директне авио-линије између Русије и БиХ?
— То би било одлично. Постоје идеје и планови, али они засад нису остварени. Питање апсолутно није политичко, него чисто комерцијално. Авио-компанија Московија је у зиму 2013-2014. организовала чартер летове за Сарајево за туристе ски-центра Јахорина. Али снег је тада пао само 6. јануара. То јест, људи су стигли, а снега није било. Акција је била неуспешна и непрофитабилна. Од тада то питање није поново покретано.
Са овим бројем туриста летови нису комерцијално оправдани. Постоји идеја да се користи Бањалука као хаб за летове у Европу, као станица коју би могли да користе и наши грађани, и грађани БиХ за летове у Русију. Та се идеја разматра.
Како оцењујете опасност од могућег распада БиХ?
— Не бих хтео да спекулишем на ту тему. Ми смо потписали Дејтонски споразум. Елемент тог споразума, поред равноправности ентитета и равноправности три конститутивна народа, јесте и територијални интегритет БиХ. Ми смо на то ставили свој потпис, тј. ми подржавамо територијални интегритет БиХ као самосталне државе.
А ако дође до прекрајања граница на Балкану? Као, на пример, у случају отцепљења Косова од Србије.
— То је опет хипотетичко питање. У дејтонском уставу БиХ стоји да је то јединствена држава. Друго је питање ако се народи БиХ, чисто теоретски, договоре да треба да постоји некаква друкчија територијална организација у складу са процедурама предвиђеним уставом. Али, понављам, то је чисто теоретско питање.
