Интервју, који је наводно био скриван скоро 120 година, Никола Тесла је дао часопису „Бесмртност“ 1899. године, а објавио га је портал „Ејншент код“.
Господине Тесла, стекли сте славу човека који се уплео у космичке процесе. Ко сте Ви заправо?
— То је право питање, господине Смит и покушаћу да Вам дам прави одговор на њега.
Кажете да долазите из Хрватске, из дела који се зове Лика, стеновитог краја где људи саде дрвеће и гледају звездано небо?
— То је истина. Ја сам поносан на своје српске корене и своју домовину Хрватску.
Футуристи кажу како су 20. и 21. век рођени у вашој глави, славећи окретно магнетно поље и опевајући химне индукцијским моторима. Њиховог творца називају ловцем који је у своју мрежу ухватио светлост из дубине Земље и ратником који је заробио ватру из неба. Отац наизменичне струје учиниће да физика и хемија завладају половином света. Индустрија ће га прогласити за свог врховног свеца, а банкари за највећег доброчинитеља. У лабораторији Николе Тесле први пут је разбијен атом. Ту је створено оружје које вибрацијама изазива потрес. Ту је откривен и црни космички зрак. Пет раса молиће му се у храму будућности, јер их је научио великој тајни да се Емпедоклови елементи напајају животним силама из етра.
— Да, то су нека од мојих важнијих открића. Ја сам, ипак, поражен човек. Ја нисам остварио оно највеће што сам могао.
Што је то господине Тесла?
— Хтео сам да осветлим читаву Земљу. У њој је довољно електрицитета да постане друго Сунце. Светлост би сијала око екватора, као прстен око Сатурна. Људски род није сазрео за велико и добро. У Колорадо Спрингсу напојио сам Земљу електрицитетом. Исто тако је можемо напојити и другим енергијама, као што су позитивне психичке енергије. Оне су у музици Баха или Моцарта или у стиховима великог песника. У Земљиној унутрашњости постоје енергије ведрине, мира и љубави. Њихови изрази су цвет који расте из земље, храна коју добијамо из ње и све оно што је чини човековим завичајем. Ја сам провео године тражећи начин на који би те енергије могле утицати на људе. Лепота и мирис руже могу се узимати као лек, а сунчеви зраци као храна. Живот има бесконачан број видова, а дужност научника је да их проналази у сваком облику материје. Три ствари су битне у томе. Све што чиним је трагање за њима. Знам да их нећу наћи, али нећу ни одустати од њих.
Које су то ствари?
— Једно је питање хране. Којом звезданом или земаљском енергијом нахранити гладне на Земљи? Којим вином напојити све жедне, па да им се срце развесели и да схвате да су богови? Друга ствар је како уништити енергије зла и патње у којима пролази човеков живот? Оне се каткад јављају као епидемије из дубине свемира. У овом веку те болести су се са Земље рашириле по свемиру. Трећа ствар је — постоји ли у свемиру сувишна светлост? Ја сам открио звезду која, по свим астрономским и математичким законима, може нестати, а да се, наизглед, ништа не измени. Та звезда је у овој галаксији. Њена светлост се може збити до такве густине да стане у куглу мању од јабуке, а тежу од Сунчевог система. Религија и филозофија уче да човек може постати Христ, Буда и Заратустра. Оно за чиме ја трагам луђе је, веће и још више немогуће. То је — шта учинити да се у свемиру сваки човек роди као Христ, Буда и Заратустра. Ја знам да је гравитација наклоњена свему што треба да лети и моја намера није да направим летеће направе (авион или ракету), већ да човеку повратим свест о његовим властитим крилима. Даље, ја покушавам да пробудим енергије које се налазе у вакуумима. Вакууми су највећи извори енергија. Оно што се сматра празнином само је манифестација непробуђене материје. Нема празнине на Земљи, нити у свемиру. У црним рупама, о којима говоре астрономи, најмоћније су енергије и извори живота.
На прозор Ваше собе у хотелу Валдорф Асториа, на тридесет трећем спрату, сваког јутра слећу голубови.
— Човек мора бити сентименталан према птицама. То је због њихових крила. И он их је некада имао, права и видљива!
Нисте престали да летите још од оних давних дана у Смиљану.
— Желео сам да полетим с крова и пао сам, погрешни дечји прорачуни. Не заборавите, младићу, крила су све у животу!
Никада се нисте женили, није позната ниједна Ваша љубав према некој жени. Фотографије из младости приказују Вас као изузетно лепог човека.
— Не. Нисам. Два су пута: много или нимало секса. Средина служи за обнављање људског рода. Превише секса код извесних људи потхрањује и снажи виталност и дух. Суздржавање од секса то исто чини код других људи. Ја сам изабрао тај други пут.
Ваши обожаваоци жале што нападате теорију релативитета. Чудна је Ваша тврдња да материја нема енергију. Све је прожето енергијом, одакле она?
— Најпре је била енергија, потом материја.
Господине Тесла, то је као када бисте рекли да сте Ви родили свог оца, а не он Вас.
— Управо тако стоји ствар са рођењем свемира. Материја је створена из првобитне и вечне енергије коју знамо као светлост. Засијала је и појавиле су се звезде, планете, човек и све што је на Земљи и у свемиру. Материја је израз бесконачних видова светлости, зато је енергија старија од ње. Постоје четири закона стварања. Први је да је извор свега у непојмљивом, црној честици коју ум не може да замисли и коју математика не може да измери. У ту честицу стаје читав свемир. Други закон је ширење таме, која је права природа светлости, из непојмљивог и њен преображај у светло. Трећи закон је потреба светлости да постане материја. Четврти закон гласи: нема почетка ни краја. Три претходна закона одувек трају и стварање је вечно.
У непријатељству према теорији релативитета идете тако далеко да на прославама својих рођендана држите предавања против њеног творца.
— Упамтите, није закривљен простор, већ човеков ум који не може да схвати бескрај и вечност! Да је творцу релативитета то јасно, стекао би бесмртност, чак и физичку ако му је то по вољи. Ја сам део светлости, а она је музика. Светлост испуњава мојих шест чула: ја је видим, чујем, осећам, миришем, дотичем и мислим. Мислити је код мене шесто чуло. Честице светлости су исписане ноте. Једна муња може бити читава соната. Хиљаду муња је концерт. За тај концерт ја сам створио лоптасте муње које се чују на леденим врховима Хималаја. О Питагори и математици, а научник се о то двоје не може и не сме огрешити. Бројеви су знакови којима се обележава музика сфера. Да је Ајнштајн чуо њене звуке, не би стварао теорију релативитета. Ти звукови су порука уму да живот има смисла, да у свемиру постоји савршен склад и да је лепота узрок и последица стварања. Та музика је вечно кружење звезданих небеса. Најмања звезда је завршена композиција и уједно део небеске симфоније. Откуцаји човековог срца су делови те симфоније на Земљи. Њутн је сазнао како је тајна у геометријски правилном распореду и кретању небеских тела. Он је спознао да је равнотежа врховни закон у свемиру. Закривљени простор је хаос, хаос није музика. Ајнштајн је гласник времена буке и беса.
Господине Тесла, чујете ли Ви ту музику?
— Увек је чујем. Моје духовно уво је велико као небо које видимо изнад нас. Своје физичко уво увећао сам радаром. По теорији релативитета две паралелне линије састаће се у бескрају. Тиме ће и Ајнштајнова крива постати права. Једном створен, звук траје вечно. За човека он може ишчезнути, али наставља да траје у тишини која је његова највећа моћ. Не, немам ништа против господина Ајнштајна. Он је љубазан човек и учинио је извесне добре ствари. Од тога ће нешто постати део музике. Ја ћу му писати и покушати да објасним да етар постоји и да су његове честице оно што држи свемир у хармонији и живот у вечности.
Реците, молим Вас, који су услови прилагођавања једног анђела на Земљи?
— Ја их имам десет. Бележите пажљиво.
Записаћу сваку Вашу реч, поштовани господине Тесла.
— Први услов је висока свест о свом послању и делу које треба извршити. Она мора, макар и мутно, постојати у најранијој младости. Не будимо лажно скромни. Храст зна да је храст, а грм поред њега да је грм. Као дечак од 12 година био сам сигуран да ћу доћи на водопаде Нијагаре. За већину својих открића знао сам још у детињству да ћу их остварити, премда не сасвим јасно. Други услов прилагођавања је истрајност. Све што сам предузимао, завршавао сам.
Који је трећи услов прилагођавања, господине Тесла?
— Усмеравање свих виталних и духовних енергија на дело. Отуда и очишћење од многих ствари и потреба које има човек. Ја тиме ништа нисам изгубио, већ само добио. Толико сам добио да сам се радовао сваком свом дану и ноћи. Запишите: Никола Тесла је био срећан човек. Четврти услов је прилагођавање телесног склопа делу.
Како то мислите, господине Тесла?
— Најпре, то је одржавање тог склопа. Човеково тело је савршена машина. Ја познајем свој склоп и шта је добро за њега. Храна већине људи мени је штетна и опасна. Због тога каткад умишљам да су сви кувари света у завери против мене. Дотакните моју руку.
Она је хладна.
— Да. Крвотоком се може управљати, као и многим процесима у нама и око нас. Зашто сте пребледели, младићу?
То је прича да је Марк Твен написао „Тајанственог странца“, ону дивну књижицу о Сатани, инспирисан Вама.
— Реч „Луцифер“ ми је дража. Господин Твен воли да се шали. У детињству сам једном оздравио читајући његове књиге. Кад смо се овде упознали то сам му и испричао, био је толико ганут да је заплакао. Постали смо пријатељи и често је долазио у моју лабораторију. Једном је затражио да му покажем машину која је вибрацијама изазивала осећање блаженства. Био је то један од оних изума за забаву којима сам се понекад бавио. Опоменуо сам господина Твена колико сме да остане под тим вибрацијама. Није ме послушао и остао је дуже. Завршило се тиме што је, попут ракете, држећи се за панталоне, одјурио у извесну просторију. Било је то ђаволски смешно, али ја сам сачувао озбиљност. Вратимо се на прилагођавање телесног склопа. Поред хране, врло важан је и сан. Од дугог и исцрпљујућег рада, који је изискивао надљудски напор, ја бих се после једног сата спавања потпуно повратио. Стекао сам способност да управљам сном и заспим и будим се у час који сам себи одредио. Ако ми нешто у ономе што радим није јасно, приморавам себе да мислим о томе у сну и на тај начин налазим решење.
Пети услов прилагођавања је памћење. Можда је код већине људи мозак чувар сазнања о свету и знања која стичу у животу. Мој мозак се бави важнијим стварима од памћења. Код мене он лови оно што му је у одређеном тренутку неопходно. То је око нас и треба га само узети. Све што смо једном видели, чули, прочитали и сазнали, прати нас у виду светлосних честица. Мени су те честице послушне и верне. Гетеовог Фауста, моју најдражу књигу, научио сам напамет на немачком као студент и сада га целог могу рецитовати. Своје изуме сам годинама носио „у глави“, а тек потом их остваривао.
Често спомињете моћ визуализације.
— Њој можда могу захвалити за све што сам створио. Догађаји из мог живота и моја открића су пред мојим очима стварни, видљиви као свака појава и предмет. У младости сам се тога плашио, не знајући шта је то заправо, али касније сам ту моћ примио као изузетан дар и богатство. Неговао сам га и љубоморно чувао. Визуализацијом сам на већини изума вршио и исправке, онда их, тако завршене, правио. Њоме решавам и компликоване математичке једначине, а да не исписујем бројеве. На Тибету бих због тог дара добио чин високог Ламе. Да, то се тако ради. Мој вид и слух су савршени и смем то слободно рећи, јачи него код осталих људи. Ја чујем грмљавину на сто педесет миља и видим боје у небу које други не виде. То увећање вида и слуха имао сам и као дете. Касније сам то свесно развијао.
У младости сте неколико пута били тешко болесни. Да ли је и болест један од услова прилагођавања?
— Јесте. Она је често последица недостатка или исцрпљености животних сила, али често је и очишћење духа и тела од отрова који су се накупили. Неопходно је да човек болује с времена на време. Извор већине болести јесте у духу. Зато дух и може излечити већину болести. Као школарац разболео сам се од колере која је харала у Лици. Излечио сам се тиме што ми је отац допустио да упишем студије технике, што је представљало мој живот. Привиђења за мене нису болест, већ способност ума да продре ван три земаљске димензије. Имао сам их читавог живота и примао сам их као све друге појаве око себе. Једном, у детињству, шетао сам с ујаком покрај реке и рекао: „Из воде ће се појавити пастрмка, ја ћу бацити камен и њиме је пресећи.“ То се и догодило. Уплашен и запрепашћен, ујак је повикао: „Баде ретри Сатанас!“ Био је учен човек и говорио је латински. Налазио сам се у Паризу када сам видео мајчину смрт. У небу, пуном светлости и музике, лебдела су прекрасна створења. Једно од њих је имало мајчин лик, који ме је гледао са бескрајном љубављу. Пошто је визија ишчезла, знао сам да је моја мајка умрла.
Шта је седмо прилагођавање, господине Тесла?
— Знање како да се психичке и виталне енергије претварају у оно што желимо и постигнемо власт над свим осећањима. Индуси то називају јогом кундалини. Ова знања се могу научити, за шта су потребне многе године или се стичу рођењем. Ја сам их већину стекао рођењем. Она су у најближој вези са полном енергијом, која је после светлости најраспрострањенија у свемиру. Жена је највећи крадљивац те енергије, а тиме и духовних моћи. Ја сам то одувек знао и чувао се. Од себе сам створио оно што сам хтео: мисаону и духовну машину.
А девето прилагођавање, господине Тесла?
— Учинити све да се ниједног дана, ниједног тренутка ако је то могуће не заборави ко смо и зашто смо на Земљи. Изузетни људи који се у животу муче болешћу, оскудицом или их друштво превише рањава својом глупошћу, неразумевањем, прогоном и осталим потешкоћама којима Земља врви као мочвара инсектима, остављају иза себе дело неостварено до краја. Има много палих анђела на Земљи.
Шта је десето прилагођавање?
— Оно је најважније. Напишите да се господин Тесла играо. Играо се читавог свог живота и уживао у томе.
Господине Тесла! Односи ли се то и на ваша открића и Ваше дело? Да ли је и то била игра?
— Јесте, драги младићу. Ја сам тако волео да се играм електрицитетом! Увек се најежим када слушам о оном Грку који је украо ватру. Грозна прича о окивању и орловима који му кљуцају јетру. Зар Зевс није имао довољно муња и громова, па је био оштећен за један жар? Ту је неки неспоразум. Муње су најлепше играчке које се могу наћи. Не заборавите да у Вашем тексту истакнете: Никола Тесла је био први човек који је створио муњу.
Господине Тесла, малопре сте говорили о анђелима и њиховом прилагођавању на Земљи.
— Јесам ли? То је исто. Можете написати и ово: он се дрзнуо да узме на себе прерогативе Индре, Зевса и Перуна. Замислите неког од тих богова како у црном вечерњем оделу, са полуцилиндром и белим рукавицама елити Њујорка приређује грмљавине, пожаре и земљотресе!
Читаоци нашег листа воле хумор. Али збунили сте ме изјавом да и Ваша открића, која су неизмерна добробит за људе, представљају игру. Многи ће се намрштити на то.
— Драги господине, невоља је у томе што су људи сувише озбиљни. Да то нису, били би срећнији и знатно дуже би живели. Кинеска пословица вели да озбиљност скраћује век. Ли Таи Пе је посету крчми сматрао посетом царском двору.
Али да се читаоци новина не би мрштили, вратимо се стварима које они сматрају важним. Они би радо чули у чему је ваша филозофија.
— Живот је ритам који се мора сазнати. Ја осећам тај ритам и управљам се по њему и препуштам му се. Он је врло захвалан и дао ми је знања која имам. Све што живи повезано је дубоким и дивним везама: човек и звезде, амеба и Сунце, наше срце и кружење бесконачног броја светова. Те везе су нераскидиве, али оне се могу припитомити и умилостивити, тако да човек и сâм почне да ствара нове и другачије односе у свету, а да старе не наруши. Знање долази из свемира. Наш вид је његов најсавршенији пријемник. Имамо два ока: земаљско и духовно. Треба настојати да она постану једно око. Универзум је жив у свим својим манифестацијама, попут какве мислеће животиње. Камен је мисаоно и осећајно биће, као што су то биљке, звер и човек. Звезда која сија тражи да је гледамо и да нисмо сувише обузети собом, разумели бисмо њен језик и поруке. Своје дисање, очи и уши човек мора ускладити са дисањем, очима и ушима универзума.
Док говорите, чини ми се да слушам будистички текст, речи таоиста или трактат Парацулзијуса.
— Добро Вам се чини! Значи да постоје опште знање и истине које је човек одувек поседовао. По мом осећању и искуству, у свемиру има само једна материја и једна врховна енергија са бесконачним бројем манифестација живота. Најлепше од свега јесте то што открићем једне тајне у природи, откривате и остале. Оне се не крију, ту су око нас, али ми смо слепи и глуви за њих. Ако се емотивно вежемо за њих, оне нам саме долазе. Јабука је много, али је један Њутн. Он је тражио управо ону јабуку која је пала пред њега.
Питање које је можда требало поставити на почетку овог разговора. Шта је за Вас електрицитет, поштовани господине Тесла?
— Све је електрицитет. Најпре је светлост, бескрајни извор из кога истиче материја и распоређује се у свим облицима који представљају свемир и Земљу са свим њеним видовима живота. Црно је право лице светлости. Зашто је не видимо такву, то је изузетна милост према човеку и осталим створењима. Једна њена честица поседује светлосну, топлотну, нуклеарну, радијацијску, хемијску, механичку и засад непознате енергије. Она има моћ која може покренути Земљу са њене путање. Она је истинска Архимедова полуга.
Господине Тесла, Ви сте превише пристрасни према електрицитету.
— Електрицитет сам ја сâм. Или, ако хоћете, електрицитет у људском облику. То сте и Ви, господине Смит, али тога нисте свесни.
Отуда ваша способност да кроз тело пропуштате електричну струју од милион волти?
— Замислите вртлара којег нападају биљке. То би заиста било лудо. Човеково тело и мозак сачињени су од многих енергија. У мени је највише електрицитета. Енергија која је различита код свакога јесте оно што чини човеково „ја“ или „душу“. Код других створења то је њихова суштина. „Душа“ биљке није „душа“ минерала и животиње. Рад мозга и смрт се манифестују светлошћу. Моје очи су у младости биле црне, сада су плаве и како време пролази и напрезање мозга бива јаче, оне су ближе белини. Бело је небеска боја. Кроз мој прозор једног јутра је слетео голуб којег сам хранио. Хтео је да ми јави да умире. Из његових очију излазили су млазеви светлости. Никада у очима неког створења нисам видео толико светлости као код тог голуба.
Радници у вашој лабораторији причају о бљесковима светлости, пламеновима и муњама које се јављају ако сте гневни или пред каквом опасношћу.
— То су психичка пражњења или опомене да се чувам. Светлост је увек била на мојој страни. Знате ли ко ми је открио окретно магнетно поље и индукторски мотор, што ме је прославило у 26. години? Једне летње вечери, у Будимпешти, посматрао сам са својим пријатељем Сигетијем залазак Сунца. Хиљаде ватри окретало се пламтећи хиљадама боја. Сетио сам се Фауста и рецитовао стихове из њега. И тада, као у магли, видео сам како се окреће магнетно поље и ради индукторски мотор. Видео сам их у Сунцу!
Хотелска послуга прича да се у време грмљавине затварате у собу и разговарате сами са собом.
— Разговарам са муњама и громовима.
С њима? На којем језику, господине Тесла?
— Најчешће на мом матерњем језику. У њему има речи и звукова, нарочито у поезији који су погодни за то.
Читаоци нашег листа били би Вам врло захвални да то протумачите.
— Звук не постоји само у грому, већ и у муњи. Код ње је он претворен у сјај и боје, а боје се могу слушати. Језик је од речи, што значи да је од звукова и боја. Сваки гром и муња су различити и имају своја имена. Ја неке од њих називам именима оних који су ми били блиски у животу или по онима којима се дивим.
По Вама, наука и поезија су исто?
— То су два ока једног лица. Вилијам Блејк је учио да је читав универзум рођен из маште, да га она одржава и да ће он постојати докле год на Земљи буде постојао и један човек. Она је стваралачка енергија равна светлосној.
Машта је за вас стварнија од живота?
— Она рађа живот. Ја сам се хранио својим мислима, научио сам да управљам осећајима, сновима и визијама. Одувек сам је неговао, као што сам неговао и свој занос. Читав свој дуги век провео сам у заносу. То је био извор моје среће. Он ми је помогао и да током свих ових година поднесем рад, који је био довољан за пет живота. Најбоље је радити ноћу, јер су звездана светлост и мисли у блиској вези.
Рекли сте да сам и ја, као сваки створ, светлост. То ми ласка, али, признајем, није ми сасвим јасно.
— Зашто би и требало да вам буде јасно, господине Смит? Довољно је да поверујете у то. Све је светлост. У једном њеном зраку је судбина народа. Сваки народ има свој зрак у оном великом светлосном извору који видимо као Сунце. И запамтите ниједан човек који је постојао, није умро. Претворили су се у светлост и као такви постоје и даље. Тајна је у томе да се те светлосне честице поврате у првобитно стање.
То је ускрснуће!
— Ја то радије називам враћање у неку од претходних енергија. Христ и још неки су знали ту тајну. Ја сам трагао за тим како да се очува људска енергија. Она је један од видова светлости, каткад равна врхунском небеском светлу. Нисам трагао за тим ради себе, већ за добробит свих. Верујем да ће моја открића учинити људима живот лакшим и подношљивијим и усмерити их на духовност и моралност.
Сматрате ли да се време може укинути?
— Не сасвим, јер прва особина енергије јесте да се преображава. Она је у вечитим преображајима, као облаци таоиста. Али могуће је утицати на то да човек очува свест и после земаљског живота. У сваком кутку свемира постоје енергије живота. Једна од њих јесте и бесмртност, чије порекло је изван човека и чека га. Свемир је духован, ми смо тек напола такви. Свемир је моралнији од нас, зато морамо сазнати његову природу и свој живот ускладити са њим. Ја нисам научник. Наука је можда најпогоднији начин да нађем одговор на питање које ме одувек прогони и које је моје дане и ноћи претворило у ватру.
Које је то питање?
— Како су вам очи засијале? Оно што сам хтео да сазнам јесте шта се догађа са звездом која пада и Сунцем које се угаси? Звезда падне као прашина или семе по овом или по другим световима, а Сунце се распе у наше мисли, у животе многих створења, у оно што ће се родити као нова светлост или у оно што свемирски ветар распрши по бескрају. Схватам да је то неопходно и да је урачунато у устројство свемира. Ствар је у томе да се једна од тих звезда и једно од тих сунаца, макар и оно најмање, сачувају.
Али, господине Тесла, Ви схватате да је то неопходно и да је урачунато у устројство света!
— Када човеку постане јасно да је његов највиши циљ да трчи за звездом падалицом и покуша да је ухвати, разумеће да му је живот дат управо због тога и биће спашен. Звезду ће на крају ухватити!
И шта ће се онда догодити?
— Творац ће се насмејати и рећи: „Падала је само да би ти потрчао за њом и ухватио је.“
Зар све то није у супротности са космичким болом, који тако често спомињете у својим списима? И шта је то космички бол?
— Нису супротности, јер смо на Земљи. То је болест о чијем постојању огромна већина људи није свесна. Отуда многе друге болести, патња, зло, беда, ратови и све оно због чега је људски живот апсурдна и страшна појава. Та болест се не може сасвим излечити, али свест о њој ће учинити да буде мање тешка и опасна. Кад год је неко од мени блиских и драгих људи био повређен, ја сам осећао физички бол. То је зато што су наша тела сличне грађе, а душе везане нераскидивим нитима. Несхватљива туга која нас понекад обузме, значи да је негде, на другом крају ове планете, умрло дете или племенит човек. Читав свемир је у извесним периодима болестан, од самог себе и од нас. Ишчезнуће неке звезде и појава комета утиче на нас више него што ми то слутимо. Везе међу створењима на Земљи су још јаче. Због наших осећања и мисли цвет ће дивније замирисати или утихнути. Те истине опет морамо учити да бисмо се излечили. Лек је у нашем срцу и исто тако у срцу животиње коју називамо свемиром. Знање (је седмо прилагођавање) како да се психичке и виталне енергије претворе у оно што желимо и постигнемо власт над свим осећајима.
