САД, а након тога и Израел напустили су Унеско због антиизраелске политике. Зашто баш сада?
— Мислим да је у оквиру Трампове концепције борба против УН. Међутим, што се тиче Унеска, то нису координисане акције и Трамп је само искористио антиизраелску и антисемитску политику ове организације за промоцију своје свеукупне политике. Међутим, ситуација се променила и ставила Израел у незгодан положај. На челу комисије је постављена мароканска јеврејка (Одри Азулеј), која је била министарка културе Француске. То Израел ставља у мало незгодан положај. Она још ништа није урадила, али тешко да ће под њеним руководством организација наставити отворену антиизраелску политику.
Да ли има и колико сличности између српског проблема са културним добром на Косову, тј. покушаја отимања српске историје и палестинским непризнавањем историје Израела?
— Унеско је одавно претворен, као и многе друге међународне организације, у арену за политичке игре и питања се решавају јер то тако треба, већ полазећи из политичке конјунктуре. Могу да кажем да то личи на покушај арапско-палестинског покрета да поричу историју државе Израел, то што се назива Палестина, почевши од изјаве Јасера Арафата да није постојао никакав храм и да је све то измишљотина циониста. То јест, део палестинског покрета покушава да уништи трагове јеврејске историје старе две-три хиљаде година на овој земљи. То мало подсећа на покушај косовских Албанаца, Косовара, да ликвидирају читаво историјско сећање на српску и хришћанску прошлост Косова. А као што је познато, Косово је било један од центара настанка српске нације.
Колико се Срба Јевреја за ваше време преселило у Израел и где су они сад?
— Већином су Јевреји српског или југословенског порекла стигли у Израел пре Другог светског рата или одмах након Другог светског рата. Српске службе безбедности (један од мојих начелника је радио са њима) у своје време су саопштиле: Помагаћемо вам у суседним државама, у Румунији, Мађарској, али не дирајте наше Јевреје. То је био наш договор. Међутим, скоро сви југословенски Јевреји, укључујући и из Србије, напустили су земљу одмах након завршетка Другог светског рата. Скоро нико није остао. Два начелника Генералштаба Оружаних снага Израела Хаим Бар Лев и Давид Елазар били су родом из Загреба, односно Сарајева. Тако да имамо лепе успомене на односе са свим републикама Југославије. Са Хрватском, наравно, много мање због нацистичке прошлости. Одлично се тога сећамо: и концентрационих логора и НДХ. Нећемо опростити Хрватима то што су они урадили са Јеврејима и њихову подршку нацистима, као што нећемо балтичким народима, бандеровцима (нацистима у Украјини) и осталима.
Колико је Балкан интересантан за израелске специјалне службе?
— Израел је мала држава, иако наше интересе преувеличавају како наши непријатељи, тако и сви остали. Бавимо се оним што нас интересује. Балкан није међу зонама одакле могу доћи претње. Обично се специјалне службе оријентишу на претње држави. И зато нас апсолутно не интересује то што се дешава на Балкану. Наравно, интересује нас уопште шта се дешава у свим државама Европе, па и на Балкану, али немамо глобалне намере према читавом свету.
Како су за време бомбардовања Југославије праћени ти догађаји у Израелу? Какав је био став Тел Авива?
— Није било јасног и одређеног става. Сећам се свог разговора са Аријелом Шароном (председником Израела). Он је, иако није јавно говорио, увек био на страни Срба и против сваке агресије, небитно да ли је она долазила од Хрвата или исламских екстремиста у Босни где су били активни одреди које је помагао Бин Ладен, или од стране косовских гангстера, са историјом са којом сам упознат још од почетка ′90-их година.
Становници Израела се сматрају грађанима света: много путују и имају јаке везе на свим меридијанима. Како се они односе према овој медијској хистерији против Русије и руског председника?
— Грађани Израела добијају информације као и у свим другим западним државама. Мада се та западна средства информисања сматрају демократским, она су далеко од апсолутног схватања демократије, њихово мишљење се формира под утицајем људи из Европе и САД. Ради се о једностраној пропаганди, без објашњења и правилног представљања шта се заиста дешава у Русији и са председником Русије. Мислим да је однос према председнику Русије сличан као у Европи. Међутим, ту постоји друга ствар. Значајан је број људи у Израелу који говори руски језик и политика коју спроводи Путин, његово пријатељство према Израелу и последњи догађаји у Сирији — све то доводи до тога да је однос према Русији и председнику Русије у Израелу много бољи него у Европи.
Без обзира на различите погледе на ситуацију у Сирији израелски премијер Бењамин Нетанијаху је један од лидера који има најчешће контакт са Русијом. Зашто?
— Односи и сарадња између Русије и Израела о Сирији иду преко два канала. О ономе у чему се не слажемо стране једноставно не говоре, али се труде да регулишу ствари за које Русија и Израел имају заједничке интересе. Израел наставља да прати испоруке оружја Хезболаху које по нашем мишљењу могу да наруше стратешку равнотежу Хезболаха и Израела. То се тиче пре свега различитих ракета и система ПВО. Уз то, са Москвом је постигнут споразум: Израел ће их уништавати, а Русија то неће ометати. Међутим, услов је да Израел не гађа Хезболах, не напада борбене јединице Хезболаха и њихова складишта док се оне боре на на страни сиријских страна. Ни Русија ни Израел нису заинтересовани да дође до неког сукоба у ваздуху, непредвидљивог и непожељног. И зато се сви контакти своде управо на тај проблем, чисто технички, ради се све да не дође до сукоба између наших оружаних снага на територији Сирије који ником није потребан. Са друге стране, Израел покушава да изложи своје гледиште Русији: ми смо против тога да након окончања рата на територији Сирије остану неке шиитске снаге: ни Хезболаха, ни из Ирака, ни из других држава, да не буде војног присуства Ирана и Корпуса чувара исламске револуције. Управо из тог разлога Израел се налази у сталном контакту са Русијом.
Доналд Трамп је обећао да ће пренети амбасаду из Тел Авива у Јерусалим, то није урадио, помиње се да би то Русија могла да уради иако о томе јавно не говори. Како гледате на читав тај Трампов маркетинг и играње на јеврејску карту пред изборе?
— Русија је 6. априла прошле године званично признала Западни Јерусалим престоницом Израела, а многи то не знају. То је управо то што је предлагао Трамп. Америка није пристала на то. Једина држава у свету која је признала Западни Јерусалим у саставу Израела је Русија. Истина, Русија је признала источни Јерусалим престоницом Палестинске државе коју је она признала, као и 160-170 других држава. Међутим, игра САД је више базирана на неразумевању ситуације, јер ако је Русија признала Западни Јерусалим као престоницу Израела, то би САД сигурно морале да ураде. Међутим, вероватно, њихова површност, плиткост размишљања и шематски начин размишљања не дозвољавају им да разумеју ту ствар. Предизборно обећање Трампа да „ћемо ми пренети престоницу у Јерусалим“ је обичан амерички предизборни трик. Последњих 20 и више година сваки председник је то обећавао и ни један то није урадио. Значај тога што је председник Путин урадио пре годину дана је вероватно још увек тешко оценити.
„Натив“ — биро за везе са Јеврејима у СССР-у и источној Европи. Формирао га је „отац израелске обавештајне службе“ Шаул Авигур 1951. године. Она је, иако је било покушаја да се припоји Мосаду, остала до данас независна, тајна и одговорна директно Влади Израела. Организација се бавила обавештајном делатношћу, ционистичком пропагандом у СССР-у и другим државама источне Европе ради повећања миграције у Израел. Јаков Кедми се налазио на челу „Наива“ у периоду од 1992. до 1999. године.
