Све објаве „фан“ страница са Фејсбука уклоњене су са „њуз фида“ и пребачене у нови „експлор фид“, а преживеће само постови који су плаћени. Експеримент је, осим у Србији, спроведен у још пет земаља — Словачкој, Шри Ланки, Боливији, Гватемали и Камбоџи. Зашто је баш Србија у овом друштву?
Новинарка Весна Добросављевић, која је годинама радила на домаћим њуз порталима, напомиње да је реч о експерименталном пројекту за тржишта ових земаља.
„Има више теорија о томе зашто смо се ту нашли, од теорија завере, којима нисам склона, до тога да Фејсбук жели да додатно монетизује садржаје. Зато се одлучио за тржишта за која не постоји велики ризик и где нема много да изгуби. Ипак, не знам која је била логика када су биране земље, али сигурно су у питању неке паре, или алгоритам“, каже Весна Добросављевић.
Фејсбук се у последњих неколико месеци нашао у средишту опсежне истраге америчких власти о наводном утицају Русије на изборе у Америци. Може ли се најновија одлука Фејсбука довести у везу с овом чињеницом?
Професор Станко Црнобрња са Факултета за медије и комуникацију каже да су мотиви одлуке вишеструки.
„Када узмемо број претплатника Фејсбука, око две милијарде, то би била најмногољуднија земља на свету. Политика је то почела да схвата пре око годину дана, у јеку кампање за председника САД. То је вишеслојна медијска машина која има озбиљан утицај на најдаља места планете. Фејсбук трпи огроман притисак политичких структура како би почео да се саморегулише. И Фејсбук се тако нашао пред комитетом америчког Конгреса, где их на озбиљан начин приморавају да се саморегулишу. Тамо их питају: Да ли стварно мислите да можете да будете технолошки неутрални? Кроз вас пролази све ово, а ви да не мрднете прстом? Ово што раде с раздвајањем је један мали одговор на тај притисак. У суштини, то је проба пословног модела у ком су све велике компаније овог типа у трагању за пословним моделом који се зове претплата. Доста је комунизма на интернету!“, каже Црнобрња.
Према његовим речима, промена њуз фида је комбиновани ударац интелигентне компаније и интелигентног власника, ког многи већ „шацују“ за председника Америке за 20 година.
„Они то не раде случајно. Србија има врло озбиљну репутацију, пре свега хакерску. Ми смо у стању да преваримо сваки систем и покрадемо сваку екипу. Они морају да нас имају на мапи да би видели како ће та шема да се провали код нас и како исприватизовати целу причу. То ће неки хакери у Београду сигурно да провале. Проћи ће Руси, Иранци, Индуси, па ми, или сви заједно“, каже Црнобрња.
И Весна Добросављевић каже да већ дуже време велики издавачи врше притисак на Фејсбук да се изјасни да ли су медијска кућа или само канал за пласирање и слободан проток медијског садржаја.
„Они велики део прихода добијају тако што потпуно бесплатно или за неке паре стављају неку причу. Па, Фејсбук је конкурисао за пренос утакмице Лиге шампиона, најпопуларнијег фудбалског такмичења, а ако је то добио, шта да очекују медијске куће, ако с друге стране имате публику од две милијарде корисника?“, пита се Весна Добросављевић.
Оно што посебно збуњује је избор земаља у којима се примењује овај експеримент. Влогерка из Камбоџе Кетрин Хaри рекла је за Би-Би-Си да одлука Фејсбука није могла да дође у горем тренутку за ову земљу. Премијера Камбоџе опозиција оптужује да је под контролу ставио све традиционалне медије, па је једина критика могла да се чује управо на — Фејсбуку.
„Зашто баш Камбоџа“, завапила је Кетрин Хaри.
Откуд гејмер на челу МИТ лабораторије?
И у Србији се многи питају: Зашто баш ми? Постоји ли неки скривени разлог?
„Могуће је да постоји, али је га не видим“, каже Весна Добросављевић.
„Србија је већа од Словачке, Гватемала има 16 милиона становника. Не могу да схватим кључ. Они сигурно знају нешто што ми не знамо“, каже она.
Да се не би све свело на жалопојку, остаје питање шта може да се уради у новој реалности. Млади с којима саговорници Спутњика долазе у контакт имају спремне одговоре.
„Моји студенти се због оваквих промена не узбуђују. Они ће наћи нови канал да комуницирају, они су за то рођени. За њих је технологија природно окружење од првог дана, и тако je и схватају. Немам бриге за њих, ми старији од њих можемо да научимо тај инстинкт за преживљавање. Један од најважнијих квалитета које човек треба да развија је интуиција. Зато гејмери данас постају директори МИТ лабораторије“, каже Станко Црнобрња.
