Укратко, савети за превенцију су медитеранска исхрана, редовна физичка активност, избегавање стресних ситуација, вежбање можданих функција, сан, друштвена укљученост и непушење.
Мождани удар се раније схватао као пролазна епизода, али данас се зна да се тихо развија годинама. Благовремена превенција почиње већ у младости, а једна студија је показала да је 90 одсто можданих удара повезано са 10 најважнијих фактора ризика: повишеним крвним притиском, пушењем, односом струка и бокова, исхраном, редовном телесном активношћу, дијабетесом, алкохолизмом, срчаним узроцима и психолошким факторима — стресом и депресијом.
Мождани фитнес савети
Уз здраву исхрану и физичку активност важно је „вежбати“ мождане функције, односно спроводити такозвани „мождани фитнес“.
Како се мозак не би уленио, потребни су му стални подстицаји и нови задаци, јер рутина „убија“ виталност можданих функција. Ти подстицаји могу бити нешто сасвим једноставно или оно што нам се највише свиђа. Што више нових задатака дајемо нашем мозгу, то ће нас он боље служити, без обзира на године које пролазе.
Важан је и став према животу. Треба имати поверења у властите снаге и могућност решавања било каквих радних, емоционалних, друштвених или других проблема.
Једите црну чоколаду
Док једете чоколаду активира се део вашег мозга који излучује допамин, важну хемикалију у мозгу. Тај део мозга потпомаже учење и памћење.
Посетите музеј
Идите у музеј или на неко друго место које вас занима и придружите се вођеним турама. Кад дођете кући, покушајте да реконструишете туру разгледања, пописујући шта сте видели и све чега се сећате. Сећање је мождана активност која укључује све нивое можданих операција — примање информација, памћење и размишљање о њима.
Запамтите речи нове песме
Научите да певате стихове неке нове песме. Зашто? Развијање пажљивог слушања помаже процесима разумевања, размишљања и сећања. Кад се фокусирате, отпушта се неуротрансмитер ацетилколин, хемијски преносник информације у мозгу који омогућује пластичност мозга и оживљава сећање.
Научите да свирате
Свирањем вежбате међусобно повезивање делова мозга, укључујући слушање, контролу финих покрета и превод писаних нота (функција вида) у музику (функција покрета и звука).
Поставите зидне тапете и мењајте их повремено
Увођење новина дословно активира и покреће мозак стварајући нове неуронске путеве и везе. Зато мењајте своју околину ситницама свакога дана. То, на пример, може бити мењање позадине на вашем рачунару сваког дана или чак сата. Идите сваки дан различитим путем на посао и с посла. Ако сте дешњак, перите зубе левом руком, почешљајте се левом руком, закопчавајте дугмад левом руком.
Не користите лифт, паркирајте се на најдаљем месту
Кардиореспираторне вежбе и активности смањују ризик од гојазности, дијабетеса и кардиоваскуларних проблема, који су познати као фактори ризика за развој Алцхајмерове болести. Ове активности побољшавају и проток крви у мозгу и смањују опасност од сужавање крвних судова и можданог удара.
Пронађите током дана мало времена за сан
Док спавате ваш мозак сортира, обједињује и похрањује информације и сећања акумулирана током дана и то је разлог зашто је осам сати сна ноћу толико важно. Само шест минута сна једнако је вредно, за краткорочно присећање, колико и спавање ноћу. А одмор од 90 минута сна показао се као начин убрзавања процеса који помажу мозгу да консолидује дугорочне успомене.
Колутајте очима
Како бисте лакше запамтили нешто битно, помичите очи у два супротна смера (горе-доле или лево-десно) тридесет секунди. Зашто? Ова мала вежба помаже удруживању две половине мозга, а тако се и боље и лакше примају информације.
Пазл, укрштенице, рубикова коцка
Одаберите једну реч од осам слова, затим напишите три нове речи које почињу с прва три слова одабране речи. Или креирајте игру меморије, покушавајући да набројите шта све имате у фрижидеру или распоред ствари у ормару.
Дружите се и(ли) волонтирајте
Окружење људима смањује ризик развоја деменције. Зашто? Битно је да сте окружени људима у чијем друштву се осећате лепо и који вас стимулирају и покрећу. Људи који су физички или емоционално изоловани изложенији су депресији.
