У интервјуу за Спутњик најављује долазак „Алибабе“ у Србију, као и отварање још једне директне авио-линије из Србије за Кину. Са амбасадором разговарамо у једном од салона Амбасаде НР Кине у Београду у тренутку када су све очи света упрте у Азију: председник Кине Си Ђинпинг примио је америчког председника Доналда Трампа, а пред самит Азијско-пацифичке економске сарадње.
Да ли очекујете да ће ти разговори и сусрети допринети већој безбедности у Азији и смиривању тензија?
— Свакако. Сваки сусрет лидера Америке, Кине, Русије или неке друге земље, позитиван је, и сигуран сам да ће имати позитиван резултат и дати допринос сарадњи, очувању мира, унапређењу економске сарадње и сарадње у другим областима. Очекујем велики успех од ове посете.
У октобру је одржан 19. конгрес Комунистичке партије Кине, који су многи назвали историјским. Који су правци развоја Кине зацртани на том конгресу и колико је кинески сан различит од америчког?
— Хвала што сте пратили тај велики догађај. Ја сам члан комуниста, имам већ 35 година стажа у нашој партији, и зато је овај конгрес, не само за мене него и за нашу земљу, велика ствар. Говор који је одржао наш председник и генерални секретар наше партије је много важан и свеобухватан. Ја тај говор сад изучавам. Колико ја схватам, има доста програма и садржаја, нпр. када је реч о међународним односима. Наш председник и генерални секретар апелује да се изгради нови модел међународних односа. То подразумева да све државе на свету, без обзира да ли су велике или мале, богате или неразвијене, буду равноправне. Треба да се међусобно поштују. То је много важно. Друга тачка је да се у међународним односима треба придржавати праведности и оправданости, а циљ тога је да увек имамо заједничку победу, а не као у спортовима, да ви побеђујете, а ја сам поражен. Ми кажемо — да сви будемо победници. То је нови модел међународних односа.
Што се тиче кинеског сна и поређења са америчким, колико је он различит?
— Ја градим кинески сан, нисам проучавао амерички сан. Кинески сан је да сваки Кинез, свако ко живи у нашој земљи да има сва права. Нажалост, чињеница је да тренутно у нашој земљи имамо скоро двадесет милиона људи који живе испод границе сиромаштва. Нормално, решили смо велики део становника, раније смо имали скоро 300 милиона испод те границе, сада остаје 20 милиона. То је за нас велики задатак. За неколико година ми ћемо тај проблем решити. То је кинески сан — да сви лепо живимо, да достојанствено живимо, да цела Кина буде богата, напредна, слободна.
Србији многи завиде на односима које има са Кином. Имамо Споразум о свеобухватном стратешком партнерству. Ових дана председник Си је писао председнику Вучићу захваљујући му на честиткама поводом Конгреса и поводом његовог реизбора за генералног секретара, и у том писму се истиче да српско-кинески односи показују позитиван тренд развоја. Једна од ствари која ће допринети развоју наших односа јесте и пројекат „Појас и пут“. Где је место Србије у том пројекту?
— Што се тиче овог питања, дозволите ми пре свега да пуно захвалим српском народу, Влади Србије, руководству Србије на челу са председником Вучићем. Ви сте поменули писмо кинеског председника председнику Вучићу. Ја бих рекао да њих двојица, председник Си и председник Вучић, заиста имају блиске, пријатељске односе, често размењују писма, заиста често. Један другог добро разумеју и поштују, и то је велика срећа и за Кину и за Србију. Пријатељски, ја бих рекао другарски однос између два лидера је много важан у неком смислу, а по мом личном мишљењу, то је кључни фактор. Ми високо ценимо и захваљујемо што је српски народ, његово руководство на време прихватило иницијативу „Појас и пут“ и активно учествује. На пример, у мају ове године, председник, тада још премијер Вучић отишао је у Кину да учествује на форуму „Појас и пут“, и у том смислу Србија активно учествује у тој иницијативи. Ми много радимо са Србијом, има ту доста пројеката. То је захваљујући жељи и Кине и Србије, дакле, то је принцип тржишта. Друго, хоћу да нагласим да је Србија Кини веома, веома пријатељска земља. Она је прва земља у региону са којом је Кина потписала свеобухватно стратешко партнерство.
Да ли је Србија на неки начин и одскочна даска за кинески бизнис у Европи?
— Ја то тако не гледам. Србија није даска за Кину да одавде скочимо у Европу. Мој став је једноставан: Србија је нама пријатељска земља. Кинески сан је, простије речено, развој. Свака земља, свака нација има свој сан. Србија има свој сан, ми исто, а то су развој, мир, стабилност и просперитет. Мислим да то важи и за Србију и за Македонију и за Босну, за сваку земљу. Кина има свој сан, Србија има свој сан. Сан нас повезује. Србији требају развој и инвестиције и Кини је потребно исто. Два руководства добро се споразумевају и имају поверења и поштовања. Онда је лако да нађу заједнички пројекат, ауто-пут, мост Земун—Борча, брзу пругу…
Знате да се Србија залаже за добру сарадњу и са Западом, и са Кином, и са Русијом. Међутим, недавно смо чули неке поруке да ми не можемо да седимо на више столица, него само на једној. Изложени смо притисцима. Како Ви то видите, зашто од нас траже да се определимо само за једну столицу?
— Кинеска спољна политика, како је речно на 19. конгресу ЦК КП Кине, јесте следећа: пре свега, међусобно поштовање. Све државе, без обзира на величину и моћ, равноправне су. Ми се никада нећемо мешати у унутрашње ствари других земаља, Кина никад неће експанзију и хегемонију. Поштујемо избор народа једне земље. То је мој одговор на ово. Да ли је то довољно или не? Ја сматрам овако: свака влада сваке земље пре свега води рачуна о свом народу, о својим интересима. Ми то потпуно разумемо, поштујемо и подржавамо.
Можете ли да замислите ситуацију у којој би, рецимо, Кина рекла: Ако хоћеш да сарађујеш са нама, онда нећеш моћи да сарађујеш са неким другим?
— Између Кине и Србије постоје заиста пријатељски односи. Постоји много конкретних облика сарадње између Кине и Србије. И не само са Србијом, него у целом свету. Кина има један принцип: када ми сарађујемо, нема ниједног политичког предуслова. То је наш генерални став и политика.
У Букурешту је у среду одржан састанак министара енергетике 16 земаља Источне и Централне Европе и Кине, и на том састанку је, између осталог, оцењено да је Србија лидер што се тиче броја пројеката. Посебно се то односи на инфраструктуру и енергетику. Укупна вредност највећих заједничких пројеката Србије и Кине достигла је цифру од 6 милијарди долара, од чега су пројекти на којима се тренутно ради вредни 2,5 милијарди. Реч је о 15 пројеката. Које бисте издвојили као посебно важне?
— Имате тачније информације од мене. За неке пројекте знам, за неке не знам тачно. У последње 3-4 године заиста има пуно пројеката на којима радимо заједно са пријатељима из Србије. Неки су у току. Оно што је готово су мост Земун—Борча, на ауто-путу на Коридору 11 тренутно раде две кинеске компаније. Једна компанија „Shandong Highspeed“, друга је ЦРБЦ, која је завршила мост Земун—Борча. Од енергетских пројеката ту је термоелектрана у Костолцу, али ја бих као можда најуспешнији издвојио пројекат Железаре у Смедереву. Откад је кинеска компанија узела ту компанију прошло је 14 или 15 месеци. Та компанија је била на великом губитку, сада је стала на своје ноге и иде на боље. Кинеска компанија је прошле године инвестирала преко сто милиона долара, ове ће исто инвестирати преко сто милиона америчких долара.
Рекли сте да је више кинеских компанија заинтересовано за улагања у Србију. Које су то компаније које су најближе тој одлуци и у којим гранама привреде су још могуће кинеске инвестиције?
— Ту има неколико пројеката и неколико кинеских компанија. Још су у току преговори, па по џентлменском договору још не можемо да дамо информације јавности и ја морам да одржим реч. Свакако да очекујемо да ће доћи нови талас кинеских инвестиција.
Колико је тих компанија?
— Три-четири компаније, и то су озбиљни преговори. Брзо ћете сазнати. Суме још не знам.
Имамо и канцеларију за сарадњу са Русијом и Кином. Како функционише билатерална сарадња по тој линији?
— Томислав Николић, док је био председник, дао је огроман допринос развоју и унапређењу билатералних односа између Кине и Србије. Он је прошле године позвао нашег председника Си Ђинпинга у званичну државну посету Србији и та посета је директни резултат развоју укупних пријатељских односа двеју земаља. Николић је стари кинески пријатељ, ми га волимо и имамо лични контакт са њим. Сутра идем поново код њега, разговарамо са њим, размењујемо информације, он нам даје савете и, ја бих рекао, налог. Он нам пуно помаже.
Шта је то што кинеске бизнисмене највише привлачи у Србији? Који су плусеви за пословање овде, а има ли минуса?
— Ја бих рекао, пре свега пријатељство, гостољубивост српског народа или овако да кажем — сви Кинези који дођу у Србију, без обзира на то да ли службено или приватно или као туристи или као званична делегација, сви кад дођу у Србију, осећају се као код куће. Не зато што домаћин каже — желимо да се осећате као код куће. Заиста имамо тај осећај. То је много важно. Пре свега, то значи да Кинези воле Србију и да Србија воли Кинезе. То је предуслов. Друго, лако можемо да се споразумемо са Србима. И један и други народ су отворени један према другоме. Ако имам неку примедбу, одмах кажем да имам другачије мишљење и друга страна одмах добронамерно схвата, то је много важно.
А инвестициона клима? Мислим на прописе, да ли кинеске компаније имају проблема око прибављања одређених дозвола, да ли је папирологија препрека?
— Није препрека. Ова влада је ефикасна, политичари су сјајни, народ, грађани су веома пријатељски настројени. Зато још једном понављам, ми се овде осећамо као код куће. Србија нам је пријатељска земља. Нормално, и ми изражавамо добродошлицу за сваку инвестицију у Кини.
Има ли их?
— Има неколико. Кад људи имају љубави према неком, то нема објашњење.
Недавно смо чули и за „информатички пут свиле“, у оквиру „Појаса и пута“. Одржан је низ састанака делегација Србије и Кине у вези са изградњом „паметних градова“ и „онлајн туризма“. Можете ли нам рећи више о томе?
— Позната је кинеска компанија „Алибаба“. Ми смо већ успели да неколико пута контактирамо са „Алибабом“. И моја и српска заједничка жеља је да доведемо „Алибабу“ у Србију.
Докле се ту стигло?
— То је у току. Пре четири месеца био је овде гувернер провинције Џеђанг. „Алибаба“ је компанија у тој провинцији. Разговарао сам са гувернером, и он ми је обећао да ће са своје стране учинити све да „Алибаба“ дође у Србију. Хоћемо да направимо овде трговачки центар на сајту, а „Алибаба“ ће бити челник, односно то ће бити њихов посао. Један проблем још није решен, а то је како ћемо да вршимо плаћање. Али почели смо да разматрамо како да решимо и то питање. Друго, почели смо да разговарамо о другој директној авионској линији. Чим смо почели да разговарамо о томе, значи да тржиште постоји.
Хоће ли то бити Београд—Шангај?
— Не, Шенџен. То је близу Хонгконга, на југу Кине. У току је и рад на „паметним градовима“. То ради наша компанија „Хуавеј“.
Поменули сте да је отворена линија Београд—Пекинг. Укинуте су и визе. Колика су реална очекивања да захваљујући томе Србија значајно повећа прилив кинеских туриста?
— По нашој статистици, а она није прецизна али може да послужи као информација, досад је трипут више туриста него прошле године. Овде две кинеске компаније примају и организују групе кинеских туриста. Оне сад више нису у стању да приме сваку кинеску делегацију. Значи, велика је потражња, али оне нису у стању да јој изађу у сусрет. То је знак да долази пуно Кинеза. И ја често наилазим у граду на кинеске туристе. Мислим да је то тек почетак. Крајем овог месеца организоваћемо групу Си-Си-Ти-Вија. Они ће доћи овде да направе серију о лепотама Србије. Када то буде емитовано у Кини, то ће бити велика реклама и тек тада очекујемо масовни талас кинеских туриста.
Колико су Кинези добри туристи, да ли много троше?
— Много. У просеку 4.000 евра за једно путовање.
Очекује се да ће идуће године бити завршен Кинески културни центар. Како ће он допринети културној сарадњи наших двеју земаља?
— Према плану, крајем идуће године тај пројекат треба да буде завршен. Србија је кичма у овом региону. Србија је мирољубива земља. Има богату и дугу историју, и ја очекујем да ће, када Кинески културни центар почне да ради, ту бити простор да се Србима представи кинеска култура и да кроз тај простор и ми вашу културу пошаљемо у Кину и представимо кинеском народу. Други задатак јесте да одавде покривамо регион, пошто у другим земљама још немамо културни центар.
Рекли сте да је Србија кичма региона. Како видите регионалну ситуацију, да ли је нешто угрожава?
— Не видим неку велику опасност. Свака земља води своју политику, и поготову Србија хоће добросуседске односе са свим земљама и постиже резултате. И свет, међународна заједница, треба да види да Србија даје све од себе да сачува стабилност у региону.
Кина даје веома снажну подршку Србији кад је реч о Косову. То се, рецимо, видело на последњем састанку Интерпола, када Косово није примљено у ту организацију. Међутим, јасно је да притисак Запада неће попустити и да ће на сваки начин покушавати да Косово угура у друге међународне институције. Колико је опасно то угрожавање међународног права, тим пре што најновији догађаји у Европи управо то потврђују?
— Кинеска спољна политика је пре свега међусобно поштовање. Као друго, поштујемо суверенитет и територијални интегритет сваке земље. Што се тиче Косова, наш став је јасан: Резолуција 1244 Савета безбедности је оквир у ком треба да се реши питање Косова. Мада у свету има неких земаља које су признале Косово, ми га не признајемо. Ми сматрамо да тај проблем треба решити, али у оквиру резолуције СБ и међународног права. У том смислу подржавамо Србију, а захваљујемо Србији што и она увек подржава кинеске суштинске интересе. Нормално, и ми као пријатељска земља подржавамо српске суштинске интересе. Ту нема никакве сумње.
