Један од разлога за расписивање превремених парламентарних избора, према мишљењу Павла Петрова, професора уставног права са Правног факултета универзитета у Београду, може бити тај што ће се и у предизборној кампањи рећи да је циљ и први задатак новог Парламента да изврши промену Устава у одређеним областима или чак евентуално да донесе и нови устав.
Међутим, додаје тај професор, претпоставка за тако нешто је доношење политичке одлуке од стране владајућих политичких чинилаца да се дефинитивно иде у промену Устава у 2018. и који би обим тих промена био — да ли би то било доношење новог устава или би била нека парцијална промена, рецимо у делу који се односи на правосуђе.
Шта мора због Европе, а шта због Србије
Председница Владе Ана Брнабић изјавила је да би предстојећа промена Устава могла да буде разлог за ванредне парламентарне изборе. „Многи имају различите разлоге зашто би требало расписати ванредне изборе, али мени делује као важан разлог то што у оквиру Поглавља 23 у приступању Србије Европској унији морамо да прођемо кроз промене Устава“, додала је премијерка.
Оног момента кад буде извесно да ће Србија постати чланица ЕУ, тумачи Павле Петров, биће потребно да се у постојећи Устав или нови устав интегрише такозвана интегративна клаузула, односно одредбе устава које ће омогућити једну врсту врсту трансфера надлежности на наднационални ентитет, односно на институције ЕУ.
„То је, дакле, оно што морамо да урадимо, јер смо се обавезали у процесу придруживања да ћемо променити област која се тиче правосуђа пошто имамо чак слабије гаранције независности судства и у односу на стари Устав из 1990. Све оно остало ствар је, да тако кажемо, унутрашњег суверенитета једне државе“, напомиње Петров за Спутњик.
Избори и промена Устава у Србији, према уставотворном поступку, немају никакве везе, каже за Спутњик Слободан Орловић, професор уставног права Правног факултета у Новом Саду. За разлику од неких држава где један парламент усвоји промену устава, а потом се расписују избори да би новоформирани парламент потврдио оно што је као промену усвојио претходни парламент.
Поред интегративне клаузуле Орловић наводи да би можда у новом уставу могла да се нађе другачија дефиниција брака, јер је тренд у Европи да све више држава подржава истополне бракове.
„За нас је најосетљивије, емотивно, идентитетско питање Србије, ако хоћете, територијални интегритет. Не знам да ли постоје притисци, не би ме зачудило да постоје, да се и у погледу статуса Косова и Метохије, Преамбуле, заклетве председника Републике, тражи да се Устав донекле коригује, односно да се самосталност Косова потврди тиме што ће се променити Устав и Косово избацити из самог уставног текста“, сугерише Орловић за Спутњик.
Већина у српској уставноправној науци, тврди професор Павле Петров, сматра да траба да радимо промене Устава пре свега ако то нама као држави треба, а не толико зато што ћемо баш због тога ући у ЕУ, јер ниједно од тих уставних решења које бисмо мењали није нужан услов за чланство у ЕУ.
Дакле, додаје он, апсолутно можемо да имамо парцијалне промене Устава и мењамо део о правосуђу, онда нека решења у делу о уставном судству, територијалној организацији и у погледу локалне самоуправе, али и у погледу аутономија.
Зашто се повезују избори и Устав
„Дакле, истина је негде између две крајности. Оних који строго бране постојећи Устав, такав какав је, и оних који кажу, овај устав је превазиђен. Нити треба овај устав тако бранити у свакој његовој речи, нити је он превазиђен да се у квалитетним променама не може прилагодити за оно што су захтеви за чланство у ЕУ“, наглашава професор Петров.
Премијерка Ана Брнабић је подсетила да би промена Устава требало да буде завршена наредних година, вероватно већ 2018. године и због тога је, како је оценила, важно да у Скупштини буду странке „које на најбољи начин одсликавају вољу грађана“. Да ли се онда може рећи да би евентуални парламентарни избори могли бити избори за уставотворну скупштину?
Уставотворна скупштина је по дефиницији оно представничко тело које има задатак да донесе нови устав и може се остварењем тог задатка или те уставотворне мисије распустити, а може и даље наставити рад као обична народна скупштина, појашњава Павле Петров, али она није прописана Уставом Србије.
„Не треба правити раскид са важећим Уставом. Важећи Устав, ако га треба мењати, треба мењати по процедури која је њиме предвиђена. То је такозвани уставни континуитет. И то је јако важно, то је један од европских стандарда“, подвлачи Петров.
Бирачима се, додаје Петров, јасно и недвосмислено мора рећи тако да би ови потенцијално расписани ванредни парламентарни избори имали карактер прикривеног референдума — да ли сте за или нисте за доношење новог устава или за промену постојећег Устава.
Са друге стране, професор Слободан Орловић, каже да се избори доводе у везу са Уставом због тога што је за промену Устава потребна двотрећинска већина.
„Садашње владајуће странке у нашем парламенту имају 160 посланика, а двотрећинска већина је 167, тако да ни по законитости бројева Устав не може да буде промењен без нових избора где би већина била убедљивија, дакле мора бити двотрећинска“, указује Орловић.