Србија је добила кључни, највећи, а вероватно и једини разлог за ванредне парламентарне изборе.
Званични Брисел је Београду ставио јасно до знања — нема уласка државе у Европску унију док се не потпише „правно обавезујући споразум са Косовом“.
А шта то конкретно значи, јасно нам је објаснио овдашњи амбасадор Немачке Аксел Дитман, представник земље од које највише зависе сви будући процеси у ЕУ.
Он је рекао да „свеобухватна нормализација односа Београда и Приштине“ подразумева и да Косово постане члан Уједињених нација.
У преводу — Србија је пред раскрсницом:
Хоће ли Београд наставити пут ка ЕУ по цену да „зажмури“ на бесправну доделу столице лажној држави у здању на њујоршком Ист риверу.
Или ће се супроставити том завршном чину успостављања независног Косова и комадања Србије, по цену да не постанемо чланица ЕУ.
У првом случају, ако би Београд сам отворио врата УН за отету колевку своје државе, извесно је да би Русија и Кина поштовале ту позицију и да не би спречиле формално учлањење Косова.
Међутим, и у другом случају, такође је извесно, Москва и Пекинг подржали би доследну позицију Србије и били би спремни да ставе вето у Савету безбедност УН како би се Приштини — залупила врата.
Значи, све је поново у рукама Србије, а не светских сила.
Тачно је и то: од Београда нико не захтева, нити ће захтевати да званично призна независно Косово.
Али давањем „зеленог светла“ да непостојећа држава заседне у Генералну скупштину УН, формално признање би постало потпуно небитно.
И ту се враћамо на почетак.
Зашто је Србија добила реалан, убедљив и државни, а не политикантски разлог да иде на ванредне парламентарне изборе:
- Зато што ниједна власт никада у Србији, па ни актуелна, није добила мандат од народа да одустане од Косова и Метохије.
- Зато што о кључној дилеми која се испречила пред Србијом морају да се изјасне баш сви политички лидери и све странке, без скривања, одлагања, замуцкивања, мењања теме.
- Зато што од тога — хоће ли Србија одустати од Косова или не — зависе сва остала државна питања: реформе, економски развој, спољнополитичка оријентација, опстанак нације…
- Зато што би на тим изборима грађани Србије, као на својеврсном референдуму, требало недвосмислено да кажу свој став о кључној уцени коју нам је Брисел обелоданио.
Значи, разлог за ванредне изборе не сме да буде „циркус у Скупштини“ јер после новог гласања посланици неће постати напрасно фини, углађени, лепо васпитани, толерантни…
Разлог за ванредне изборе не смеју да буду ни калкулације владајуће странке да би им ново републичко гласање обезбедило бољи резултат на изборима у Београду.
Разлог за ванредне изборе не смеју да буду ни спиноване афере, наводни „потреси“ унутар власти, лажни сукоби министара, неукусно бомбастичне насловне стране.
Све је то тривијално и приземно у односу на државно питање „број један“. Није сада тема фонтана на Славији. Тема је — одбрана Косова.
Напред сада, јунаци!
Сви одговорите јасно на понуду Европске уније, којој стратешки стремимо као држава. Сви реците којим путем бисте повели Србију. Како даље?
Па нек грађани изаберу. Нема ко други.
