Самит се одржава у јеку тензија у односима између земаља-чланица, појачаних дипломатском кризом око Катара, главног извозника течног гаса и других земаља у арапском свету.
У јуну ове године Саудијска Арабија, Египат, Уједињени Арапски Емирати и низ других земаља прекинули су дипломатске односе са Дохом и обуставили сарадњу са Катаром због, како су навели, подршке тероризму.
Експерти, истичући значај овог Самита, кажу да је „гас — као и нафта — један од кључних фактора у глобалним конфликтима“. Као пример, наводе ситуацију у Украјини и са Катаром. Управо је то, како додају, један од разлога зашто ће међународна заједница помно пратити Форум у Боливији, који ће се одржати од 21. до 24. новембра у граду Санта Круз де ла Сијера.
Боливија није случајно изабрана за домаћина Самита. Уз Венецуелу, та земља је један од лидера Латинске Америке у области производње и извоза природног гаса. Осим тога, гас је главни извозни производ који Боливији доноси годишњи приход од око четири милиона долара.
„Овај догађај је изузетно важан за Латинску Америку, јер у њему учествују многе земље овог региона. Од Мексика до Аргентине — те земље су бoгате налазиштима нафте, гаса и изворима обновљиве и необновљиве енергије. Многе економије у региону зависе од овог сектора. Од како је Ево Моралес постао председник, он је посебну пажњу посветио национализацији енергетских компанија. То је оно што је донело значајну корист Боливији. Земља је богата природним ресурсима: производи се све, од киное до литијума и, наравно, природног гаса — основе њене економије“, каже за Спутњик аналитичар Алехандро Санчез.
Експерти подсећају да Боливија има добре односе са Русијом, једним од водећих произвођача гаса у свету, а посебно са руском корпорацијом „Гаспром“. Ипак, како истичу, у економском смислу, те везе нису довољно искоришћене и требало би их ојачати.
„Самит је веома важан јер, у извесном смислу, може да допринесе реализацији идеје покојног венецуеланског председника Уга Чавеза, који се залагао за максималну интеграцију у региону у сфери енергетике. Тај Самит је важан и са тачке гледишта ситуације на светском тржишту гаса и са тачке гледишта јачања руско-боливијских односа. Боливија није најјача карика у руској латиноамеричкој политици, иако се председник те земље Ево Моралез са огромним симпатијама односи према Русији, критикује санкције и спреман је на сарадњу са Москвом. Нама је потребно да ’конвертујемо‘ политику у економију, посебно у контексту економске експанзије Кине на том континенту. Такође, морамо да повећамо број заједничких пројеката, јер су Боливији веома потребне високе технологије. То јест, без обзира на присуство ’Гаспрома‘ и низа других руских компанија у том региону, потенцијал за сарадњу је веома велик. Требало би узети у обзир и то да је Боливија, за разлику од великог броја суседних земаља, политички прилично стабилна, барем откако је води председник Моралес“, каже Владимир Сударев, заменик директора Института земаља Латинске Америке Руске академије наука.
Иако је било говора да ће руски председник учествовати на Самиту у Боливији, што би била његова прва посета тој јужноамеричкој земљи, Владимир Путин ипак неће присуствовати том догађају. Уместо Путина, руску делегацију на форуму — који често називају „гасни ОПЕК“ — предводиће министар енергетике Александар Новак.
На Самиту ће, како се очекује, бити размотрено питање о стратешкој сарадњи земаља-учесница ГЕЦФ-а у контексту нових изазова који се тичу континуиране нестабилности на светским енергетским тржиштима.
У фокусу пажње учесника биће промовисање природног гаса као економски ефикасног и еколошки чистог горива, што може дати важан допринос у реализацији Циљева одрживог развоја и Париског споразума о климатским променама. Такође, учесници ће размотрити и изгледе за проширење конструктивног дијалога између добављача и потрошача гаса, као и продубљивање сарадње земаља извозница „плавог горива“, укључујући и сферу увођења нових технологија у гасну индустрију.
Очекује се да ће на Самиту учествовати министри из скоро 20 земаља, као и представници великих енергетских гиганата попут „Гаспрома“, „Шела“ и других.
Подсетимо, Форум земаља извозника гаса основан је 2001. године у Ирану. Њени стални учесници су Алжир, Боливија, Египат, Екваторијална Гвинеја, Иран, Либија, Нигерија, Катар, Русија, Тринидад и Тобаго, Уједињени Арапски Емирати и Венецуела. Земље-посматрачи су Ирак, Казахстан, Азербејџан, Холандија, Норвешка, Оман и Перу.
Главни циљ организације јесте сарадња земаља-чланица ГЕЦФ-а, како би се осигурала поузданост и сигурност снабдевања и потражње за гасом и другим изворима енергије.
Последњи пут Самит ГЕЦФ-а одржан је 2015. године у Техерану.
На светском нивоу, Русија, Иран, САД, Канада и Катар су пет највећих извозника гаса. Међутим, северноамеричке земље не учествују на форуму. Русија се сматра државом са највећим резервама гаса и наступа као главни испоручилац гаса у Европу.
Производња угљоводоника је важна област сарадње између Русије, Кине, Ирана и земаља Латинске Америке, због чега се платформа као што је Форум извозника гаса сматра посебно важном.
Боливија и Русија имају добре политичке и дипломатске односе. Русија је крајем октобра уложила вето на нацрт резолуције коју су у Савету безбедности УН представиле САД како би се продужила истрага о употреби хемијског оружја у Сирији. Боливија је, која сада на ротационој основи улази у СБ, такође гласала против те резолуције.
Осим тога, руски лидер у области енергетике и атомских технологија „Росатом“са Боливијском агенцијом за нуклеарну енергију закључио је споразум о изградњи Научно-истраживачког центра у Ел Алту, са реакторима, лабораторијама и експерименталним центром са гама-зрачењем, чија се вредност процењује на 300 милиона долара. Очекује се да ће први објекти бити завршени 2019. године. „Росатом“ такође јача везе са боливијским Универзитетом у Сан Андреасу. Говори се и о томе да су боливијске Оружане снаге заинтересоване за руске школске и тренажне авионе, а две земље су у августу потписале споразум о сарадњи у војној сфери.
Узгред, Боливија није једина земља у том региону која жели да ојача везе са Москвом. Мексико због слабљења односа са САД све више „игра“ на нетрадиционалне партнере. Руска компанија „Лукоил“ добила је тендер за развој нафтног поља у водама Мексичког залива. Поље се налази поред државе Табаско, а његов потенцијални капацитет се процењује на 985 милиона долара.
„Биће интересантно видети како ће се они изборити са овом ситуацијом. Неке земље сада немају најбоље дипломатске односе, али су истовремено све оне заинтересоване за гасну индустрију у својим привредама и надам се да могу на неко време да ’забораве‘ своје геополитичке разлике, како би постигли споразум који ће свима донети корист“, закључио је Санчез.
Иначе, заменик руског министра енергетике Јуриј Сентјурин од следеће године стаће на чело ове организације, пошто се актуелном генералном секретару, представнику Ирана Сеједу Мохамеду Хусеину Адели завршава мандат крајем ове године.
Шеф ГЕЦФ-а се бира на сваке две године, с могућношћу продужења мандата на исти период.
