„О судбини Сирије треба да одлуче њени грађани и њихови политички представници“, поручио је председник Русије Владимир Путин по завршетку састанка са председником Ирана Хасаном Роханијем и турским лидером Реџепом Тајипом Ердоганом у Сочију.
Путин је поручио и да у Сирији предстоји велики посао — да се поново створи инфраструктура, да се обнове индустрија, пољопривреда и трговина и отворе болнице, школе и вртићи.
Таква свеобухватна обнова захтева огроман труд, рекао је руски председник и додао да би, с обзиром на размере разарања у Сирији, три земље могле да размотре заједничку израду комплексног програма обнове сиријске државе.
Аналитичара Слободана Јанковића из Института за међународну политику и привреду и познаваоца блискоисточних прилика питали смо када би обнова Сирије могла да почне и из којих извора би се финансирала. Он међутим тврди да је обнова те земље, практично, већ у току.
„У оним градовима и насељима који су већ ослобођени, а то је већи део територије Сирије, одређени радови се већ неко време одвијају. Питање без одговора за сада је — одакле ће доћи новац за обнову? Да ли из ове три државе чији су се лидери састали у Сочију, из Евроазијске економске заједнице, Азијске банке у којој Кина има водећу улогу? Али оно што је сигурно јесте да је обнова већ кренула — Сиријци се већ месецима полако враћају у своју земљу из Турске, Либана и Јордана“, каже Јанковић.
ДАЕШ у расулу, борба се наставља
Председник Ирана Хасан Рохани након састанка у Сочију изјавио је да је основа терористичке организације ДАЕШ уништена, иако су терористи добијали подршку из иностранства, али је нагласио да се борба против џихадиста наставља, „како би се искорениле и последње ћелије тероризма“.
На питање какву би улогу у новим околностима на терену могле да имају Ваздушно космичке снаге Русије, Слободан Јанковић подсећа да је Владимир Путин раније најавио да ће руске снаге ускоро, највероватније до краја године, прећи у „пасивнију фазу“.
„Руска војска вероватно неће више активно ратовати у Сирији. Очекује се, рекао бих, нека врста договора у Женеви, или све ово представља покушај стварања дипломатског миљеа у којем ће бити могуће постићи неки компромис. Асаду је већ понуђен договор, да се са једне стране спроведу реформе и преуреди сиријска држава, а са друге стране да се понуди опрост свима који пристану да положе оружје.“
Женева и Астана комплементарни процеси
У заједничкој изјави три лидера након састанка у Сочију наводи се и да је неопходно сачувати суверенитет, јединство и територијалну целовитост Сирије, као и да преговарачки процес у Астани мора да буде настављен.
На питање да ли се резултати женевског преговарачког процеса сиријских власти и сиријске опозиције косе са оним што је постигнуто на разговорима у Казахстану, односно да ли су та два процеса комплементарна, Јанковић каже да су временом сва неслагања изглађена.
„Женева је била место неуспеха, на којем је у више наврата покушано да се осуди Сирија, да се осуди легална власт те земље. То, наравно, није довело ни до каквог успеха, и сад је просто Русија својим активностима, прво војним, а потом дипломатским, довела до тога да су Уједињене нације морале да подрже и ту иницијативу из Астане. Русија је, дакле, успела да се дипломатски наметне мировном процесу у Женеви. Рекли су просто погледајте, на терену успостављамо мир, почиње обнова земље — дакле, нема дипломатских аргумената у корист тога да УН на било који начин буду против Астане. Самим тим, између та два процеса нема супротности“, каже Јанковић.
И опозиција „легла на руду“?
„Процес који је у току у Астани већ је допринео смањењу насиља и стварању услова за враћање избеглица“, рекао је Владимир Путин у Сочију и нагласио да ће Русија, Иран и Турска, поред рада на учвршћивању примирја, деескалацији сукоба и јачању поверења, подржати и иницијативу о сазивању свесиријског форума, односно Конгреса националног дијалога.
Иначе, званични Дамаск је у среду увече поздравио заједничко саопштење лидера Русије, Ирана и Турске након самита у Сочију.
Истовремено, шеф „московске платформе“ сиријске опозиције Кадри Џамил рекао је да тај договор даје практичну основу за почетак политичког процеса у Сирији.
