У Москви мало ко верује да ће санкције бити укинуте ускоро, али руски званичници констатују да у Европи расте разумевање да су санкције Русији апсурдне.
Заменик председника Комитета Савета федерације за међународне послове Владимир Џабаров је подсетио да о питању укидања санкција одлучује Европска унија, а не Савет Европе.
Члан Одбора за међународне послове руске Думе Сергеј Железњак је оценио да постаје све очигледније за „мудре Европљане“ да не постоји веза између санкција уведених Русији и украјинске кризе. Осим тога, како је навео, антируске санкције су велики ударац националним привредама у Европи и изазивају велико незадовољство грађана европских земаља.
„Европљани одавно већ схватају негативне последице санкција. Генерално, трговинска размена између Русије и земаља ЕУ озбиљно је пала. За ових неколико година, откако су санкције на снази, европске земље су изгубиле око 275 милијарди евра. Русија је такође изгубила значајну суму, али мање него Европа. Уочи увођења санкција, 2013. године, трговинска размена ЕУ и Русије је износила више од 400 милијарди долара, а сада је скоро два пута мања. Од санкција највише страдају земље као што су Немачка, Холандија и Француска, а ако говоримо у процентима онда и Велика Британија. Међутим, Тереза Меј, Ангела Меркел и Емануел Макрон и даље се залажу за санкције, за разлику од пословних кругова. Ако говоримо о другим противницима укидања санкција су Пољска, балтичке и скандинавске земље, које су, како се показало, ’већи папа од папе‘“, оценио је за Спутњик Александар Гусев, директор Института за стратешка планирања.
У исто време, како наводи експерт, у Европи постоји и део земаља чије се власти залажу за ублажавање санкција.
„У Европи има држава чије руководство благонаклоно гледа на идеју омекшавања санкција. У ту групу спадају чешки председник Милош Земан, мађарски премијер Виктор Орбан, недавно изабрани канцелар Аустрије Себастијан Курц, италијански премијер Паоло Ђентилони итд. Сви они покушавају да утичу на земље које се држе оштрог става према Москви. Међутим, пракса показује да земље које се противе санкцијама и даље присиљавају да гласају за продужење истих“, додао је Гусев.
Како пише „Фајненшел тајмс“, генерални секретар СЕ Торбјерн Јагланда сада обилази европске престонице и упозорава на озбиљну опасност од повлачења Русије из организације, јер би то по његовом мишљењу нанело озбиљан удар демократији у Европи. Како је рекао Јагланд, излазак Русије из СЕ лишиће 140 милиона Руса приступа Европском суду за људска права у Стразбуру. Да би то спречио, он предлаже разматрање питања укидања санкција Русији.
Јагланд тврди да ћемо уколико се то деси „добити Европу без Русије, што ће бити велики корак уназад“.
Москва, с друге стране, тражи да јој се врати право гласа у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПС СЕ), које јој је одузето 2014. године, после присаједињења Крима Русији. То тело је 2015. године два пута разматрало акредитиве руских посланика, али је забрана гласања остала на снази, након чега је руска делегација суспендовала своје учешће у ПС СЕ.
Због дискриминишуће политике те организације, Москва је поручила да се неће враћати у ПС СЕ и да неће уплаћивати новац за њен рад, све док јој се не врати право гласа у тој организацији.
С друге стране, то је озбиљан ударац за буџет Савета Европе — са уплатама од 33 милиона евра годишње, Русија је, поред Француске и Немачке, један од три највећа финансијера те организације. Ове године Москва је одбила да да део доприноса Русије за 2018, с обзиром на то да су јој ускраћена наведена права.
Јагланд је упозорио да одбијање Москве да плати доприносе за буџет Савета Европе може довести до тога да Русија напусти организацију добровољно или на иницијативу других земаља, али је одбацио наводе да су се руски званичници састајали са њим и претили да ће се повући из организације.
Генерални секретар Савета Европе је такође нагласио да организација неће доводити у питање своје принципијелне ставове и признати „анексију“ Крима, али и да је неопходно трезвено проценити овлашћења организације која штите људска права свуда где живе људи, укључујући и Русију и Крим.
Бивши премијер Норвешке позвао је европске званичнике да интензивирају дијалог до јануара, када треба да буде решено питање о томе да ли ће Русији вратити право гласа или не. Сада се у ПС СЕ воде преговори да право гласа буде враћено, и то подржава низ водећих чланова СЕ, пише „Фајненшел тајмс“.
Предлогу генералног секретара се најгласније противи Украјина. Према речима амбасадора Украјине у СЕ Дмитрија Кулебе ако СЕ одлучи да нормализује односе са Москвом, онда ће Кијев поново размотрити своје везе са том организацијом. Према речима украјинског дипломате, тај корак ће дискредитовати СЕ.
Противници Русије у СЕ такође указују да право гласа Русији не би требало враћати уочи председничких избора, јер ће таква одлука бити „поклон за Владимира Путина“.
Руски аналитичари оцењују да би излазак Русије из СЕ био најгори могући сценарио, а да би то питање требало посматрати у контексту поверења према европским институцијама.
„Излазак Русије би била најгора опција, јер би то значило прекид дијалога, чак и ако се не ради о најзначајнијој платформи. Често експерти и политичари тврде да је учешће Русије у раду Савета Европе потребно за сам Савет, укључујући и онај са финансијске тачке гледишта. Али ако ми сагледамо други аспект проблема, онда би излазак Русије из те организације имао озбиљне последице. У Европи постоји дискусија о надлежности европских институција. И Савет Европе је организација чији мандат није проширен деценијама. Ако се сада деси такав преседан и Русија изађе из Савета, то ће бити ударац за организацију и у погледу надлежности те институције“, сматра аналитичар Дмитриј Офицеров Бељски.
Експерт истиче да политику Брисела и њен однос према Москви и даље кроји Вашингтон, а да је њен циљ — одвајање Русије од Европе.
„Не треба озбиљно мислити да су ове изјаве Јагланда први корак ка укидању санкција. Главни иницијатор санкција су САД. Њихов најважнији задатак је одвајање Русије од Европе, а не само наношење економске штете Русији. У САД санкције се сматрају дугорочним инструментом. Санкције су инструмент за израду заједничког става и својеврсна обавеза за европске земље. Запад је веома подељен, и они покушавају да искористе санкције као нешто што ће ујединити западне земље“, закључио је Офицеров Бељски.
Раније је руски министар финансија Антон Силуанов рекао да је Русија спремна за било какав развој ситуације са санкцијама, а да је буџет припремљен тако што је узето у обзир и могуће погоршање ситуације са санкцијама.
