После другостепене пресуде хрватској шесторици у Трибуналу због злочина над Бошњацима током рата у БиХ осмишљених у оквиру удруженог злочиначког подухвата, с циљем етничког чишћења делова БиХ, херцеговачки Хрвати ће, према мишљењу професора Ненада Кецмановића, још енергичније тражити трећи ентитет.
Тим пре, сматра тај професор, што су сви осуђени били највиши функционери Херцег-Босне, које су се Вашингтонским споразумом на превару одрекли.
Херцег-Босна није убијена у Хагу
„Искуство показује да се револт против Хашког трибунала увек већим делом окреће против победничке стране у конкретном процесу. Дакле, пресуда Прлићу и осталима, посебно самоубиство генерала ХВО Праљка, додатно ће заоштрити иначе лоше односе у бошњачко-хрватској Федерацији“, предвиђа Кецмановић за Спутњик.
Ако је пресуда у случају „Прлић“ нека врста покушаја да се сузбије утицај Хрвата у Босни и Херцеговини, наравно уз истовремена настојања да се сузбије утицај Срба, онда се, према мишљењу коментатора Жељка Цвијановића, помало закаснело јер унутар БиХ, чак ни међу покровитељима БиХ, нема те силе и снаге која може ову пресуду (која је, наравно, политичка као и све друге пресуде Хашког трибунала) да прихвати својим рукама и покуша да је конвертује у неку политичку вредност.
Хашки трибунал се угасио у тренутку кад се полако гаси цела та прича, прецизира Цвијановић, и нас заправо очекују врло турбулентни моменти некакве реорганизације региона која може бити мирна, а може и да не буде мирна.
„Пресуда је покушај да дође до што унитарније Босне и Херцеговине, коју гурају одређени центри моћи већ од првог дана после потписивања Дејтонског споразума. Међутим, ко данас на својим рукама носи причу о унитарној Босни и Херцеговини? Бакир Изетбеговић? Хојт Ји? Нема више те снаге која то носи. И зато улазимо у ризичан период“, додатно прецизира Цвијановић за Спутњик.
Бошњаци добили на суду, губе на терену?
Бошњачка страна ће, да би умирила Хрвате, указује професор Ненад Кецмановић, морати да попусти око измене изборног закона у коме је грешком наведено да један од чланова Председништва БиХ мора да буде Хрват, уместо представник хрватског народа. У јединственом изборном телу Федерације знатно бројнији Бошњаци могу да изаберу пожељног хрватског члана Председништва БиХ, појашњава тај професор, и то су два пута и учинили, па је Жељко Комшић радио за њих осам година.
Ако је један члан Председништва БиХ, господин Драган Човић, који је на бдењу у Мостару после пресуде хрватској шесторци, а с друге стране Бакир Изетбеговић, који је сународник жртвама у том процесу, неминовно се поставља питање на који начин ће функционисати Председништво БиХ?
На линији бошњачког представника са једне стране и српског и хрватског представника са друге стране, резонује Жељко Цвијановић, Председништво ће функционисати све лошије.
„Босна неминовно иде према свом распаду, јер се свет који је од ње успео да створи државу, макар пропалу државу, полако распада, и тај свет, сведоци смо ових дана, у ствари троши своје последње ресурсе и енергије да би ту ствар на неки начин одржао, међутим, нема ту успеха, нема ту хлеба“, категоричан је Цвијановић.
Стабилна само Република Српска
Свака хашка пресуда поткопавала је, подсећа Ненад Кецмановић за Спутњик, не само иначе крхку дејтонску БиХ, него и нестабилну вашингтонску Федерацију.
„БиХ је ушла у напету предизборну годину у знаку доживотне робије за ратног команданта ВРС Ратка Младића и самоубиства генерала ХВО Праљка. То ће довести до бошњачког тријумфализма и охрабрити њихове амбиције да од БиХ направе унитарну државу, али и жестоке одговоре са друге две стране. Могуће је да ће се случај већ 25 година подељеног Мостара, у коме већ две године нема избора, проширити на читаву ФБиХ, а онда неизбежно и на Председништво БиХ. А то јесте корак ка распаду“, јасан је Кецмановић.
Република Српска ће, предвиђа он, и у наредном периоду бити стабилнија и од БиХ и од ФБиХ и утолико под већим притиском такозваног међународног фактора, који и даље гура антидејтонску централизацију.
Наставиће, појашњава Кецмановић, да раде на корумпирању српских представника у заједничким органима БиХ, а показало се да међу њима има и таквих који зарад одржања на такозваном другом нивоу власти секундирају антисрпској политици ОХР и СДА.
