Упркос захтевним тржишним условима у којима последњих година послују произвођачи нафте, Нафтна индустрија Србије (НИС) је ове године увећала нето добит 2,6 пута, а укупном успеху НИС групе допринела је и њена ћерка-фирма НИС Петрол у Румунији, која је у поседу шест концесија за нафту.
Од 2011. године, откад је НИС Петрол присутан у Румунији, посебно је ангажован у области истраживања нафте од којих није одустао ни у годинама великог пада цене на светском тржишту.
Мало је познато да НИС Петрол поседује чак шест истражних концесија за нафту и оператер је на свих шест блокова, што практично значи да на њима изводи и истраживања. То чини са још три партнера, а све концесије се налазе на западу Румуније, уз границу са Србијом и Мађарском.
„Досад постигнути резултати су охрабрујући и очекујемо да будемо успешни“, оценио је заменик генералног директора НИС Петрола у Румунији и извршни директор за истраживање и производњу Вања Алексић. Он је у Темишвару новинарима редакција из Србије предочио да је вредност досадашњих инвестиција у пословање у Румунији 100 милиона евра, а да је обрт у 2016. години био 49 милиона евра.
Алексић је напоменуо да је НИС Петрол извео укупно 450 квадратних километара 3Д сеизмичких испитивања, и прикупио податке, што је највећи пројекат аквизиције у румунском делу Панонског басена.
„Практично смо једина компанија која је у Румунији у последње три године успела да изведе 3Д сеизмику“, нагласио је Алексић. Он прогнозе о успешности посла заснива и на чињеници да су досад у 95 одсто случајева њихове процене биле добре.
Сумирајући постигнуто, он је навео да су избушене две истражне бушотине, чиме је откривено осам нових лежишта угљоводоника са резервама које имају потенцијал. То, међутим, још не значи и комерцијалну производњу, јер додатним активностима то тек треба да се потврди.
„Засад је једино завршено бушење и испитивање две бушотине на пољу Жомбољ, и план за наредни период је да се оно пусти у производњу користећи принцип когенерације, истовременог добијања топлотне и електричне енергије. Другим речима, имаћемо мобилно постројење за производњу гаса који ће се путем генератора конвертовати у енергију и планирано је да имамо дневно до 150 мегават часова струје из гаса, коју ћемо моћи да пласирамо на тржиште“, објаснио је Алексић. Он очекује да ће постројење почети да ради почетком 2019. године.
План НИС Петрола је, напомиње, да настави са радовима у области истраживања и производње нафте. На питање о каквим концесијама је реч, он је прецизирао да су оне на период од 25 година. Ако се испостави да је у питању исплатив посао, НИС ће, каже он, тражити продужетак концесије. Иначе, сва налазишта нафте у Румунији припадају држави, а земља на коме се налазе — њеним власницима.
Алексић објашњава да од почетка сеизмичких истраживања до прве производње просечно треба да прође пет до седам година. Пробна производња се зато и ради да би се установило колико је доток сигуран.
„Када је у питању Панонски басен (Мађарска, Румунија, Србија), процена је да он може да има добру перспективу. Да није тако, не бисмо га истраживали и радили студију о регионалном моделу и нафтно-гасном потенцијалу Панонског базена, која је при крају“, истиче Алексић, који је пре него што је преузео посао у Румунији на сличним пословима био ангажован и у Мађарској.
НИС Петрол се у Румунији бави и прометом нафте и нафтних деривата и мада нема своју рафинерију на тлу Румуније, има 18 бензинских станица и све раде под брендом „Гаспром“, истиче заменица генералног директора НИС Петрола у Румунији и извршна директорка за промет Илеана Балтату.
Константан раст привреде који је допринео да БДП Румуније за девет месеци ове године буде 6,9 одсто већи у односу на исто време лане и мала стопа незапослености од само пет одсто, која је у великим градовима близу нуле, али и транзитна позиција земље, утицали су на то да у последње две године продаја горива на бензинским станицама НИС Петрола расте по годишњој стопи од око 35 одсто. То је и разлог што је НИС Петрол све активнији и у области промета.
Румунске рафинерије годишње прераде 12 милиона тона нафте и њихов капацитет је већи од потреба Румуније. Зато је она извозник нафте. Најјачи играчи који држе румунско тржиште нафте и нафтних деривата су ОМВ, а потом МОЛ, Лукоил и Ромпетрол.
На питање новинара колико држава Румунија захвата из цене горива, речено је да таксе чине 52 одсто цене.
Трећа област пословања НИС Петрола у Румунији — трговина електричном енергијом — по речима Алексића је за њих најмлађи бизнис. Струју продају на берзи у Србији, Мађарској, Румунији и Словенији, и обим трговања у овој години износио је 2,6 терават часова.
