Ниво људског интелекта постепено се снижава. Ова застрашујућа вест је главна порука документарног филма који је био емитован у новембру на немачко-француском каналу „Арте“. Као главни разлог за појаву ове тенденције, аутори су навели хемијска средства која још у мајчиној утроби негативно делују на развој мозга будућег детета.
Па ипак, доста тога није приказано гледаоцима, што је према првобитном пројекту требало да буде готово главни мотив за снимање овог филма. Заправо, „Арте“ је нешто раније снимио интервју са антропологом Едвардом Датоном, који се током много година бавио истраживањем у овој области. Датон иначе предаје антропологију на универзитету у финском граду Оулу. Па ипак, на крају су аутори одлучили да део где антрополог излаже своју теорију не укључе у завршну верзију филма. Поставља се питање зашто, и шта им је то у Датоновој теорији сметало.
Паметни људи се од 19. века споро и пасивно размножавају
Према мишљењу Датона, „интелект се до 80 одсто наслеђује“. У пракси је раније постојала моћна природна селекција у корист људи који су паметнији. Такви представници човечанства су обично били имућнији, а тиме и у позицији да се размножавају и подижу више потомства.
„До времена индустријске револуције, у свакој генерацији, до 50 одсто имућнијег становништва је успевало да подигне 40 одстосвог потомства (имајући у виду да је смртност деце била значајно већа него данас). То значи да је у свакој следећој генерацији ниво интелекта константно растао“, објашњава Датон за Спутњик. Антрополог каже да је овај тренд био присутан од средњег века до почетка 19. века.
„А онда је ниво интелекта постао веома висок, што је последично довело до изванредно важних открића, дошло је до индустријске револуције“, објашњава Датон.
Последице индустријске револуције су довеле до тога да се квалитет живота великог броја људи значајно побољшао, али је зато дошло и до промена у принципима селекције.
„Појавила се вакцинација, која је значајно смањила степен дечје смртности“, објашњава антрополог. Осим тога, дошло је до појаве све већег броја различитих контрацептивних средстава, што је довело до тога да паметнији људи могу да планирају свој живот, односно да се не понашају импулсивно.
Посредно, у сиромашним породицама је почело да опстаје све више деце, а имућније породице, које су обично и боље образоване, имале су мање деце. На овај тренд је, осим контрацепције, утицала и чињеница да су се жене из имућнијих и породица школовале и почеле да раде, чиме су имале мање прилике да искључиво буду код куће и подижу бројну породицу. Осим тога и црква је одиграла важну улогу, позивајући људе да се што више размножавају. А религиозност је, по мишљењу научника, више карактеристична за људе са нижим степеном интелекта.
Зашто је ниво интелигенције растао до деведесетих година прошлог века, а сада је приметан његов пад
Последица индустријске револуције јесте и то да су настале промене у животној средини, и све већу улогу је у томе играла наука. То је довело до развоја аналитичког мишљења код људи. Према речима Датона, управо аналитичке способности нису пресудан фактор који би могао да укаже на раст или пад нивоа интелигенције. Осим тога, Датон указује на мањкавости самог теста којим се утврђује степен интелектуалних способности.
Антрополог каже да се као негативни резултат побољшања општих услова живота код савремених генерација појавила спорост реакције, смањена способност разликовања боја, мања способност да се запамте бројеви и, генерално говорећи, мањи степен генијалности.
„Све ове промене констатујемо током последњих стотинак година. Тако да ми, наше генерације, постајемо све мање паметни и мање интелектуално развијени — а све је то последица генетике“, констатује Датон.
Иницијално је филм канала „Арте“ требало да буде посвећен проблему генетског аспекта датог феномена. Међутим, он на крају уопште није био обрађен.
„Не знам, можда су се аутори филма уплашили моје теорије и нису желели да је представе својој публици“, каже Датон. Према његовим речима, овако су се углавном понашали и сви рецензенти његових научних радова.
„Досад је увек била ’иста песма‘. Било је оних који су говорили: ’Да, одлично, објавите овај научни рад‘. А опет, неки други рецензент би рекао да мој рад никако не би требало објављивати. Изгледа да се јавност, генерално, плаши мојих закључака“, истиче Датон.
Иначе, аутори филма кроз свој пројекат шаљу поруку да се степен интелигенције код нових генерација смањује због негативног утицаја загађења и хемикалија на животну средину, и да би се еколошким деловањем све то могло побољшати. Датон не верује у такву могућност.
