Земље-чланице овом одлуком желеле су да подрже евроинтеграциони напредак Србије, али и да укажу на то да се „може боље“, посебно у области реформе правосуђа и антикорупцијске политике у земљи.
„Одлука да се у децембру отворе поглавља 6 и 30, али не и 33, заснована је на ставу дела земаља-чланица, које сматрају да Србија не ради довољно када је реч о испуњавању, на првом месту, Акционог плана за Поглавље 23“, кажу дипломатски извори Танјуга у Бриселу.
Земље-чланице, међу којима су Немачка, Француска, Велика Британија, Хрватска и Шведска, овакав став су заузеле после редовног извештаја Европске комисије о напретку Србије у поглављима 23 и 24, која се односе на владавину права.
Извештај, у који је Танјуг имао увид, наводи да Србија у области реформе правосуђа заостаје у успостављању „ефикасног, транспарентног и у целој држави распрострањеног система за процесирање случајева“.
Наводи се да су кашњења и даље присутна у усвајању стратегије тужилаштва, као и у активностима усмереним на побољшање резултата рада српског Тужилаштва за ратне злочине.
Као „озбиљно кашњење“ од стране Србије Европска комисија у свом документу наводи усвајање Закона о Агенцији за борбу против корупције, као и Закона о финансирању политичких партија.
Исти документ наводи и кашњење у усвајању Закона о правима и слободама националних мањина, као и Закона о родној равноправности, Закона о бесплатној правној помоћи и Закона о заштити података.
Када је реч о Поглављу 24, извештај Европске комисије у који је Танјуг имао увид наводи да Србија мора да појача напоре у области финансијских истрага, мера усмерених против прања новца и заплени имовине.
Када је слобода изражавања и медија у питању, извештај Комисије наводи да се Србија „и даље суочава са озбиљним изазовима“ у тој области.
У Бриселу наглашавају да су целокупан процес и динамика приступних преговора Србије условљени првенствено напретком у области поглавља 23 и 24 и Поглавља 35 које се односи на нормализацију односа Београда и Приштине.
Танјуг
