Према подацима последњих истраживања, Немачка трпи готово 40 одсто укупних губитака Запада од санкција Русији, а у условима погоршања односа са САД све је више немачких политичара који се залажу за нормализацију трговине с Русијом, наведено је у тексту.
Резултати најновијих европских економских истраживања показују да су и друге западне земље принуђене да плате приличну цену услед руског одговора, недоступности кредита и губитка поверења, пише „Вашингтон пост“, указујући на то да највеће губитке има Немачка.
„Истовремено, други геополитички значајни чиниоци на тржишту, попут Велике Британије, Француске и Сједињених Америчких Држава, санкцијама су погођени у много мањем степену“, наводе европски економисти Јулијан Хинц и Матје Крозе, аутори недавно објављеног истраживања Института за светску економију из Кила.
Према резултатима тог истраживања, у периоду од почетка 2014. до краја 2015. године ограничавајуће мере Запада довеле су до губитка буџетских прихода у укупној вредности од 114 милијарди долара. Штету није претрпела само Русија, чији је буџет остао без 65 милијарди долара. Готово у истом степену санкције су се одразиле на САД и Европску унију, у којима су приходи смањени за више од 50 милијарди долара, пише „Вашингтон пост“.
На државе-чланице Европске уније иде 90 одсто укупног смањења прихода од извоза, а највећи део тих губитака покрива економски центар ЕУ.
Ако се ситуација посматра из економског угла, услед санкција Русији у посебно тешком положају нашла се Немачка, у којој законодавци покушавају да нађу баланс између тежње да се казни Русија и покушаја да се одрже чврсте и бројне трговинске везе двеју земаља, пише „Вашингтон пост“.
Географски и историјски Немачка је одавно ближи партнер Русији од било које друге велике европске земље, имајући у виду то да је руководство бивше „комунистичке“ Источне Немачке одржавало блиске везе са Совјетским Савезом све до уједињења са Западном Немачком. На истоку Немачке, подсећа лист, и даље живи велики број Немаца са руским коренима.
Географски, Немачка такође у знатној мери зависи од руског извоза гаса, указује професор Стефан Берлинг који предаје међународну политику на Универзитету Регенсбурга.
„Да Путин није ушао у Крим и источну Украјину, многи Немци би га сматрали природним савезником у периоду хлађења трансатлантских односа“, уверен је Берлинг.
Ипак, испитивање јавног мњења, спроведено 2014. године у Немачкој, показало је да је „Путинову анексију Крима“ прихватило готово 40 одсто житеља те земље, мада је одржавање веза с Русијом након догађаја на Криму за Немце постало много неугодније, пише „Вашингтон пост“.
За познатог присталицу проруског приступа важи бивши немачки канцелар Герхард Шредер, претходник Ангеле Меркел, који је земљом руководио седам година.
Изгубивши од Меркелове на изборима Шредер је изабрао каријеру у сфери руског бизниса и у последњој деценији много је радио у области руске енергетике, као члан савета директора неколико конзорцијума, у којима је руска компанија „Гаспром“ или власник контролног пакета акција или једини акционар, наведено је у тексту.
„Задивљујућа каријера“ Шредера у руском енергетском сектору достигла је нове висине ове године, када је бивши канцелар постао председник Савета директора „Росњефта“, у којем Кремљ такође има контролни пакет акција.
„Везе Шредера одражавају ширу спремност појединих немачких политичара и компанија да обнове односе са земљом коју друге западне земље сматрају непријатељем“, наглашава „Вашингтон пост“.
У мају ове године, без обзира на санкције, немачке компаније су са задовољством приметиле да је порасла трговина с Русијом, мада те цифре још нису приказане у истраживању.
У протеклом периоду немачке компаније већ су успеле да обнове поједине трговинске везе не нарушавајући западне санкције, тако што су лобирале у корист нормализације трговине и кредитне праксе, објашњава „Вашингтон пост“.
Напоре да се побољшају односи с Русијом у последње време такође је подржао лидер Слободне демократске партије Немачке Кристијан Линднер, који се залаже за развој бизниса, као и чланови Социјалдемократске партије.
Од тренутка увођења санкција 2014. године немачки бизнис лобира за „максимално ограничавање санкционог утицаја“ на руске компаније.
У условима погоршања односа европских земаља и америчке администрације Доналда Трампа немачки политичари, изгледа, све више су спремни да то чују, закључује „Вашингтон пост“.
