„Поглавље 24 је лакше од Поглавља 23. У Поглављу 23 каснимо са неким стварима, јер радимо на питањима која су најважнија — а то су уставне реформе“, саопштила је премијерка Ана Брнабић и додала да је од пролећа кренуо широки дијалог са невладиним организацијама, тужиоцима и судијама и да све то ради Министарство правде. Уставне реформе су, како је подсетила, услов за Поглавље 23 и основ за све што у том поглављу треба да се оствари.
„Надам се да ћемо први предлог током јануара моћи да пошаљемо Венецијанској комисији“, навела је премијерка.
Још у фази загревања за нови устав
Српски устав, као и готово сви устави Европе, констатује за Спутњик професор уставног права Владан Петров и заменик члана Венецијанске комисије из Србије, не предвиђају правну обавезу да се било ком телу ван сопствене државе, па ни Венецијанској комисији, шаље нацрт или предлог за промену устава на некакво предходно преиспитивање и потврђивање.
Међутим, појашњава тај професор, пошто је Србија чланица Савета Европе, а Венецијанска комисија је саветодавно тело за уставна питања Савета Европе, сасвим је уобичајено да се у једној фази текст који је преднацрт или нацрт или део устава пошаље Венецијанској комисији да би она дала своје мишљење и сугестије.
Венецијанска комисија, додаје Петров, не издаје никакве наредбе и обавезна упуства и то што се њима шаље не значи да су надлежни органи Србије правно дужни да поступе према тим инструкцијама. Уосталом, додаје он, слично је учињено и 2005, пре доношења важећег Устава Србије од 2006.
Јавност је о досадашњим радовима, или боље речено припремама за промену устава, поприлично била обавештавана, подсећа Петров, јер је било више округлих столова и конференција на којима је било речи о тексту који се назива Правна анализа уставног оквира у правосуђу.
„Тај текст израдила су четворица професора уставног права државних правних факултета на челу са мојом маленкошћу. Затим, било је консултативних састанака невладиних организација и министарства правде“, каже Петров.
Међутим, указује Петров, Србија се још не налази ни у почетној фази промене устава зато што поступак за промену устава није покренут, а све урађено досад — и слање текста Венецијанској комисији — припреме су за будућу промену Устава која ће, како ствари највероватније стоје, уследити у току 2018.
Европске интеграције подразумевају промену устава у складу са одређеним европским стандардима, пре свега у домену људских права, функционисања судства и, како каже аналитичар Драгомир Анђелковић, тај процес не подразумева целовиту промену устава већ модификацију устава кроз амандмане.
Уставобранитељи и реформисти
„На нама је да се, уз оно што подразумевају европске интеграције, одлучимо и за корекцију свега што спада у домен политичког система. Било је прича о смањивању броја посланика, избору председника у парламенту, или ћемо се пак ограничити само на оно што ЕУ тражи сукцесивно, кроз амандмане мењати устав“, подсећа Анђелковић.
Моја теза је, јасан је професор Владан Петров, да Устав из 2006. не треба заменити потпуно новим уставом већ да треба радити парцијалне промене.
„Дакле, мислим да је прерано радити на промени начина избора председника републике, јачању или слабљењу његових овлашћења, јачању овлашћења владе и тако даље. Не кажем да о томе не треба размишљати. Треба правити уставну стратегију која ће у неком тренутку да буде имплементирана кроз одговарајуће промене устава“, подвлачи Петров.
Србија у овом тренутку и наредном период, додаје Петров, има много озбиљније ствари од оних које се тичу промена самог текста устава чији се значај често предимензионира и нажалост користи у дневнополитичке сврхе.
„Небитно је хоћемо ли имати више или мање посланика, то је сувише мала уштеда. А кад се ради о извршној власти, мислим да има смисла ићи на то да или повећамо овлашћења председника, па се он и даље бира директно или да повећамо евентуално додатна овлашћења председника владе, а да се председник бира у парламенту. Ствари треба рашчистити“, јасан је Анђелковић који одговара на питање да ли се евентуално разматра и увођење канцеларског система у Србију.
Равнотежа зависи од нечег другог
С друге стране, професор Петров сугерише да се показало да јак демократски легитимитет председника републике може произвести различите председнике, што зависи од саме личности председника, од његове политичке, односно страначке моћи, од тренутног односа снага међу водећим политичким партијама.
„И ту се са променом устава ништа значајније неће променити. Нажалост, ми имамо доста ниску уставну културу, која и даље у доброј мери онемогућава да се оно што је у уставу записано спроведе у пракси, у животу политичких институција, и то је наш кључни проблем. То је кључни проблем свих младих, тако да кажем, уставних демократија“, указује Петров.
Србија може да промени устав и каже да ће се председник републике бирати у парламенту, а председник владе, односно влада биће најачи политички орган са свим најзначајнијим овлашћењима, резонује он, али ће се тиме добити концентрација власти у рукама тог председника владе и владе.
„Дакле, равнотежа власти која је неопходна да би систем трајно и стабилно функционисао, није толико резултат уставних решења већ много више односа политичких снага, као и овога што сам рекао, довољно доброг степена уставне и политичке културе“, закључује Петров.
