„Ко брани Србе — лети са Фејсбука: У Немачкој све више ’скидања‘ профила неподобних аутора“, био је недавни медијски наслов, а тицао се најновије „жртве“ Јиргена Елзесера, новинара и борца за људска права. Оцењено је да су Елзесерови наводи на Фејсбуку политички мотивисани, па му је профил угашен на 30 дана!
Елзесеру се посебно замера јер је захтевао слободу за Ратка Младића и написао текст „Част за генерала Праљка“, наводећи да су обојица били борци против исламиста, муџахедина и подршке исламских земаља рату у Босни, а „геноцид“ у Сребрници је назвао великом политичком преваром!
Недавно је и бивши председник САД Барак Обама критиковао писање на друштвеним мрежама и помињао балканизацију тамошњег друштва. Такође, наводно због говора мржње, са Фејсбука је скинут текст хрватске књижевнице Ведране Рудан.
Фејсбук је приватна фирма и као таква, према мишљењу уредника на Јавном сервису Србије Зорана Станојевића, може да ради шта год хоће под условом да не крши законе земље у којој се његов садржај може читати.
Много је важније да не крши законе Америке, будући да је основан у Америци и да се легално води у тој земљи, појашњава Станојевић за Спутњик, али наводи да су неке државе захваљујући томе што је Фејсбук присутан код њих увеле и то да могу да „га притисну“ да неке ствари скине са одређених сервера, барем да не буду видљиви код њих у земљи или да се суочи са казнама.
На друштвеним мрежама к‘о у кафани
Наравно, констатује тај познавалац интернета и прилика на друштвеним мрежама, да то не може да уради Србија која је мала земља и нема ту снагу, али може Немачка која је донела закон према којем друштвени медији који приказују садржај који немачки закон процени као мржњу, морају у року од 24 сата да дају доказ да то није акт мржње или да скину тај садржај, иначе ће се наћи под ударом веома високих казни.
Међутим, Станојевић прави и поређење са фудбалом, и каже да су ФИФА или УЕФА добровољне организације, али је УЕФА морала да се повинује, будући да је професионална, Босмановом правилу, односно да измени своје законе и да дозволи да унутар ЕУ фудбалери могу да играју за било који тим без националног ограничења.
Исто то можемо да пренесемо и на друштвене медије, додаје он, који, да би пословали и правили профите, јер у супротном би их било баш брига, морају да праве компромисе са државама.
„Све то нас води томе да ће та нека процена бити вршена од стране неког државног тела које није дужно да види све што се појављује на друштвеним медијима, али може да реагује на неке појаве које уочи и каже: ’Ово је јако опасно‘. Поготово ако долазе од некога за кога процене да има значајан утицај или од некога за кога им скрену пажњу да шири садржај који ту не би смео да се нађе“, јасан је Станојевић.
Тако да, рецимо, било шта што има везе са ДАЕШ-ом одмах буди интересовање чак и кад се налази у врло малом кругу пратилаца, наводи пример Станојевић, док неке ствари као што су твитови Доналда Трампа у којима можемо да наиђемо на врло озбиљне примере и мржње и говора који је неприхватљив, никад неће бити доведени у питање.
Што је, уосталом, сам Твитер рекао да председнике држава неће дирати, мада нисам сигуран, истиче Станојевић, да то важи за све председнике држава.
Што јачи утицај, то већа ограничења
„Дакле, остаје на вољу онога ко је ту јачи да одређује шта ће бити пуштено, шта неће бити пуштено, и на нама је сад да ту игру прихватимо или да је не прихватимо. Фејсбук је приватна и још притом америчка платформа, ко жели да игра према тим правилима, дакле ко жели да игра у НБА лиги, он мора да прихвати правила НБА лиге. Свиђала му се или не свиђала му се“, подвлачи Станојевић.
Како се шири утицај друштвених медија, тако ће све више и више та граница замагљивати, сугерише Станојевић, а шта сме, шта не сме биће остављено на процену неком цензору да каже: „Ово може да иде, ово не може да иде“.
„Интернет је био синоним за слободу док његов утицај није постао оволики. Док је то мање више био мали проценат људи који размењују неке информације и није било тако лако да једним постом стигнеш до свих корисника интернета, што је данас не само могуће него се и догађа. Можемо ми све да објавимо на интернету, само не можемо све да објавимо на конкретном сајту“, категоричан је Станојевић.
Проблем ће, напомиње он, настати због тога што је у једној земљи једна ствар прихватљива, у другој земљи та ствар није прихватљива и доћи ћемо до тога да ко буде јачи, моћи ће да наложи Фејсбуку да одређену ствар „скине“ или да је „не скине“ или да напросто прави неки геоблокинг, па да дођемо до тога да Фејсбук у Србији не изгледа исто као у Америци, Албанији или Хрватској.
