Идеја о каналу који би спојио Дунав и Егејско море постоји 114 година, а 2013. кинеска компанија „Чајна геџуба корпорејшен“ урадила је студију која показује да би то било исплативо.
Да прича о том пројекту није стављена ад акта потврдио је и председник Националног савета за координацију сарадње са Русијом и Кином Томислав Николић, који је ових дана боравио у Кини. Према речима Катарине Закић, у питању је веома замашан инфраструктурни пројекат који не би било лако реализовати и за који би биле потребне године.
„Када је ова иницијатива представљена у почетку, чини се да је то био усамљени пројекат Србије, али ових дана видимо неке помаке: интересовање су исказали и у Македонији и у Грчкој. За саме Кинезе би то био сложен и те како изазован пројекат који би подразумевао велико ангажовање њихових и наших стручњака. Представљао би и неку врсту регионалне победе у смислу инфраструктурних пројеката који би се овде финансирали. Добити би биле огромне, само треба пажљиво изанализирати колико би то оптеретило наш буџет“, каже Закићева у емисији „Спутњик интервју“.
Актуелније је, каже, питање Рударско-топионичарског басена Бор, где су кинеске компаније права адреса јер имају фантастичне референце. Истиче да би Борским рудницима улазак Кинеза много значио, а подсећа и да је председник Александар Вучић у више наврата говорио управо о томе да би нама највише одговарало да за Бор нађемо кинеског партнера.
Закићева подсећа да је више кинеских државних делегација и компанија долазило у Бор, међу њима и компанија „Цеђин мајнинг“, која се последњих дана помиње као најизгледнији кандидат. Реч је о гиганту са седиштем у провинцији Фуђен и са одличном пословном биографијом: компанија има трећи по величини рудник злата у државном власништву, а запошљава више од 21.000 људи.
„Све су то импресивни подаци и то само значи да смо ишли на разговоре на право место. Остале кинеске компаније које су долазиле директно у посету Бору су такође имале фантастичне референце. Битно је да међу свим тим потенцијалним партнерима нађемо неког ко је стварно вољан да уложи. Притом, не очекујмо уопште да то иде брзо — то је једно од основних правила пословне културе са Кином“, објашњава Закићева.
Она наглашава да је приметна експанзија кинеских рударских компанија у свету.
„То је део такозване ’going global policy‘, што је кинеска влада усвојила 2005. године. Та политика каже да кинеска привреда не може да опстане таква каква јесте ако не иде узлазном фазом, ако не крене да инвестира у иностранство. Кинеска влада је ишла полако, корак по корак. У почетној фази кинеске државне компаније су добиле апсолутно сву могућу подршку владе да отварају представништва у иностранству, међу њима и рударска индустрија. То је разлог зашто су кинеске компаније у области рударства напредовале, односно кренуле освајање тржишта широм света, куповином рудника, не само на територији Азије, него и на територији Африке, а ево сада долазе и на територију Европе“, истиче наша саговорница.
Она скреће пажњу и на то да се кинеска влада много труди да у државним рударским компанијама подигне ниво продуктивности, спремности, техничке безбедности и безбедности на раду, као и да се јако пуно новца улаже у истраживање и развој. „Верујем да би доласком кинеског стратешког партнера ’Бор‘ подигао техничке стандарде производње, добио ’ноухау‘ и да би тиме почео опоравак и подизање продуктивности овог рударског басена“, каже Закићева.
Важан моменат за економску сарадњу са Кином је, истиче она, политичка подршка државног врха и добри односи међу руководствима.
„У Кини се ништа не може без политичке подршке, а то се може и оправдати за земљу са преко милијарду и 300 милиона становника. Мора да постоји одређени ред, развој и планирање. Кина је позната по такозваним ’петогодишњим плановима‘ развоја, где се се тачно зна у ком периоду, који део кинеске економије ће се развијати, који регионални део Кине ће се развијати тако да је јако добро да смо направили базичну подлогу, која подразумева добре политичке односе. На основу њих градимо и овај економски део“, каже наша саговорница, додајући да с друге стране кроз јачање економског утицаја Кина јача и политички утицај.
Део те стратегије је и пројекат „Појас и пут“ или, како га зову, Нови пут свиле у ком је и Србија добила своје место.
„Регионални центар за инфраструктурне пројекте формата 16 плус 1 је управо Србија, која је тако на известан начин задужена за целу источну Европу. У том смислу не чуди податак о толико инфраструктурних пројеката у Србији који се реализују уз кинеску помоћ и кредите које су нам Кинези дали“, констатује Катарина Закић, напомињући да нисмо довољно свесни значаја изградње брзе пруге од Београда до Будимпеште.
На питање да ли Европској унији смета сарадња Србије са Кином, Закићева каже да је Србија само један од земаља којима се то спочитава.
„То је опште место које подразумева да Европска унија и даље мора бити главна, конкретно на Балкану. Је л‘ хоћете да будете наша чланица? Имате процес придруживања, имате правила које морате да поштујете. Тачно је да нам Европска унија даје и даље финансијску помоћ, да не буде да смо незахвални, али свака земља мора да води рачуна о својим националним интересима. У реду је прикључити се Европској унији, али ако имамо боље пословне понуде од других, не видим у чему је проблем“, изричита је наша саговорница.
Она подсећа и да саме европске земље сарађују одлично са Кином кад им то одговара и наводи пример Немачке.
„У немачким медијима последњих годину дана била је велика фама зашто у толикој мери долазе кинеске компаније, зашто купују домаће велике националне компаније и докле ће то немачка влада да допушта. А у једном тренутку схватите да је огроман број немачких компанија стварно продат Кинезима, да оне и даље фантастично раде и да Кинези уопште нису мењали немачки менаџмент. Они хоће да направе аквизиције, хоћe да имају трансфер знања, а имају вишка средстава и зашто га не би пласирали. Јесте иронија судбине кад вам кинески председник Си Ђинпинг у Давосу прошле године објашњава зашто је глобализација добра и зашто треба да се настави, а са друге стране имате америчког председника Доналда Трампа са свом политичком терминологијом коју има“, примећује Закићева. Другим речима, традиционална глобализација је у кризи, али је кинеска глобализација у експанзији.