У емисији „На нишану Лазанског“ бивши шеф БИА Андрија Савић и некадашњи припадник контраобавештајне службе ЈНА Милан Мијалковски разговарали су о томе хоће ли се наставити шпијунски рат Лондона против Москве и после победе Владимира Путина.
Најновија афера између Лондона и Москве, у којој званични Лондон оптужује Русију да је убила свог некадашњег припадника војне обавештајне службе, пуковника Сергеја Скрипаља тако што га је отровала нервним гасом, поново је узбуркала обавештајне кругове и показала да обавештајни рат између истока и Запада никада није ни престајао.
Према Савићевим речима, ради се о старој причи у новом паковању — читав догађај треба повезати са актуелном геополитичком ситуацијом, јер очигледно је, каже Савић, да се на том плану опет суочавамо са атмосфером Хладног рата.
„Обавештајни комплекс, који је једна од најбитнијих делатности држава, великих центара светске моћи, у великој мери користи институције обавештајног и контраобавештајног карактера у реализацији политичких циљева. Овај конкретан догађај није нешто ново када је у питању методологија обавештајног рада. Томе прибегавају све светске службе, тога је било веома много у периоду Хладног рата, и на Западу, и на источној страни, тако да овде видимо да се у актуелном тренутку догађа нешто за шта се мислило да је иза нас, да неће бити тако видљиво, али мислим да ствари треба да посматрамо на објективан начин, јер постоји питање мотивације“, каже Савић.
Он се пита коме у садашњем тренутку одговара оваква ситуација. Са становишта Русије, тровање Сергеја Скрипаља такве мотивације није било, сматра Савић, поготово не у предвечерје председничких избора.
Нису само председнички избори ти који би демотивисали Русију да учини тако нешто — ту је и светско првенство у фудбалу, које би требало да се одржи у Русији.
„Мислим да Русији и руској државној политици никако није одговарао овај моменат, и ако се уопште размишљало, код неких кругова да се иде на овакав вид елиминације“, каже Савић.
Русија убиством Скрипаља не би добила ништа, каже Савић, јер овај двоструки агент, који је руске државне тајне преносио британским обавештајцима, ухапшен је и процесуиран, руске службе од њега су сазнале све што су могле. Скрипаљ је 2010. размењен за руску обавештајку Ану Чепмен и тиме је, каже Савић цела прича окончана.
Питање мотивације треба посматрати и у односу на Запад, додаје он.
„Све треба сместити у контекст односа између америчке администрације са њеним кључним партнерима у Европи. То је, наравно, Уједињено краљевство и мислим да и ти сценарији тешко да могу ићи мимо тих неких потреба двеју држава“, каже Савић.
На Западу је, према Савићевом мишљењу, постојао већи круг мотива да се предузме убиство Сергеја Скрипаља, него у Русији.
Мијалковски је сагласан са Савићем, уз напомену да хладни рат никада није престао. НАТО је пропустио да свог непријатеља дотуче до краја када је имао прилику, сматра Мијалковски.
Још од времена Кима Филбија и „кембричке четворке“, Британци не могу да прежале поразе од Русије у обавештајном рату, а чињеница да је Скрипаљ пензионисан 1999, а ухапшен тек 2004, наводи на чињеницу да је раније био откривен и праћен како би његова мрежа била откривена, каже Мијалковски.
Начин на који су британски званичници презентовали случај показује како су премијерка Тереза Меј и министар спољних послова Борис Џонсон сами себе компромитовали, каже Мијалковски.
„Они су се тако истрчали са једним случајем, коме су, ако се узме државна политика у целини, дали толики значај да је малтене на Британију извршена агресија која прети дестабилизацијом. Само то указује да је Британија изабрала тренутак уочи избора, рачунајући да ће, вероватно да одбије одређен број гласова од Путина. Тереза Меј и Борис Џонсон, оваквим својим наступом омаловажили су британске обавештајне службе. Зашто? Каква је сада порука актуелним двоструким агентима који раде за британску службу или потенцијалне, који намеравају? Када буду ухапшени и размењени, или не буду откривени и дођу у Британију да живе, каква им је порука? Нисте безбедни, обавештајна служба земље чији сте држављани, убиће вас на британском тлу“, објашњава Мијалковски.
Према изјавама британских званичника испада да су британске обавештајне и контраобавештајне службе неспособне. Питање је, међутим, да ли је Скрипаљ уопште убијен и ако је убијен, да ли су га убиле саме британске службе.
„Ако је извршено ово мистериозно тровање, мислим да су то урадиле британске службе. Ево зашто. Изабрале су тренутак када би могли да Британију промовишу код савезника. Њима Скрипаљ као такав не треба; он је одрадио оно што је одрадио. Зашто би га штитили. Међутим, они нису пружили ниједан доказ да је тровање стварно изведено. Да ли смо видели неку фотографију? Да ли су дозволили неком новинару да разговара са медијским особљем из полиције? Нема тога. Према томе, можда је ово све сценарио да се заталаса јавност. Али и у том случају, британски званичници су рекли да британске службе нису способне да штите држављане Британије“, каже Мијалковски.
Ликвидација Скрипаља показује да је он био врхунски шпијун који је имао скоро стратешки ниво за другу страну, а такве личности су третиране као кртице у сопственим редовима, објашњава Савић.
„Искуство нам говори да, на овом конкретном примеру, морамо бити доста обазриви у доношењу закључака, у процењивању. Сценарио подсећа на нешто што се већ догађало у прошлости. Тај сценарио је врло уверљив, врло убедљив, представља и топ медијску информацију“, каже Савић.
Питање коришћења бојног отрова за убиство једног агента доводи кредибилитет целог случаја у питање, јер Британија је одбила да узорак бојног отрова којим је Скрипаљ наводно убијен достави чак и међународној агенцији за бојне отрове, а камоли руској страни.
„Цела прича, на неки начин, вуче један велики политички предзнак и на основу тога се може закључивати да је, вероватно та политичка мотивација била у целој причи пресудна“, каже Савић.