Изјаву америчког математичара Дејвида Лорена за Си-Ен-Ен да је српска омладина најпаметнија на свету пренели су многи српски медији. Он је навео да су ђаци Математичке гимназије генијалци, који, нажалост, школовање махом настављају у Америци и другим развијеним земљама, где остају да живе и раде, па се онда други хвале њиховим успесима.
Хвала о ђацима ове престижне школе поклопила се са представљањем нове економске мере популационе политике Србије.
Директор Математичке гимназије Срђан Огњановић, који за Спутњик потврђује да је ова школа најуспешнија у свету, јер ниједна друга нема толико медаља и награда, каже да држава мора да донесе и најконкретније мере које ће се односити на децу која излазе из средње школе, јер је то једини начин да их задржимо у земљи. Ако их не задржимо, џаба нам популационе мере, каже Огњановић.
„То је дивна акција, подржавам од свег срца помоћ мајкама за треће и четврто дете, али шта ћемо урадити кад та деца напуне осамнаест, двадесет или двадесет четири године и оду у Немачку или Америку. Нема сврхе план повећања наталитета ако дозвољавамо да нам најбољи млади људи одлазе у свет. Да остајемо без њиховог, не само физичког присуства, већ и талента и могућности да овде нешто ураде и рађају“, каже Огњановић.
Он додаје да су земље које се тренутно убрајају међу развијене, које још имају простора за напредак, о овоме размишљале на време. Наводи пример Кине, чији су се ђаци из Америке вратили у своју земљу са предузетничким знањем, познавањем новог језика, поједини и са почетним капиталом за започињање посла, а држава их је у свему подржала, посебно у намери да се врате кући. У Србији, нажалост, размишљамо од данас до сутра, врло мало има планова који су на неколико година, а ниједан који је на тридесет, каже Огњановић.
„Требало би да размишљамо како ову земљу да спасемо и унапредимо са децом која су сада предшколског узраста или први разред, а за ове који имају 15 или 16 година је касно. Они су ’затровани‘, они ће нам отићи. Морамо нешто одмах да предузмемо да би смо имали ефекат кроз двадесет година“, апелује директор најуспешније школе на свету.
У Русији не постоји конкретан програм чији је циљ очување кадрова у оквирима Руске Федерације, али се кроз читав низ мера посредно ради на томе. Маргарита Фадеичева, главна уредница омладинског листа „Наша младост“ за Спутњик објашњава да је држава у неком тренутку себи поставила питање шта је једној младој особи потребно да би живела задовољно у својој земљи. То су пре свега стабилан посао, кров над главом и добри услови за стварање породице, каже Фадеичева.
„Ово су три основна правца на која се ослањамо при формирању политике бољих услова за младе. Такође, много се пажње поклања бесплатном, али висококвалитетном образовању и стипендирању ученика и студената. Истовремено, држава пружа значајну материјалну подршку у сфери спорта. Враћамо се здравом начину живота, што је за младе изузетно важно“, каже она.
Кровна организација младих Србије недавно је објавила истраживање по којем код родитеља живи 61,4 одсто младих, у изнајмљеном 20,6 одсто, док у свом стану живи свега 9,9 одсто њих. Да би омогућила младима свој кров над главом, Русија је покренула национални пројекат „Стан за младу породицу“.
„Најбољи део пројекта је што млади брачни пар не мора да име дете да би учествовао у овом програму. То је добра прилика за младе људе да не морају са бебом у подстанаре, него да прво ’свију гнездо‘ и потом да мирне душе рађају децу. А по рођењу првог, другог, трећег детета државна давања која се добијају на рачун стана се повећавају“, објашњава Фадеичева.
Док у Србији млади, иако образовани, не могу да добију посао, јер немају радно искуство, Русија спроводи програм професионалног стажирања у великим компанијама попут „Роскосмоса“ или „РЖД“. Ученици и студенти започињу стажирање пред крај школовања, а многи у тим компанијама и остану.
Ове године у Русији је започео и нови пројекат за руководиоце, својеврсни „каријерни лифт“, како би се задржали најбољи млади менаџери, али и они у пуној снази који су прешли четрдесет пету.
„Пројекат ’Лидери Русије‘ постао је полазна тачка за професионални раст и напредовање у послу. Сада свака особа има прилику да пошаље своју радну биографију и пријави се на конкурс, а ако прође, може бити постављена, рецимо, на позицију заменика губернатора или чак заменика министра. Имамо за сада 103 особе које су дошле до финала, део њих већ ради на својим новим позицијама“, каже саговорница Спутњика из Москве.
Студије на Кембриџу годишње коштају око 40 хиљада фунти, мало ко из Србије то може да плати. Управо зато овај универзитет сваке године привуче неколико најталентованијих ђака Математичке гимназије, а многе и задржи. Два ученика ове школе данас су и професори једног од најпрестижнијих универзитета на свету.
Русија и Велика Британија немерљиво су богатије од Србије, али добар план је најважнији, од нечега треба почети, а то је могуће и без новца, управо захваљујући нашој памети расутој по свету, тврди директор Математичке гимназије.
„Нажалост, ми не можемо да урадимо ни најбаналнију ствар, да направимо попис наших људи који су професори, рецимо, универзитета у Америци. Ту има много људи који би могли да помогну, да дођу, одрже предавање, да одраде један семестар, они би то радили бесплатно. Сигуран сам да би пристали да помогну нашим универзитетима да сарађују, да ојачају“, каже Срђан Огњановић.
Он велику шансу да задржимо децу види у развоју ИТ технологије, јер је то област у коју такође не треба много улагати. Главно улагање је знање, које већ имамо. Развој информационих технологија је и прилика да нам се млади врате у земљу.
