Прва смрт
Баронијева је први пут „умрла“ када јој је било 11 година. Њена мајка ју је нашла како лежи и не даје знаке живота. У оближњој болници лекар је дијагностиковао смрт. Породица је почела да припрема сахрану.
Рафела тврди да је она све време заправо била при свести и да је могла да чује све што се око ње дешава.
„Обрадовала сам се када су стигли рођаци, моје баке и деке, али сам била веома тужна јер сам схватала да се они припремају да ме живу сахране. Колико год да сам викала, нико ме није чуо“, присећа се Рафаела.
Тргла се за само неколико тренутака пре него што су је сахранили.
Друга смрт
Када је Рафели било 33 године, она је „умрла“ по други пут. Било је то 1968. године.
„Одвезли су ме у болницу, тамо сам провела 19 дана у коми, а потом су рекли да сам мртва. Пошли смо на гробље, али се неко сетио да су сва документа остала у Бокону. Без свих тих папира и потврда нису могли да ме сахране. Одвезли су ме у мртвачницу, а они су видели да се одједном тело мрда. Неко је повикао: „Не, сињора није умрла“.
Након што се „вратила из мртвих“, Рафаели су дијагностиковали каталепсију, болест која је у медицинским књигама описана као стање у које човек пада и делује да је мртав. Човек не може да говори. Оболели и даље имају оријентацију у времену и простору и свесни су свега што се око њих дешава.
Рафаела у Венецуели није позната само због ове две чудесне приче о повратку „из мртвих“, већ и по својим бројим уметничким делима инспирисаним најпре религиозном тематиком, као и по томе што лечи људе и може да предвиди њихову судбину.
Баронијева се неколико пута сусретала са Угом Чавезом, пре него што је постао председник Венецуеле, али и после.
„Упознала сам га у Баринасу, када је он још био дечак. Тада је продавао кокаду, напитак од кокоса популаран у Венецуели. Био је увек скроман и обичан човек“, каже Рафаела Барони.
