Посланици немачког Бундестага су екипи новинара из Србије рекли да пренесу нашем јавном мњењу да није главна ствар која се од нас очекује да признамо Косово, већ да морамо потпуно да се усагласимо за ЕУ, у коју вероватно никад нећемо ући. То се односило на увођење санкција Русији, као и наш однос према Ирану.
За социолога Слободана Рељића то је прелажење свих могућих линија нормалне комуникације.
— Цинизам је што је та иста Немачка прихватила градњу „Северног тока 2“, док је пре две године учествовала у најстрашнијем рушењу „Јужног тока“. Србији се само чини да се налази у компликованом положају. ЕУ није дестинација која за нас нема алтернативу. У овако драматичним међународним условима бесмислено је да чекамо 2025, а препреке које су поставили вероватно никад нећемо моћи да пређемо. ЕУ нема више основа да се шири због унутрашњих проблема. Запад улази и у другу драму у којој се не зна ни шта тачно Америка хоће са њима, пошто их је направила као антисовјетски блок. Ту су и њихови појединачни интереси и то је потпуни хаос који ће се само увећавати. Једна петина Европске уније није признала Косово, а сада они појачавају акцију против Косова као самосталне државе у Софији.
Председник Вучић је рекао да га плаши Самит ЕУ у Софији. Да ли је мислио баш на те препреке?
— Немају времена да чекају, а ни они сами не знају тачно зашто. Председник се оправдано плаши, али за једну рационалну политику тиме се отварају врло јасне перспективе, уколико стварно неко не мисли да треба да будемо робље Европској унији.
Да ли је Косово препрека Србији?
— Не може да буде препрека, јер је Косово саставни део нашег идентитета. Више од осамдесет одсто људи је против предаје Косова, уколико је то замена за ЕУ. Вучић је с правом забринут, али се број дилема убрзано смањује. На Западу се дешавају ствари за које мислим да ни њима нису јасне — слом берзе, промене у наоружавању, САД више нису апсолутна сила, а Анкара купује С-400 да би се бранила од својих НАТО савезника. Турска је једна од кључнијих земаља Европе, Ердоган нема потребе да се окреће против Запада, јер је читав Цариград окренут ка Истоку. Њему су главни гости Руси и Кинези, а та слика само прати логику дубинских кретања народа и привреде. Све тече на Исток. Идеја да Ердоган купује С-400 је произведена из дубине турског разумевања. Они више не чекају пријем у ЕУ, немају интерес да уђу. ЕУ би се распала за 24 сата кад би ушла тако велика земља. Турска је жива, а Европа је музеј, то је скупљено богатство које сада панично бране. Исток је жив и диже се — постаје моћ, постаје сила.
Ту вашу тезу поткрепљује недавни сусрет Ердогана, Путина и Роханија.
— То је та промена односа на Блиском истоку која је неповратна. Запад је контузован, а његови лидери живе са убеђењем да их неко стварно слуша. Макрон је за Де Гола човек са друге планете. То није промена, то је пад критеријума, банализовање свега на нивоу новца. Ово су преломна времена и она су битна за нас као мало државу и веома је важна правилна оријентација. Није добро да се иде у четнике четрдесет седме. Ако неко воли да иде, нека иде, али не треба да води народ.
Када спомињемо Ердоганову моћ, не можемо да прескочимо изручење и хапшење гулениста на Косову…
— То показује до које мере је Косово конституисана држава. Косово је акционарско друштво различитих моћи из света. Тајне службе су намештене на један начин, полиција на други, а то што они зову војска, на трећи. Тако нешто било би немогуће, чак и у Македонији која је распаднута држава. То је одлична слика за свакога ко размишља о признању Косова, шта је то.
Брисел је дао Приштини рок од четири месеца да оснује Заједницу српских општина. Колико је тај ултиматум реалан?
— Ми смо могли све да изгубимо. Прво, како је договорено, то није никаква заједница, друго, то како ће они да направе и на шта ће то да личи, вероватно неће бити никакво. Пет година се чекало и сад се као покушава да се нешто уради. Ја се надам да овде постоји нека идеја, да се очекује нека врста организације, а не да се само заварава овдашња јавност да су они нешто урадили.
Шта је решење за Србију?
— ЕУ је добила задатак који није способна да реши. Треба да прекидамо ту врсту сарадње, да тражимо да се све врати Резолуцији 1244 и Уједињеним нацијама.
И Харадинај каже да није задовољан како Брисел води преговоре и да треба да препусти то неком другом. На кога мисли?
— Он мисли на Америку, можда би требало би да подржимо Харадинаја, да то стварно „узмемо“ од ЕУ, да ми тражимо помоћ од Руса, а они од САД. То је добар потез, с тим што после морамо да прекинемо ту илузију о нашем путу у Европу. Имали бисмо две користи — спасили бисмо Косово и ослободили бисмо се бесмислене илузије да имамо где да стигнемо. Подржимо Харадинаја и захвалимо се Могеринијевој и ЕУ, јер заиста не заслужују тиме да се баве.
У Београду је био и заменик помоћника државног секретара за евроазијска и европска питања Метју Палмер. Шта ви кажете о новом Хојту Јију?
— За њега се каже да је он срочио како треба се да се решава косовско питање. САД неће ништа променити, оне су последња земља која може да одустане од КиМ и са њима ми немамо шта да преговарамо. Проблем је што у Америци више не знате шта од кога да очекујете. Председник САД каже да они излазе из Сирије, а дан након тога Пентагон саопштава да шаље помоћ. Америчку реч не можете да узимате озбиљно већ само силу и то у датим околностима.
Најављен је састанак Путина и Трампа, да ли ће бити одржан до краја године?
— Вероватно ће се појавити проблеми да се сусрет одложи. Трампу је једино оружје Твитер, послао је поруку за састанак коју може да заборави за седам дана. Он у САД опстаје само зато што не игра по правилима по којима се досад играло, јер када би ушао у оно што пише „Њујорк тајмс“, он би нестао. Његова моћ је што игра игру која има подршку становништва и постаје извесно да би могао да добије и други мандат.
Како можемо да тумачимо најаву састанка када се дешава афера „Скрипаљ“ и када је свима познато да САД подржавају Британију?
— То је англосаксонски однос према Русији. Запад је увучен у нешто што је дело Велике Британије. Не заборавите да су све велике западне војсковође пале на Русији. То Запад никад не може да заборави. Књига швајцарског аутора Гија Метана „Хиљадугодишњи рат“ је једноставно описала како је све почело још са Карлом Великим. Пословање је могуће, али је због дубинских разлика пријатељство искључено. Русија је данас много потребнија Западу него обрнуто. Запад нема везу са Истоком и не разуме га. Проблем са шпијуном који је у ствари британски, а не руски је трагикомичан догађај. У историји је увек било намештених догађаја, али овај је у току и досад се није дешавало да сви знају да је лажан. То говори о великом паду пропагандне моћи. Верујем да Џонсон ујутру, кад се погледа у огледало, и сам схвата да је то бесмислено.
Министарство спољних послова Велике Британије је написало на Твитеру да је Русија крива за то, а онда је после тога обрисала тај твит…
— Премијерка је рекла да њима највише делује да би то могло да буде Русија. То је земља из које смо ми новинари учили да су чињенице светиња, а мишљење слободно, да би се испоставило обрнуто. То је већи проблем Британије него Русије. Британија је била највећи мајстор пропаганде још од Првог светског рата. Која је то врста унутрашњег распада кад сте спали на Џонсона и Терезу Меј после Винстона Черчила који јесте био на другој страни обале у односу на Русију, али никад није потцењивао Стаљина. Његове изјаве после Стаљинове смрти су највећа похвала која је речена у време кад су у Кремљу сви говорили да је Стаљин злочинац и лудак. То су велики падови, а драматична су времена. Морате да имате озбиљне људе да решавају такве ствари, а ви сте пали на Џонсона.
Какве ће бити последице?
— Последице су даље разламање овог међународног поретка. У другој половини 20. века мало је људи који су разумели ствари као Кисинџер. У тексту „Нови светски непоредак“ пројектовао је како ће се развијати односи према Русији и Кини као и шта ће се дешавати са ЕУ. Он је разумео процесе — кад нешто крене низбрдо, не можете га вратити назад. У том поретку Британија неће бити ни сенка некадашње државе. Заједница која тако олако уводи санкције показује сопствену немоћ, а кључна ствар је што више немају идеју. Размишљају само како да вас опљачкају, да спасу дуг који никада не може да врати никаква привреда. Последице су унутрашња трења која већ постају видљива и зато имате протеривање РТ-а која говори управо о тим проблемима. То је показивање симптома Совјетског Савеза у тренутку распада. САД су против кретања роба и људи, и све што су говорили, данас је пропало. Америка ће, наравно, бити једна од три-четири велике силе, али за неког ко је био власник читавог света, пропаст је кад са неким то делите.
