Ова намера се приписује Великој Британији, земљи која у августу преузима председавање СБ (Савет безбедности). Још у фебруару, тадашњи британски амбасадор при УН Метју Рајкрофт изјавио је да је крајње време да се седнице СБ о Косову прореде и да се највиши орган УН фокусира на, како је рекао, стварне претње међународном миру и безбедности. У ту категорију, према Рајкрофтовим речима, не спада Косово и Метохија.
Српски шеф дипломатије Ивица Дачић каже да је сигуран да ће Велика Британија настојати да укине седнице СБ о Косову, које би се у том случају претвориле у затворене консултације без званичних седница.
„То је могуће да ураде на гласању о процедуралним стварима, ту Русија и Кина не могу да ставе вето. Ми ту нисмо присутни“, рекао је Дачић.
Укидање званичних седница СБ о КиМ био би за Србију значајан хендикеп, јер би на тај начин, питање КиМ, као прворазредно питање злоупотребе силе од стране Запад, било гурнуто на споредни колосек и полако одлазило у заборав, објашњава бивши југословенски шеф дипломатије и амбасадор СРЈ при УН Владислав Јовановић:
„То је оно чему теже западне силе, јер их јавно подсећање на њихове бесправне акције према нама у погледу КиМ веома узнемирава, и хтели би да се то склони од очију јавности и да се полако препусти забораву. То је оно што би желели и то је био један од разлога зашто су разматрање питања Косова, у смислу нормализације односа на Балкану, изместили из Њујорка у Брисел, јер је то спореднији колосек, мања је пажња света на то и полако се, на неки начин, заборавља на првостепену и прворазредну одговорност СБ за принципијално, што ће рећи праведно и правично решење тог питања.“
Не изненађује, додаје Јовановић, што се на истуреном положају и овог пута налази Велика Британија. Ова земља има улогу да преузима на себе кључну одговорност када су у питању „историјски моменти“ на Балкану.
Јовановић подсећа на британски покушај да у СБ буде усвојена резолуција у Сребреници, у којој је Србија требало да буде осуђена за геноцид. Сада, Британија покушава да учини услугу Америци и другим њеним савезницима — да им олакша терет у вези са КиМ, каже Јовановић.
И руски аналитичар Георгиј Енгелхард, са московског Института за словенске студије Руске академије наука (РАН), сматра да се најновија иницијатива око Косова и Метохије уклапа у досадашње понашање Британије према Србији:
„То је наставак доследног британског притиска на Београд, као и потврда става Лондона о афирмацији косовске државности и учлањењу такозваног Косова у међународне институције. Међутим, велико је питање да ли је то заиста покушај да се спречи руски и кинески вето у СБ УН. Једноставно, тешко је да ће промена формата седнице утицати на став Москве и Пекинга поводом ’независности‘ Косова. Такође, не верујем да ће доћи до потпуног укидања седница СБ УН о КиМ.“
Британија не може да укине седнице о Косову, она је председавајући, који у току једног месеца координира рад Савета и евентуално даје саопштења за јавност.
Међутим, не може да прекине расправу о Косову једностраном мером, јер је Савет безбедности везан Резолуцијом 1244, која је, каже Јовановић, свеобавезујућа.
„Она тера све чланице и разне друге ентитете да воде рачуна о њеној садржини. Тако да ће Британија, разуме се, уз подстрек и сарадњу са Француском, Америком и члановима њихове гласачке машине у СБ, покушати да то питање преведе са политичког на процедурално, а процедурално је да се сви сложе да даља расправа о том питању буде на затвореним седницама. На затвореним седницама, и уопште у процедуралним питањима, не може се користити право вета. Ако она успе да убеди све, значи и Русију, Кину и још неколико несталних чланица које су заинтересоване за јавну расправу о том питању на јавним седницама, онда би то био велики поен за политику гурања КиМ у корпу заборава“, каже Јовановић.
Међутим, велико је питање хоће ли Британија успети у својој намери, јер, према Јовановићевим речима, Савет безбедности је обавезан да надзире примену и остварења Резолуције 1244, и све док СБ не донесе неку другу одлуку, којом би се резолуција изменила или укинула, ствари не могу да се гурају под тепих и затварају јавни разговори на тему Косова.
Препрека британским намерама јесу Русија и Кина, али и Србија, напомиње Јовановић, као заинтересована страна.
„Можемо да контактирамо све те чланове и да им пренесемо наш став о принципијалној забринутости да се то питање, које је наметнуто нашој земљи бесправном употребом силе од стране западних земаља у више наврата, склони и гурне на споредни колосек и да је то нешто што је супротно духу и слову резолуције и да би то шкодило миру и безбедности у региону, јер се не би на јавној сцени јавно расправљало о свему што се тиче питања Косова и Метохије“, објашњава Јовановић.
То може, додаје Јовановић, да се учини и билатерално, појединачно свакој земљи, а може и посебним писмом Савету безбедности. Друго је питање како би српски демарш био схваћен и да ли би био прихваћен. Међутим, он би морао да буде узет у обзир приликом доношења коначне одлуке, с обзиром да је Србија заинтересована страна.
Под великим је знаком питања може ли Британија једно пар екселанс политичко питање, какво је питање Косова и Метохије, да претвори у процедурално питање, сматра Јовановић.
„Лично мислим да не би могло да се догоди да се једно тако значајно питање за мир и безбедност на Балкану и, на крају крајева за односе у свету, јер је нелегална употреба војне силе извршена према нашој земљи, што и даље има последице широм света, једноставно прецрта и прогласи процедуралним. То је тешко замисливо“, убеђен је Јовановић.
Све зависи, додаје, од односа снага у Савету безбедности, као и од одлучности западних сила да се даље у јавности не изјашњавају око КиМ и да косовско питање ставе у, како Јовановић каже, „цев“ одакле ће моћи директније да врше груби притисак на Србију и земље које је подржавају.
Према Енгелхардовом мишљењу, позадина покушаја промене формата седница СБ много је дубља и срачуната на то да се Приштина по сваку цену укључи у пуноправно чланство у НАТО.
„Учлањење јужне српске покрајине у међународне институције од принципијалног је значаја за Запад. Мислим да је коначни циљ да Косово постане чланица НАТО-a, док чланство у УН има више симболички значај, али то је озбиљна препрека, јер би због недефинисаног статуса Косова многе земље-чланице Алијансе гласале против интеграције самопроглашене државе. Чланство у УН смањује вероватноћу да ће неко блокирати Косово на путу у НАТО“, указује Енгелхард и додаје да, иако се већина „косовских“ питања решава на нивоу ЕУ, и даље СБ УН остаје веома важан формат за креаторе косовске независности.
