Како наводи у опширној анализи, сто година пошто су Османлије изгубиле Балкан, наследници царства поново покушавају да продру у регион.
„Док покушава да повећа утицај на Западни Балкан, Европска унија не само што мора да се суочи са све агресивнијом Русијом, већ и са растућим амбицијама Турске“, пише портал.
У четвртак ће се лидери ЕУ састати у Софији са колегама са Западног Балкана — из Албаније, Босне и Херцеговибе, Македоније, Црне Горе, Србије и са Косова.
На првом таквом самиту од 2003. године, ЕУ ће, како се наводи, поновити да њена врата остају отворена за регион, док ће се лидери са Балкана обавезати да предузму потребне реформе да постану чланице једног дана.
Поновни интерес ЕУ за њено јужно задње двориште изазвано је делимично страховима од улоге Москве у региону — од давања борбених авиона Србији до наводне улоге у покушају пуча у Црној Гори, наводи „Политико“ и додаје да Русија ипак није једина сила са дугом историјом у том региону која поново спроводи ту већи утицај.
Европски лидери, додаје се, забринути су због растућег утицаја Турске на Западни Балкан, нарочито откако је та земља кренула ауторитарнијим путем.
У тексту се подсећа да је француски председник Емануел Макрон пред Европским парламентом ставио Анкару и Москву у исти кош, рекавши да не жели да се Балкан „окрене према Турској или Русији“.
Турска сматра Балкан делом своје природне сфере утицаја као бивша империјална сила са Отоманским царством које се на свом врхунцу простирало све до Беча.
Током 15-годишње владавине председника Реџепа Тајипа Ердогана, Турска је уложила знатне напоре и новац како би стекла веће политичко, културно и економско упориште на Западном Балкану.
Пружала је развојну помоћ, водила велика инфраструктурне пројекте, отварала универзитете и обнављала џамије, охрабривала турске бизнисмене да инвестирају у региону и подстицала дијалог међу завађеним заједницама.
Међутим, политички домашај Анкаре има и мрачнију страну, наводи „Политико“. Ердоган и турски министри врше притисак на земље у региону да предузму мере против следбеника имама Фетулаха Гулена, којег Анкара сматра одговорним за покушај пуча 2016. године.
Ердоганов план да одржи скуп у Сарајеву 20. маја уочи турских председничких и парламентарних избора у јуну такође сведочи о ширењу утицаја у региону, наводи портал и подсећа да су западноевропске земље забрањивале сличне скупове током прошле изборне кампање у Турској.
„Политико“ наводи речи једног неименованог званичника у турском Министарству спољних послова, који каже да нема разлога за забринутост ЕУ због улоге Турске у региону.
„Не разумем зашто су узнемирени због утицаја Турске на Балкану. Волели бисмо да успоставимо добре односе, желели бисмо да тргујемо са њима, подржавамо евроатлантску интеграцију. То је ситуација у којој би сви били задовољни", рекао је он.
Трговински обим Турске са ЕУ износи око 145 милијарди евра, али Анкара гаји велике наде у јачање економских односа у региону.
Портал указује и на значајно повећање трговинске размене Турске са Западним Балканом — од 364 милиона евра 2002. на 2,5 милијарди евра 2016. године.
Наводи и да блиске културне, историјске и верске везе чине Турску природним партнером за БиХ, Албанију и Косово, који имају значајну муслиманску популацију.
„Оно што више изненађује јесте пораст трговинских и политичких односа са Србијом где је некад било распрострањено антитурско расположење“, наводи „Политико“.
„Вожња ауто-путем кроз Србију, дела артерије која повезује Турску и Западну Европу, илуструје промену: последњих година билборди на турском језику рекламирају хотеле и ресторане за возаче камиона“, а ту су и знакови који указују на најближу џамију.
Економски интереси убедили су обе земље да оставе по страни стара непријатељства, оцењује портал и наводи податке Привредне коморе Србије да је обим трговине Србије са Турском прошле године достигао скоро милијарду евра, а да је пре две године износио 745 милиона евра.
Портал подсећа на недавну посету председника Србије Александра Вучића Анкари, где је разговарао са Ердоганом о инфраструктурним пројектима и другим питањима, те да је рекао да је Турска „највећи играч, најјача земља на Балкану“.
Међутим, економско присуство Турске није оно што брине европске савезнике Анкаре, већ они страхују да би Турска могла да има политички утицај на штету Брисела.
С обзиром да Турска, Русија, Кина и заливске земље све показују економски и политички интерес за Западни Балкан, владе региона могу да граде блиске односе са партнерима који су мање заинтересовани за демократске стандарде од ЕУ.
Некадашњи турски дипломата Синан Улген каже да је Анкара више пута изражавала подршку европским интеграцијама земаља Западног Балкана и да Турска за разлику од Москве не нуди „конкурентни политички модел“.
Већина аналитичара каже да би било узалуд да ЕУ покушава да смањи присуство Турске у региону с обзиром на дуготрајне историјске везе.
Улген сматра и да нема велике разлике између односа Турске према Балкану и Уједињеног Краљевства према земљама Комонвелта. Каже и да ЕУ треба да прихвати да не може да спречи утицај Турске и да размишља о заједничкој сарадњи са Анкаром у правцу заједничких циљева.
Неки аналитичари страхују да би Ердоганов агресивни приступ могао да повећа тензије између етничких заједница у региону.
Весела Чернева из Канцеларије Европског савета за спољне послове у Софији сматра да су те Ердоганове тактике намењене домаћој јавности, али да такав начин говора има последице.
„Притискање националистичких и верских тастера има много озбиљније последице на Балкану него на другим местима“, додала је она.
Такође оцењује да је Ердоганов план о предизборном скупу на Балкану забрињавајући.
Ту забринутост дели и бивши турски амбасадор у Београду Суха Умар који је за портал „Монитор“ недавно рекао да би један такав скуп био „веома ризичан“.
Други ипак указују да изазивање проблеми није у интересу Турске.
„Сваки конфликт или тензија у региону би смањили могућност Турске да развија боље везе и економске односе у региону, што су иначе приоритети Анкаре“, закључује аналитичар Мурат Угур Екинци, аналитичар за Балкна при институту СЕТА, блиском турској влади.
Танјуг
