Кремљ је саопштио да не сматра нормалним што су САД покренуле спор, али сматра то њиховим „законским правом“ и обећава да ће одговорити контрааргументима.
У Министарству за економски развој Русије кажу да САД погрешно интерпретирају руске мере о царинама. Русија ради у складу са нормама Светске трговинске организације које „омогућавају да се компензује штета од специјалних заштитних мера“ других држава, у овом случају САД.
Вашингтон је, наиме, тражио одржавање консултација са Москвом, што је први корак у процедури подношења тужбе у оквиру Светске трговинске организације.
САД указују да Русија не примењује царине на сличне производе из других држава-чланица СТО.
Москва сада има рок од 60 дана да реши спор, након чега Вашингтон може да затражи од СТО да формира панел који ће донети коначну одлуку у овом случају.
Руски адвокати за међународно право тврде да је захтев за одржавање консултација обична рутинска процедура и да то у овој фази никако не угрожава Русију.
Како објашњавају, тражење консултација и спровођење других процедура је корак који је предвиђен споразумом о решавању спорова.
Правници предвиђају да ће консултације трајати око два месеца, а како се сматрају професионалном тајном о преговорима неће бити никаквих информација у јавности. Претпоставља се да ће стране разменити ставове о правним аспектима увођења царинске стопе на увоз, а ако САД не буду задовољне исходом консултација оне могу предузети следећи корак.
Заменик декана Факултета за светску економију и светску политику Високе школе економије Игор Коваљов сматра да САД покретањем спора још једном примењују политику двојних стандарда.
„Американци већ одавно живе по двојним стандардима — ми то видимо и у политици, и у дипломатији, и у економији. САД су сада распламсале прави трговински рат практично са свим земљама, напуштајући основни принцип либерализма у међународној трговини, који је дуго времена постојао и који су они, између осталог, сами створили кроз Светску трговинску организацију. Није тајна да су управо САД били творци те организације и да су доминирали у њој. Међутим, сада када се ситуација у њиховој економији драматично променила, када су схватили да са већином великих држава имају негативан трговински баланс, они играју на карту протекционизма и намећу те трговинске ратове, санкције и сличне мере притисака“, сматра експерт.
Русија је на улазак у СТО чекала пуних 18 година. О уласку у ту организацију Москва је почела да преговора још 1993. године и надмашила је Кину која је на чланство чекала деценију и по.
„Камен спотицања“ су првобитно биле ЕУ и Америка, које су стварале вештачке препреке Русији за улазак у СТО, а потом се и Грузија противила због спорова у вези са Абхазијом и Јужном Осетијом.
Тек након што је Грузија прихватила предлог Швајцарске, који је давао гаранције за међународни надзор над трговином између Русије и отцепљених области Абхазије и Јужне Осетије, пала је и последња препрека за улазак Русије у ту организацију.
„Само прикључивање СТО носи одређене плусеве и минусе. Минуси су повезани управо са тим што имамо мање слободе да дајемо преференције домаћим произвођачима и да уводимо разне мере страним. То је дозвољено по правилима СТО само у случају да је потребно за осигуравање националне безбедности. Наше контрамере против САД та организација може и не мора да призна као неопходне за заштиту националне безбедности“, каже доктор економских наука Владимир Климано.
Говорећи о могућим одлукама СТО, Климано није оптимистичан и сматра да ће та организација прогласити да су руске мере у супротности са принципима организације и да ће Русија бити принуђена да их укине на основу приоритета међународног права над домаћим правом.
С друге стране, експерт Игор Коваљов наглашава да би прво требало доказати да Русија крши правила СТО, али је сагласан да би та организација могла да затражи од Москве да укине царине на увоз америчке робе.
„Може и ништа да не буде, а може да се деси да СТО наложи некакве мере, као на пример, да тражи од Русије да укине повећање царина. У принципу, биће тешко да се докаже да Русија није у праву, зато што то није иницијатива Русије него њен одговор на америчке царинске баријере, тј. трговински рат који су започеле САД. Притом, они су тај рат започели са свима, укључујући и Кину, која је тужила Америку Светској трговинској организацији због кршења основних принципа на којима се заснива СТО. Уосталом, трговинска либерализација и смањење царинских такси су захваљујући СТО у другој половини 20. века смањени 10 пута, са 40 на четири одсто до краја прошлог столећа. И сада када постоји тенденција повратка ка протекционизму јасно је да је то у супротности са основним принципима СТО. То је прво, а с друге стране та организација може и да одбије захтеве САД по том питању“, сматра Коваљов.
Како објашњава Коваљов, Русију не могу искључити из СТО, јер не постоји процедура за излазак из те организације.
„То јест, формално у документима СТО пише да земља има право да напусти ту организацију, али не пише како, на који начин. Дакле, не постоји процедура. У историји није било таквих преседана, чак ниједна земља није изашла из СТО својом вољом, а тим пре није била искључена. Та процедура просто није прописана и због тога је таква варијанта практично искључена“, додаје Коваљов.
Подсетимо, Русија је увела нове царине на увоз једног броја америчких производа као одговор на америчке царинске баријере на челик и алуминијум и у контексту глобалног трговинског рата. Руским мерама обухваћене су неке врсте технике за изградњу путева, опрема за нафту и гас, инструменти за обраду метала и бушење камена, као и оптичка влакна, а висина додатних такси износи од 25 до 40 одсто.
Нове мере требало би да обезбеде 87,6 милиона долара руским извозницима, што само делимично надокнађује штету од 537,6 милиона долара која је последица америчких мера.
Вашингтон је у марту увео таксе на увоз челика и алуминијума од 25 и 10 одсто и оне се односе на све земље које извозе челик и алуминијум у САД.
Амерички председник Доналд Трамп је покренуо трговински рат „против свих“, па је кренуо да уводи царине и ЕУ, Кини, Канади и Мексику. Он сматра да су „трговински ратови добри“ и да би Сједињене Државе могле „лако“ да их добију. Међутим, експерти упозоравају да би глобални трговински рат могао да штети потрошачима широм света тако што би отежао пословање компанијама, што би их подстакло да терет пренесу на купце, повећавајући цене.
Аргументе америчке администрације да су нове царине потребне из националних безбедносних разлога многи сматрају неприхватљивим. Чак и европски званичници кажу да „интерна безбедност није релевантна и да се овде ради о чистом протекционизму“, у супротном би свака земља могла да користи такво образложење, јер свака држава може нешто, било шта, да прогласи питањем националне безбедности.
Како год било, експерти сматрају да је важно бити члан СТО, без обзира на све њене недостатке и компликовану бирократију.
„То је јединствени глобални форум, на којем можемо да бранимо своју позицију у области спољне трговине и не само робе, већ и интелектуалне својине, односно трговине услугама. Друго, веома је важно и због имиџа. Чланство у СТО шаље сигнал бизнису и инвеститорима да земља признаје општепризната светска правила, да гарантује њихово поштовање и игра по тим правилима… За пословање и инвестиције, стабилност и предвидљивост су кључни услови за долазак у ову или ону земљу“, закључио је Коваљов.
