У документу се наводи да око 20 одсто становника Грузије живи испод границе сиромаштва са 2,5 долара дневно, а да Русија наводно отежава напредак те земље.
Руски политиколози сматрају да САД планирају да „избаве“ Грузију од „погубног“ утицаја Москве и убрзају придруживање земље НАТО-у, што ће Америци омогућити да у тој земљи распореди своје оружје. Међутим, експерти верују да тај план, највероватније, неће успети. Тбилиси се залаже за нормализацију дипломатских односа са Москвом, а с друге стране да би се тај план спровео у дело потребно је и да Грузија пронађе алтернативу руском тржишту, а то ће се тешко догодити.
Грузија је дуго покушавала да своја вина и воду извози у Европу, али Европљанима ти производи нису познати, па роба није имала прођу на том тржишту.
Због тога Русија остаје главно тржиште за грузијске производе, а туризам у земљи се развија захваљујући приливу руских туриста.
Према подацима националне службе за статистику „Сакстат“ почетком ове године трговинска размена између две земље је порасла за више од 30 одсто. Из Грузије у Русију се извозе феролегуре, вина, минералне воде, лешници и друго орашасто воће.
„Сума од 18,5 милиона долара, у принципу, и није велика. Американци су спремни да издвоје нешто новца за наводну борбу против руског утицаја, а такође им је потребно да покажу грузијским властима и посебно грузијском друштву да они нису заборавили на Грузију. А такво мишљење већ постоји и у грузијском друштву и у америчким политичко-академским круговима, који објављују чланке типа: ’Зашто смо заборавили на Грузију у светлу украјинске кризе‘. То је демонстрација снаге“, рекао је за Спутњик политиколог Геворг Мирзајан.
Програм економске безбедности, који предвиђа УСАИД, односи се и на повећање прихода Грузије и развој туризма.
Како се наводи у документу, циљ програма је подстицање раста сектора грузијске економије, која показује снажан потенцијал за стварање радних места, повећање прихода, укључујући микро, мала и средња предузећа, а такође и подршку развоју продуктивнијих економских активности, укључујући и туристички сектор.
Међутим, туризам у Грузији расте и без америчких долара. Ове године та земља планира да обори нови рекорд по броју гостију и очекује се да ће је посетити више од 8,5 милиона људи.
Приходи од туризма су прошле године порасли за скоро 30 одсто. Захваљујући својим ресурсима земља има све шансе да самостално развија туризам.
Ове године се број туриста из Русије повећао за око 30 одсто. Интересовање Руса за Грузију је порасло у последње три године, а то се повезује са ниским ценама авио-карата из Москве и других градова Русије.
Руски туристи путују углавном у Тбилиси и Батуми због гастрономске и културне понуде, а Русима су такође примамљива и популарна грузијска скијалишта. Русе привлачи и то што нема језичких баријера, а ту је и гостопримство грузијског народа.
Руски политиколози сматрају да амерички програм нема никакве везе са развојем економије, већ да је циљ Америке да утиче на унутрашњу политику Грузије и њену спољнополитичку орјентацију. Због тога чине све да спрече побољшање односа Русије и Грузије.
Кријући се иза појма „економски развој“, САД заправо покушавају да остваре своје интересе у Грузији.
Почетком новембра је обележено 15 година од Револуције ружа у Грузији. Експерти кажу да се нова обојена револуција у тој земљи не може очекивати, с обзиром на то да су тамошње власти, у већој или мањој мери, лојалне Американцима.
„Грузија је земља која је евроатлантски оријентисана и тамо увек поздрављају Американце и њихове интересе, због тога нема никаквог смисла да се праве неке нове обојене револуције. Други круг председничких избора у тој земљи биће одржан најкасније до 2. децембра, а Американци не морају да подрже ниједног кандидата, пошто су оба кандидата прозападни, с тим што је један од њих спреман да Грузију поново претвори у антируску тврђаву на постсовјетском простору. Али постоје и људи који верују да Грузија има велике проблеме са Русијом и да ће их тешко решити, али су свесни да би претварање Грузије у Украјину било превише скупо. С друге стране, Грузија много и економски добија, не бих рекао од нормалних, већ више-мање конструктивних односа са Москвом“, каже Мирзајан.
Грузија је партнер САД, али се све више залаже и за нормализацију односа са Москвом. У Тбилисију се све чешће може чути да је прекид дипломатских односа, који је уследио после августовског оружаног сукоба 2008. године и признања независност Јужне Осетије и Абхазије од стране Москве, био грешка.
Међу појединим грузијским политичарима се сада може чути и да су Грузини „живели у илузијама“ о западним вредностима, а да би отопљавање односа са Москвом ишло у корист Тбилисија.
Мирзајан каже да се данашња Грузија доста разликује од оне каква је била пре 15 година, а да се народ „отрезнио“ и решио заблуда.
„Мање је нереалистичких нада. Део грузијског народа је схватио да трајне револуције не решавају проблеме, већ их погоршавају. Константно полагање нада у неке лидере-хероје који ће доћи и све поправити више не постоји. Постаје им јасно да се треба бавити привредом и диверсификацијом политичких веза. Због тога Грузија, иако подржава евроатлантске интеграције, покушава да одржи и односе са Москвом и да их не квари из чистог мира. Постоје и даље оштри проблеми, као што је Осетија, али сви знају да постоје ’црвене линије‘ које се не могу прећи“, каже Мирзајан.
Говорећи о „црвеним линијама“ политиколог је додао да је за Тбилиси неприхватљива интеграција Јужне Осетије и Абхазије у састав Руске Федерације, али наглашава да Москва то и не ради. С друге стране, Русија се категорично противи корацима Тбилисија да Грузију претвори у „антируски полигон за дејства против Русије“, односно противи се системској антируској политици грузијских власти, коју је својевремено водио грузијски председник Михаил Сакашвили. Поред тога, Москва не жели систематско ширење русофобије у грузијском друштву, између осталог, и зато што тамо на одмор иде много руских туриста.
