Копија поверљивог извештаја Унмикове канцеларије за нестала лица од 18. јуна 2004. године, који је објавио медијски центар „Руски експрес“, а из ког произилази да је екипа Унмикових истражитеља и форензичара била на лицу места у „Жутој кући“ у околини Буреља на северу Албаније и тамо прикупила одређене доказе важне за даљу истрагу трговине људским органима Срба са Косова и Метохије у периоду од 1998. до 2001. године, није непознат српским властима. Штавише, како Спутњик сазнаје, налази се у Скупштини Србије.
Наиме, како нам каже Милован Дрецун, председник Одбора за КиМ Скупштине Србије, та се документација појављивала и раније, а о њој је у неколико наврата говорио и Хозе Пабло Барајбар, један од аутора тог извештаја.
„Нема никакве дилеме да је од стране Унмика направљен извештај, да је спроведена почетна истрага, да су утврђене неке чињенице и то на самој територији Албаније, то је случај такозване ’Жуте куће‘. Међутим, после тога врши се заташкавање тог извештаја и то у време читавог случаја илегалне трговине органима, у време када је Бернар Кушнер био први човек Унмик администрације. Касније, са протоком времена, полако су почеле да се појављују информације да тај извештај постоји, а делови тог извештаја су у више наврата били објављени у медијима“, објашњава Дрецун.
Како додаје, оно што је у свему томе забрињавајуће, јесте да нису предузете активности од стране Унмика да се све то процесуира, него је Карла дел Понте тек по истеку мандата Главног тужиоца Хашког трибунала о томе проговорила у својој књизи.
Дрецун каже да Радна група за прикупљање доказа и чињеница о злочинима ОВК над српским народом и осталим националним заједницама, коју је формирао Одбор за КиМ Скупштине Србије, поседује комплетан овај извештај, и на енглеском и на српском језику, као и фотографије које су тада снимљене на лицу места.
„Тај извештај имамо у архиви Радне групе, а имао га је и Дик Марти, као и Карла дел Понте када је писала своју књигу. Значи, он јесте био заташкаван својевремено, али смо успели да дођемо до тога. То тада није била никаква ’Жута кућа‘, јер фасада није била жута, а ми имамо и све фотографије које су тада настале током увиђаја. Ми тај извештај користимо у оквиру рада Радне групе, а везано за оптужнице које треба да се подигну у Специјализованом тужилаштву“, објашњава Дрецун.
Са тим извештајем су, каже Дрецун, пре месец дана упознати и поједини представници западних амбасада и Европске уније на састанку на којем им је Радна група представила документацију, којом располаже везано за злочине ОВК.
„На том састанку смо поделили досије ’Жута кућа‘, који садржи и поменути извештај Унмика. Дакле, Радна група је поделила тај материјал у оквиру приче о ’Жутој кући‘ и не само тај извештај, већ и оно што је радио Дик Марти, као и оно што је писала Карла дел Понте“, објаснио је Дрецун за Спутњик.
На питање ко заправо стоји иза заташкавања овог извештаја, Дрецун каже да је извештај био прикриван од стране званичника Унмика и, колико се сећа, Бернара Кушнера, али напомиње да је неко морао да им дâ ту директиву.
„Они су били тамо, урадили су тај извештај и након тога је стало, ништа се није дешавало. Ту је проблем што се даље није радило на томе, што значи да је неко политички моћан зауставио даље активности. Колико ми је познато, наше Тужилаштво за ратне злочине је својевремено тражило тај материјал, али га нису добили, што такође спада у оквир тог заташкавања“, указује Дрецун.
Како каже, Специјализовано тужилаштво које ради на злочинима ОВК и које ради по извештајима Дика Мартија, могло би евентуално да покрене случај илегалне трговине органима.
„Ми као Радна група наравно да тражимо од њих да покрену што је могуће више тих предмета о злочинима ОВК, али не можемо ни да утичемо ни да тражимо званично као држава, јер је то суд који је формирало Косово. Дакле, да ли ће они одлучити да подигну оптужнице за ’Жуту кућу‘ ја не знам, али ми као Радна група стављамо на располагање све то што имамо“, закључује Дрецун за Спутњик.
