Приштина је очигледно започела самосталну игру како би се што пре отарасила звездице поред имена и постала суверено призната држава од стране целог света. С обзиром да је проценила да јој Европска унија у томе неће помоћи, барем не оним темпом којим се надала, окренула се свом „творцу“ Америци и најавила да ће се од јануара и та велесила укључити директно у преговоре.
С друге стране, делује као да је Приштина Европску унију, али и Бриселски споразум, у овој причи потпуно избацила из игре, посебно јер је лично високу представницу Федерику Могерини прогласила за кривца што су споразум и дијалог са Београдом пропали. Нова фаза преговора са Америком у игри, коју Приштина отворено најављује, требало би да почне у јануару, а да се заврши на пролеће. Приштина је већ формулисала 15 важних питања о којима ће се преговарати и сва се тичу статуса те квазидржаве.
Да ли укључење Америке које најављује Приштина аутоматски значи и укључење Русије или Кине у преговоре и може ли ЕУ да буде изузета из те приче?
Професор Бојан Милисављевић каже да је ЕУ немогуће избацити из преговора, али је могуће проширење круга учесника ван Европе.
„Европска унија је и правно инволвирана у процес преговора преко Бриселског споразума, тако да тај споразум обавезује како ЕУ, тако и Косово и Београд. У том контексту, једнострана најава Приштине не може да доведе до искључења ЕУ из преговора. С друге стране, ни ЕУ то не би желела, али постоји могућност проширења круга учесника, као што је Америка, а можда и Русија или Кина. Али ни то неће моћи да се деси без сагласности ЕУ, јер то није ствар политичке оцене неке од страна, већ је и правно повезано. Косово је, подсећам, потписало ССП“, истиче наш саговорник.
Он додаје да би логично било, ако би се заиста Америка директно укључила у процес, да се са друге стране нађе и Русија, па можда и Кина. Милисављевић каже да то ко ће све бити укључен у преговоре не зависи само од ЕУ, већ и од Београда и Приштине, који су директно заинтересовани за преговоре.
„Уколико сви актери не прихвате нове учеснике онда је немогуће активно учествовати у разговорима, јер просто нека од стране неће хтети да сарађује, што би обесмислило цео дијалог“, истиче Милисављевић.
Према његовим речима, треба очекивати да ЕУ и Приштина имају жесток отпор да се преговорима, поред Америке, евентуално прикључи и Русија. У том контексту он каже да ако би се десило да само Америка буде део нових преговора, Београд би могао да каже да не пристаје на такву поставу. У исто време он напомиње да велике силе и те како имају разлог да се укључе у ове преговоре.
„Ми нисмо дужни да преговарамо и то зависи од наше воље. Ми смо у процесу евроинтеграција прихватили посредничку улогу ЕУ, јер тежимо ка ЕУ, али ово је сада потуно друга диоптрија кад се укључују ваневропски преговарачи. Моје је мишљење да би Русија желела да се укључи у овај дијалог. Очигледно је да је Америка од почетка на страни Приштине, док је позиција Русије потуно другачија. Укључивање Русије не би одговарало Приштини, али ни Европској унији. ЕУ би сигурно на Русију негативно реаговала, јер је позната њена спољнополитичка позиција према тој држави“, напомиње професор Милисављевић.
Приштина је досадашње разговоре назвали су дипломатија „корак по корак“, и напоменула да од јануара креће прави процес ка постизање свеобухватног споразума са Београдом, уз учешће Америке.
