У писму, које је Зеленском послато крајем априла, наводи се да је Вишински у притвору од 15. маја прошле године и да је оптужен за државну издају само зато што је добросавесно радио свој новинарски посао.
Писмо Вишинског преносимо у целости.
Колеге и пријатељи! Тек сам сада у могућности да пренесем своју захвалност због писма за моју подршку, које сте послали на адресу новоизабраног председника Украјине Владимира Зеленског.
Речима је немогуће описати колико сам био срећан када сам у тексту угледао огроман број познатих имена и презимена — Јевгеније Бекасов, Маргарита Симоњан, Андреј Кондрашов, Јевгеније Ревенко, Георгиј Каптелин, Андреј Медведев, Јурија Бистрицкаја, Јевгеније Подубни и многа друга.
Као да сам осетио чврста руковања и топле пријатељске загрљаје… Још је пријатније то што ме подржавају не само они са којима сам радио, већ и десетине, чак стотине новинара за које је професионална солидарност важнија од речи. Још једном вам велико хвала!
Провео сам скоро годину дана у затвору на основу измишљених оптужби за државну издају. За ових годину дана сам се више пута присећао свега што сам написао, што сам дозволио да буде објављено на сајту „РИА Новости Украјина“ док сам био руководилац и још једном сам остао сигуран да смо сви заједно, и новинари и ја, часно извршавали професионалне дужности, не одступајући ни милиметар од основних принципа новинарства и слободе речи. Све оно за шта ме оптужују — за државну издају, за антируску пропаганду, за субверзивне активности, представља освету за истину исказану у нашим текстовима, као и политичку игру одлазеће администрације председника Петра Порошенка. Сигуран сам да ћу то моћи да докажем на суду уколико процес буде реалан и поштен.
Наравно, годину дана у затвору није једноставна ствар, није ни дана прошло а да нисам желео да сам слободан, поред своје породице, са мојим пријатељима и колегама. Међутим, ни пре годину дана, ни пре шест месеци, као ни сада нисам спреман да слободу платим компромисима или учешћем у политичким играма због којих су ме ухапсили.
Сигуран сам да би било ко од мојих колега, да је био на мом месту (не дај боже, наравно), поступио исто.
Након годину дана проведених у затвору, прво питање које ми сви постављају је: „Како здравље, како расположење?“.
Весео сам и спреман за борбу. Осећам се нормално иако је то, наравно, субјективно — последњи пут сам са докторима разговарао пре пола године. Од тог тренутка ни представници хуманитарних организација, ни квалификовани доктори ме нису посећивали, а санитарну службу у затвору у Кијеву сам видео само издалека, упркос мојим захтевима.
Било како било, спреман сам да се борим за своје часно име и професионалну репутацију, схватајући да то неће бити једноставно и да ће се та борба одвијати у условима политичких притисака.
Кирил Вишински, 10.5.2019.
