Руски експерт истиче да је крах увек болан и да доводи до смањења производње, али и да, ако постоје исправне акције власти појединих земаља и светске заједнице у целини, као и адекватна економска политика, онда свака земља мора да превазиђе ову кризу и из ње изађе ревитализована, динамичнија и потпуно у складу са новим потребама. То мора, како указује, да буде револуционарни, квалитативни скок.
„Да ли ће светска заједница бити у стању да уједини напоре у том правцу, то ћемо тек видети. За сада ми слушамо само њихове изјаве и саопштења, али још увек нема акција. Ово није економско или чак медицинско питање, то је цивилизацијско питање“, нагласио је Бељајев.
Најцрњи сценарио се може избећи
Бељајев подсећа на чињеницу да се ова криза, изазвана пандемијом вируса корона, надовезала на друге догађаје у светској економији. Корони је претходио низ сукоба и криза: трговински рат САД и Кине, ситуација са доларом, борба ка глобализацији и раскол у Европи. Та противречја су се накупила у претходној фази развоја.
„Коронавирус је дао подстицај да та противречја ескалирају. Пре свега, карантин је пресекао ланце глобализације и кооперативне везе између предузећа различитих земаља које су повезивале развијени свет и земље у развоју. А унутар земаља, ланци снабдевања су пресечени. Медицински проблем није пао само на економску, већ и на цивилизацијску потребу за променом, што је резултирало кризом“, објашњава Бељајев.
На питање како избећи црни сценарио, експерт каже да те мере треба да буду усмерене на подршку људима и њихов животни стандард.
„То зависи од финансијских могућности сваке земље — неко ће моћи више, неко мање. Наравно, потребно је подржати и пословне кругове, јер се масовни банкрот и ликвидација предузећа не могу дозволити - у супротном, једноставно неће бити могуће изаћи из ове кризе и нећемо имати на шта да се ослонимо у посткризно време. Међутим, по мом мишљењу, тренутна забринутост за средња предузећа је чак помало претерана, јер када говоримо о њиховој ревитализацији, морамо схватити да је време да дигнемо руке од дела неефикасних предузећа, индустрија и неперспективних сектора, јер они заиста неодговарају условима економије будућности. Стога подршка таквим предузећима може отежати излазак на динамички развојни пут. Бизнису треба помоћи, али у мери у којој он сам преузима иницијативу и не лежи само на државним јаслама. Ово разликује тржишну економију од социјалистичког начина производње“, истиче експерт.
Предузећа, како је нагласио, морају бити флексибилна, прилагодљива и проактивна.
Русија ће победити кризу
Руски експерти су сагласни да је преурањено говорити о прогнозама док се у целости не сагледају последице пандемије, али истовремено истичу да је руска економија стекла искуство у борби са кризама и сигурни су да ће проћи и овај тест.
Бељајев истиче да Русија има апсолутно све ресурсе да изађе из економске кризе изазване вирусом корона без великих последица.
Према његовим речима, слабости руске економије, уз правилан приступ, могу омогућити повлашћенији положај. Руска Влада предузима мере које су без преседана, истакао је експерт, оцењујући да су оне сасвим адекватне и ефикасне. Он објашњава да предност види у енергетској и сировинској бази. У том контексту навео је и недостатак, тј. недовољан број малих и средњих предузећа.
Међутим, то постаје предност у тренутним условима, оценио је Бељајев, наводећи да Русија има велика индустријска предузећа која представљају основу руске економије.
Та предузећа су, како је напоменуо, углавном у власништву државе, што држави пружа прилику да спроведе своју стратешку линију јачања економије. А, већ путем великих предузећа, њиховим активирањем, даје се подстицај развоју малих и средњих предузећа, будући да мала и средња предузећа реалног сектора привреде раде у кооперативној вези са великим предузећима, додао је експерт.
Имамо врло мало малих и средњих предузећа, казао је Бељајев, али и додао да уколико им велики бизнис након епидемије даје подстицај, то ће бити у оним индустријама које ће одредити лице будуће економије.
„Имамо предности и заиста бисмо волели да се то реализује“, закључио је Бељајев.
Прочитајте још:
