„Завршио сам прву гардијску минобацачку и артиљеријску школу „Леонид Красин“ и стигао на фронт 1944. са 19 година. Био сам припадник ракетних јединица и управљао сам ’каћушом‘“, додаје он.
Анатолиј Николајевич Кондирев, рођен 1925. године у Сибиру, у граду Томску. У школи је завршио девет разреда, десети је завршио ванредно и уписао се у војну школу. Током рата, у саставу 92. минобацачког пука, дошао је до Берлина, а данас живи у Кишињеву као почасни лекар.
После Бреста, ваш пук је кренуо ка Пољској...
— Да, завршио сам близу Варшаве. Нисмо били далеко од линије фронта, јер смо морали да пуцамо и у непријатељску позадину фронта. Пре напада, добили смо команду да пуцамо на мету, а затим да се пребацимо на место мете. Пуцали смо, окупили се и кренули тамо да заузмемо ватрено место које су пре тога погодили. Овде сам видео страшне ствари, плашио сам се онога што сам тамо урадио, јер су 64 гранате експлодирале истовремено. Постало је ужасно дан након борбе, када помислите: „Шта се то тамо дешавало?!“
Били сте међу онима који су заузели Берлин. Колико је то било тешко?
– Почели су да нас шаљу у Берлин у зиму 1945. године. Стигли смо до реке Одре и стајали тамо до априла када је почео напад на Берлин. Било је веома тешко, али већ су све потешкоће заборављене. Било је толико губитака да је чак и тешко рећи колико тачно. Желим да кажем да смо баш имали среће. Требало је да погинем, и требало је да сви погинемо, Немци су имали снаге. Не знам како смо преживели. Када смо се приближили периферији Берлина, стигло је наређење да се пуца на Силезску железничку станицу, а неколико дана касније смо пуцали по Рајхстагу. Касније, када је Берлин пао, ишао сам о Рајхстага и видео наше гранате, то јест, њихове остатке.
Како сте сазнали за победу?
– За победу сам сазнао када је престала пуцњава. Када смо били у Берлину, било је врло тешко напустити склониште, било је готово немогуће, јер су Немци пуцали на нас, а онда је 2. маја изненада постало тихо и мирно, нико није пуцао. Тада су радио-оператери рекли да се Берлин предао, рат је завршен.
А где сте били на Дан победе? Како сте обележили ово?
– Деветог маја сам још био у Немачкој, у Кенигс Вустерхаузен, град близу Берлина, и тамо више нисам учествовао у биткама. Прво смо се морали спремити за ноћење, а онда смо славили и певали. Другог дана смо такође славили.
Зашто сте након рата дошли у Молдавију? Како сте одлучили да постанете лекар?
– После рата сам наставио да служим у 92. Гардијском минобацачком пуку, а 1947. године сам напустио јер се војска смањивала, и преселио сам се у Кишињев који је био место пребивалишта мојих родитеља. Тада сам био млад па сам отишао код родитеља. Оца су послали овамо са Урала да поправља електричне мреже. Дошао сам кући код њих и затим се уписао на Медицински институт. Имали смо терапеутски факултет, Лењинградски институт је пребачен овамо. У почетку, током рата, био је евакуисан са свим специјалистима у Кисловодск, а онда су га пренели у Молдавију, у Кишињев, 1946. године.
Шта од својих награда највише цените?
– Имам похвале од врховног главног команданта Јосифа Стаљина, медаљу „За ослобођење Варшаве“, медаљу „За освајање Берлина“, као и Орден Другог светског рата. Када се завршио рат, добио сам чин поручника страже. Имам и молдавски Орден Републике. То је највеће признање Молдавије, као Херој Совјетског Савеза.
Шта бисте желели да кажете поводом 75. годишњице победе?
– Желим једну ствар и ништа друго: да се тако нешто више не понови, да нико не учествује у таквим биткама, да нема крви, бола, ни тешких искушења.
Подсетимо, свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском и Великом отаџбинском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.
Прочитајте још:
► Рат против историје Другог светског рата: Удар на три фронта
► „Инвазија СССР-а“: Други светски рат из угла Пентагона
► Скинута ознака тајности: Како је Црвена армија спасила од глади два милиона Берлинаца
► Удар „трећег фронта“: Совјетски плакати из Другог светског рата
► Последњи Хитлеров дан или какав је поклон маршал Коњев добио у част Победе
