Бугарска се прошле године нашла на првом месту по расту војних расхода – захваљујући куповини америчких авиона Ф-16 у тој земљи је најнижа минимална плата у ЕУ: 312 евра. Због чега је, према Вашем мишљењу, влада одлучила да купи авионе, чија је цена увелико премашила првобитну договорену границу?
— У случају са Ф-16 постоји неколико озбиљних проблема. Прво, према мишљењу експерата, тај модел је исцрпео своје могућности, чак и у новој модификацији Блок 70, зато Пентагон такве авионе није купио више од пет година. Друго, цена за Бугарску је сада виша него за остале купце, а објашњење да је тако јер је у питању наша прва куповина, изгледа прилично чудно. Треће, да би избегла већу цену (од оне која је претходно одобрена), влада је решила да уклони део наоружања. Другим речима, сада ће уследити додатни трошкови. Ми купујемо модификацију која још увек постоји само на скици. Које су гаранције да ће производ бити успешан?
Унапред смо платили целокупни износ одједном ─ за скицу и за обећање да ће испорука авиона започети од 2023. године. Међутим, недавно се сазнало да се тај рок може продужити до јануара 2027. године. У овој ситуацији је, како кажу, здрав разум немоћан у процени такозване евроатлантске солидарности, којој једнострано служи актуелна бугарска влада.
Према прогнозама Европске комисије, Европску унију и еврозону очекује рекордна економска рецесија 2020. године: БДП у еврозони може пасти за 7,7 одсто, а у ЕУ - за 7,4 одсто. Према извештају Европске комисије, економија се вероватно неће у потпуности опоравити до краја 2021. године. Европски комесар Паоло Ђентилони назвао је тренутну ситуацију „економским шоком без преседана од времена Велике депресије“. Према његовим речима, размера економске рецесије и брзина опоравка економије разликоваће се у различитим регионима ЕУ и зависиће од тога колико ће брзо земље укидати карантинске мере. Он је рекао да „такве различитости представљају претњу за јединствено тржиште и еврозону“. Можете ли да прокоментаришете тај став?
— Процене ЕК у овој фази изгледају објективно - под условом да у наредна два до три месеца буду укинута главна ограничења због вируса корона. БДП ће пасти за најмање 10-12 одсто услед озбиљне рецесије у инвестицијама и потрошњи, отежаног извоза у ЕУ и ван ње, као и због наглог раста незапослености и банкрота фирми.
Политика „стезања каишева“ ─ Мач са две оштрице
Наравно, криза ће бити различитих размера у зависности од структуре појединих националних домаћинстава и њихових спољних логистичких ланаца. ЕК и Европска Централна банка, које су научиле лекцију из грешака политике „стезања каишева“ у претходној кризи 2007-2009. године, сада су кренуле у правом смеру са циљем да компанијама и домаћинствима обезбеде велику ликвидност (готовину) издавањем бескаматних кредита, кредитних гаранција и ублажавањем захтева за гаранције за кредит, бесплатну помоћ, као и кроз издавање директних и индиректних субвенција. ЕК је саопштила да привремено одустаје од ограничења по питању величине буџетског дефицита и уделу државног дуга у БДП-у. Дато је зелено светло за пружање државне помоћи приватним фирмама.
Међутим „попуштање каишева“ може имати високу цену. Еврозона се донекле „успорила“, имала је озбиљних економских и финансијских проблема и пре кризе. Упркос пооштравању банкарске контроле, многе банке у еврозони доспеле су у „турбулентне услове“. Банкрот десетине хиљада фирми и пораст незапослености значе да велики број правних и физичких лица неће бити у могућности да сервисира своје кредите. Овог пута, за разлику од претходне кризе, владе неће бити у могућности да помогну банкама уз помоћ буџетских средстава. Први разлог је тај, што су се буџетски расходи већ знатно повећали, а други - јер се порески обвезници неће сложити да банке поново спашавају њиховим новцем.
Уједињена борба против ковида 19 немогућа је без заједничког финансирања антикризних мера и тај недостатак солидарности представља највећу опасност за еврозону. Уколико се не пронаћу решења прихватљива за све, још једна озбиљна криза у еврозони може проузроковати распад читаве Европске уније.
Које ће европске земље највише страдати, а за кога ће посткоронавирусна економска депресија проћи најбезболније? Шта учинити - хитно „убризгати“ додатна средства ЕУ у економије земаља којима ће бити најтеже или постоји нека друга опција?
— Сматрам да ће највише страдати земље са највећим уделом туризма у БДП-у: Италија, Шпанија, Француска, Грчка, Бугарска, као и земље са авио-чвориштима, са великим протоком путника.
Дугорочно посматрано ова криза не може да се реши само „убризгавањем“ новца. Тренутно управо то раде владе земаља чланица ЕУ.
Мислите ли да у контексту компексних односа САД и Кине, ЕУ може да претендује на улогу новог светског лидера након „постковидне ере“?
— Нажалост, ЕУ неће моћи да искористи прилику да игра улогу лидера. Уколико се искључи Немачка, остале водеће земље (Француска, Италија, Шпанија) остају „заробљене“ у фискалном дефициту, дуговима и погоршавању социјалних и унутрашњих политичких проблема. Италија се сада суочила и са великим изазовима због короне, као и Француска, због масовних протеста „жутих прслука“.
Европска унија је значајан економски центар, али њена тежина у међународној политици не одговара економским могућностима.
Бугарски премијер Бојко Борисов изјавио је да би Софија могла да блокира почетак преговора о уласку Северне Македоније у ЕУ, уколико Скопље не испоштује споразум о добросуседству. Истовремено, ЕУ је позвала Северну Македонију да се придржава услова споразума. Сматрате ли да Бугарска може да организује „грчки“ сценарио за Скопље? Атина је, подсетимо, годинама блокирала евроатлантске интеграције свог северног суседа. Или ће, уколико водеће земље ЕУ одлуче да дају „зелено светло“ за Северну Македонију, Софија уклонити услове и неће се спорити са западним партнерима из ЕУ?
— Тема Македоније за Бугарску је изузетно осетљива, будући да су територија и становништво те земље део наше историјске прошлости. Наравно, део политичке елите Северне Македоније има другачије мишљење и штити сопствене интересе. Имамо непобитне историјске доказе да краду нашу историју. Не можемо да прихватимо да су бугарске владаре и историјске личности називали Македонцима и да су њихови уџбеници из историје препуни искривљених историјских чињеница.
Ништа од „грчког сценарија“
Стога бих рекао да, нажалост, влада на челу са Борисовом није поновила грчки сценарио. Грчка је прво разрешила историјске спорове са својим македонским партнерима, и тек тада су дали зелено светло за евроатлантске интеграције Северне Македоније. Бугарска влада је прво потписала споразум (о пријатељству, добросуседству и сарадњи) уз обећање да ће показати толеранцију према историјској истини, а потом је чекала одговарајуће кораке од Северне Македоније, који нису уследили, а вероватно ни неће.
Проблем је у томе што актуелна влада, покушавајући да удовољи Бриселу и остане на власти, може и да не искористи наше право на вето по питању отварања пута Северној Македонији ка ЕУ. Уверен сам да би већина Бугара такве кораке (одсуство вета) сматрала националном издајом.
Мислите ли да ће ситуација са короном и економска рецесија удаљити изгледе за приступање балканских земаља Европској унији? Која је земља, према Вашем мишљењу, најперспективнији кандидат - Србија, Црна Гора, Албанија?
— Ковид 19 ће несумњиво успорити процес приступања унији Албаније, Северне Македоније и Црне Горе. Када је реч о Србији, у овој фази из различитих разлога то питање не долази у обзир. Успоравање је неизбежно због тога што ЕУ тренутно није до ширења. Унија треба да реши веома озбиљне економске и политичке проблеме, како би могла да посвети више пажње периферији на Балкану.
ЕУ тренутно има много проблема, а придруживање Албаније, Северне Македоније и Црне Горе вероватно ће још више погоршати ситуацију. Узев у обзир тренутну кризу у свету, тешко да ће бити предузети конкретни кораци за примање нових чланица.
Када је реч о две балканске чланице ЕУ, Грчкој и Бугарској, оне имају своје „преференције“. Грчка би више подржавала Црну Гору, а за Бугарску је Северна Македонија испред Албаније и Црне Горе.
Више пута сте позивали на укидање санкција Русији, указујући на то да је од држава чланица ЕУ, Бугарска највише претрпела због тих економских мера. Такође сте истицали да земље попут Немачке настављају економске односе са Русијом учествујући у пројекту „Северни ток-2“, док је Бугарска својевремено „сахранила“ „Јужни ток“. Мислите ли да „Турски ток“ може некако да надокнади те губитке?
— Изразио сам мишљење да нам је служење туђим економским интересима проузроковало огромне економске губитке. Гасоводе не треба посматрати само као извор добијања транзитних царина, чак и ако то подразумева неколико стотина милиона евра годишње. Након неуспеха „Јужног тока“, још имамо прилику да се повежемо са „Турским током“. Сада ћемо Турској морати да платимо транзитне царине и марже, а могло је да буде и обрнуто. Јасно ми је да ће актуелна бугарска Влада подржати санкције против Русије, како би остала на власти.
Остаје нам да се надамо да се од ковида 19 заиста може очекивати нешто позитивно у односима ЕУ и Русије. Посматрајући развој макроекономских показатеља, приближавање масовних банкрота и проблеме у банкама, сматрам да ће се повећати притисак чланица ЕУ у вези са укидањем санкција. Изјаве политичких лидера Немачке, Француске и Италије су охрабрујуће у том смислу. Укидање санкција поједноставило би реструктурирање и прилагођавање наше економије новим условима, и омогућило би да се окончају значајни бугарско-руски инвестициони пројекти.