Хмејмим је постао пример не само за руску војску, већ и за друге земље које се у изградњи сличних објеката воде искуством Министарства одбране Русије. Недавно је Дамаск обећао Москви још осам хектара земље за здравствени центар за војно особље.
Од малог аеродрома до неосвојиве тврђаве
Изградња највеће руске иностране ваздушне базе започета је 2015. године, када је у Сирију послата група ваздушних снага као подршка владиним снагама у рату против терориста Исламске државе. За то је искоришћен међународни аеродром „Басиљ ел Асад“ који је удаљен 25 километара од града Латакија.
Да би се путнички аеродром прилагодио за употребу борбених авиона, било је потребно изградити нову инфраструктуру, монтирати техничку опрему аеродрома и изградити стамбене просторије за војно особље. Укупно је у Сирију испоручено неколико стотина хиљада тона разног терета.
У почетној фази операције оперативну групу је чинило само педесетак борбених средстава: ловци-бомбардери Су-25, бомбардери Су-24 и Су-34, ловци Су-30СМ, хеликоптери Ми-24 и Ми-8АМТШ. Поред тога, у Хмејмим је брзо превезено десетак цистерни са горивом.
Пилоти и техничко особље су се уселили у мале модуларне вагоне, по два или четири човека у један вагон. То су, у суштини, металне приколице са кућним апаратима, клима уређајем и спроведеном водом. У близини су постављене покретне пекаре, просторије за прање и пеглање одеће, купатила са капацитетом 10 људи на сат. Нешто касније су се појавиле мензе, клубови, спортски терени, па чак и мини музеј посвећен историји ваздушне базе.
„Овде се налазио практично аеродром и служба контроле лета без игде ичека“, рекао је за РИА Новости члан експертског савета колегијума војно-индустријског комплекса Виктор Мураховски, који је посетио ваздушну базу. „Сачувана је мала сала за одласке и доласке, али она игра доста споредну улогу. Главни објекти су изграђени од нуле. Писта је поправљена и проширена. Сада аеродром може да прими авионе тешке класе, све до стратешке авијације. Такође је важно и то што се Хмејмим користи као међустаница за летове у друге регионе света, попут Африке“, објашњава Мураховски.
С-400, Панцири, дронови…
Посебна пажња је посвећена безбедности објекта. У Сирију су пребачени противваздушни ракетни системи дугог домета С-400, противваздушни систем кратког домета Тор-М2 и ракетни системи Панцир-С1. ПВО базе може да уништи све врсте ваздушних циљева у домету од 20 до 250 километара.
„У Хмејмиму је формирана ПВО распоређена по ешелонима“, објашњава Мураховски. Користе се средства различитог домета и врсте. На сталном борбеном дежурству су С-400, Тор-М2 и Панцир. Поред тога постоје и противавионски артиљеријски системи ЗУ-23. За извиђање, навођење и одређивање циљева одговорне су радарске станице које су способне да открију било које ваздушне циљеве, укључујући мале дронове, ракете, па чак и оне које су произведене ручно.
Безбедносни систем ваздушне базе има две линије надзора. Спољну, заједно са руском војском, контролишу борци Сиријске арапске војске. У унутрашњи сектор је забрањен улаз странцима. Безбедност осигуравају и беспилотне летелице: у исто време, даноноћно, у ваздуху изнад Хмејмима патролира десетак беспилотних апарата.
Комуникација са спољним светом се одржава свим расположивим средствима: од радио станица са ултракратким таласима до сателитских комплекса који су интегрисани у јединствени систем, који је део Центра за борбену контролу.
„Командант групе и штаб борбене контроле имају директну комуникацију са Националним центром за контролу одбране у Москви. Командант такође има такозвану линију за спречавање сукоба са представницима коалиционе групе у Ираку. Реч је о споразуму са Американцима о спречавању инцидената у Сирији“, појаснио је Мураховски.
Сиријско одмаралиште
Терет за уређивање ваздушне базе у Сирији достављан је морским и ваздушним путем. Неколио месеци ишли су тамо-вамо бројни бродови и транспортне летилице. Иако су се радови одвијали док је трајао жесток грађански рат и у суровим климатским условима, руски стручњаци су успели да брзо изграде један од најсавременијих и најзаштићенијих војних објеката на свету.
Данас је ваздушна база спремна да прими било који тип авиона, укључујући и бомбардере далеког домета Ту-22М3, стратешке носаче ракета Ту-95 и Ту-160. На аеродрому је постављен централизовани систем за пуњење горива, који истовремено може да користи десетак авиона, а изграђена су и високо-заштићена склоништа за авијациону технику.
Према проценама стручњака, Хмејмим може да прими и припреми за борбена дејства много више летелица него што се тренутно тамо налази. И још више него током врхунца напада на терористичке групе.
„Авиони се могу склонити у сигурна склоништа“, истиче стручњак. „У посебним објектима се чувају и залихе горива, ракета, муниције, постоји сва потребна опрема за допремање ракетног и артиљеријског наоружања. Познато је да су авиони у најнапетијим тренуцима грађанског рата узлетали неколико пута дневно са пуним борбеним оптерећењем.“
Са становишта логистичке подршке, руска војска је створила прилично погодне услове. Они се хране углавном увозним производима, али се и локална храна додаје у исхрану уз строгу санитарну контролу.
Нова парцела земље коју је сиријска влада доделила Русији, намењена је пре свега за изградњу здравственог комплекса.
„Центар вероватно неће користити само војна лица која су у Сирији службено, него и генерално Оружане снаге Русије“, истиче Мураховски и додаје: „Познато је да су страна одмаралишта затворена за нашу војску. А сиријска обала Латакије је рајско место. Овде долазе чак и људи из Уједињених Арапских Емирата. Мештани вероватно неће посећивати овај комплекс, јер већ имају све могућности за одмор на мору.“
Било како било, за пет година ваздушна база Хмејмим се од малог аеродрома са неколико хангара и терминала претворила у прави град са улицама и трговима. Улице су назване по херојима сиријске операције или познатим војсковођама. Неки од њих су Херој Русије генерал Валериј Асапов, пилот Олег Пешков и Роман Филипов који су погинули у Сирији, као и Херој СССР генерал војске Василиј Маргелов.
Прочитајте још:
