Затворена или полупразна позоришта, биоскопи и концертне дворане, представе и филмске пројекције у подне, изложбе без свечаних отварања и маске са репродукцијама слика из музејских колекција, одлагање великих филмских и музичких фестивала и сајмова књига – нека су од обележја културе у 2020. години.
Култура и уметност су пронашли начин да преживе
Култура и уметност су, ипак, пронашли начин да преживе. Многе књижаре су забележиле повећано интересовање читалаца за књиге свих врста и жанрова, а милиони људи широм света уживали су у ремек-делима из збирки најпознатијих светских музеја на виртуелним изложбама које су, ако ништа друго, биле бесплатне.
Стриминг платформе, које већ годинама отимају публику биоскопима, ове године су доживеле процват, најављујући озбиљне промене у филмској индустрији, а позоришни и оперски ансамбли, балетске трупе и музички оркестри искористили су разне онлајн платформе за нове заједничке креације и контакт с публиком.
Експлозија креативности
„Људи су се у ванредним околностима окренули креативности - и професионални уметници, и они који то нису. А уметници су, уз психијатре и психологе, једина помоћ људима да психолошке проблеме и ефекте пандемије савладају. Пандемија нам је показала да човек има аутентичну потребу да се против бесмисла бори креацијом. Креативни су грађани, креативни су уметници, а државе то има да препознају као нешто што је есенцијално!“, категоричан је Иван Меденица.
Према његовом мишљењу, главна борба у 2021. години ће бити не само да се не смање издвајања за културу, него да се и повећају.
„Шта сте, забога, радили током карантина? Гледали филмове, слушали музику, читали књиге. То неки људи раде, они су заслужни за то, те се нипошто не може рећи да култура и уметност не спадају у наше есенцијалне потребе“, наглашава наш саговорник.
Свет је хармоничнији него што нам се чини
Петар Арбутина каже да је процват креативности током пандемије показао да је свет хармоничнији него што се на први поглед чини.
„Друштвене мреже нису идеологија, оне су начин комуникације. Креативност не припада друштвеним мрежама, оне су само технолошко средство да се оствари такав начин хармонизовања живота током пандемије. Ту није питање само како ћете да 'усвирате' један оркестар да би наступио на неком 'Зуму' него како ћете направити једну хармоничну и вишезначну слику усред ситуације у којој би се очекивало да се људи баве пре свега својом егзистенцијом и потребом да преживе“, каже Петар Арбутина.
Хоћемо ли се поново руковати, грлити, љубити
Пандемија у 2020. години донела нам је и промену у културним кодовима, односно изолацију, физичку дистанцу, одсуство руковања, грљења, љубљења у јавној комуникацији.
Наши саговорници, ипак, не сумњају у то да ће доћи тренутак у којем ћемо се вратити на устаљени облик општења, без маски на лицу, слободни да на уобичајени начин изразимо радост што некога видимо.
„Нема никакве дилеме да ћемо се вратити старим обичајима, с тим што сматрам да се из свега овога рађа и интезивнија свест о другом, што враћа наду овом друштву. Постали смо свесни некога ко је ту, близу нас, а кога можда раније нисмо примећивали“, каже Петар Арбутина.
Корона нам је омогућила да будемо бољи људи
Иван Меденица такође примећује да се током ове године развила јача солидарност међу људима и да код многих људи око себе препознаје већу бригу за друге.
„Много пута сам чуо да неко неће да ризикује да угрози мајку, оца, баку, деку тиме што ће отићи на неку седељку, па после код њих. Таквог начина размишљања све више има и то је дивно. Мислим да је ово једна опомена човечанству и да, иако звучи као интелектуални парадокс, на крају 2020, можемо да кажемо: Хвала корони што нам је дала могућност да будемо бољи људи!“, закључује Иван Меденица.
Цео разговор с Иваном Меденицом, Петром Арбутином, као и филмским критичарем и уредником културе у часопису НИН Драганом Јовићевићем о свему ономе што је култури и уметности ова година однела, али и ономе што јој је донела, можете погледати у видео-прилогу.
